Vrtic ili teta

First topic message reminder :

za mame koje vec rade...

zanima me ko Vam cuva djecu???


anastasiju cuva teta(super je , samo prica kao navijena)... dolazi nam kuci i cuva je od 10 do 16 sati, s tim sto anastasija od 12.30-15.30 spava....

planirali smo vrtic, ali me svi savjetuju da je rano...mi smo ranije smislili da je upisemo u vrtic kada napuni dvije godine...

zanimaju me vasa misljenja u vezi teme....jer moje prijateljice uglavnom imaju tetu ili mame ne rade, pa su sa klincima...

Bojana ::
Potpisujem od reci do reci sve!!!
Jedini problem meni je kako naci dobru tetu...
A i citala sam razne knjige na tu temu i svuda kazu da decaci pogotovo ne treba da se daju u vrtic pre 3 god.jer nisu spremno za tu vrstu socijalizacije za razliku od devojcica
za to razboljevanje i da ne pricam,kazu neki jaca im se tako imunitet,ma kakav imunitet kad su deca iz vrtica 365 dana u godini bar 100 dana bolesna,neodgovorni roditelji stalno salju bolesljivu decu u vrtic a u grupama ih ima po 20 i vise...
mozda ce maki ici u vrtic ali u privatni gde ih ima po 5 u grupi i to tek nakon sto napuni 3 god

sto se tete tice, mi smo je pronasli preko jake preporuke. I mnogo sam zadovoljna.
E sada na pocetku mi bila panika, kako ce se uklopiti, kakva je zbilja itd. I posto imam profesionalni diktafon (poslovni) odlucim ja ostaviti ukljucen diktafon da je snimam.
I tako sam je snimala jedno 7 dana, i stvarno zena je onakva kakva jeste, dakle nije se pretvarala(samo sto prica ,kao prazan mlin,ali to je super za djecu).

To je sada sve iza nas. Anastasija i teta imaju lijep odnos, ona nju aktivno cuva 6 sati radnim danima. I recimo ono sto me raduje je cinjenica da Anastasija jos nikada nije zaplakala za tetom kada ide kuce(znam da se to cesto desava, i teta kaze, da joj ona prvo dijete koje ne place za njom).
Kada dodjemo kuci, Anastasija teti donosi cipele i kaze pa pa..

Ali iako imaju ovako lijep odnos, planiram je u vrtic-ali tek kada napuni tri godine.

Imunitet se ne jača virusnim infekcijama tipa gripe, samo se iznuruje. Virusi influence svakim sledećim pojavljivanjem su u drugačijem, mutiranom obliku i samo vakcina može da ojača imunitet, a da ne doće do razboljevanja (vakcina koja je baš za taj tip virusa, znači svake godine drugačija). Deci do bar druge, bolje treće godine ne treba "jačati" imunitet stalnom izlaganju mogućeg oboljenja ove vrste...druga su stvar bolesti koje se jednom pojave i kod kojih se razvije stalni imunitet tipa zauške, boginje i sl. To bi se moglo nazvati jačanjem imuniteta.

meni ivu za sad cuva moja mama a planiram od sledeceg septembra da je dam u obdaniste znaci sa pune tri godine. mislim da je to idealno resenje i da ko ima mogucnosti ne treba da daje dete u obdaniste ranije. naravno kad kazem ima mogucnosti mislim i materijalno i ako ima ko da cuva, babe, dede ili neka teta. i pre sam da dete cuva neka zena koja je placena za to nego stare i bolesne babe i dede. moja mama je mlada i ne radi pa nije problem da je cuva, da nema nje ne znam sta bih, verovatno bi coca vec odavno bila u obdanistu, jer je dobru tetu jako ttesko naci. ali sve je to za zive ljude.

jeste tanasija tetu dobru jako je tesko naci..i ja sam zbilja prezadovoljna mojom, nekako je vec postala kao dio nase porodice. A nas razlog za tetu jeste sto nemamo nikog svog ni ja ni mm. Dakle bake nema, tetke i ostala rodbina zive daleko. Ali eto, mozda je i bolje sto je cuva njena Buba.

prava je sreca ako ste nasli dobru tetu, cuvajte je ko oci u glavi!

nase bake mlade(moja mama ima 44) i u punoj snazi su ali su veoma zauzete poslom tako da od njih nema vajde narednih 15god boze zdravlje pa ce da cuvaju praunuke,hihihi
i zato cemo morati da trazimo neku dobru tetu i mi jer sam misljenja moja o vrticu pre trece god vec izlozila iznad u temi
TETOOOOOOOOOOOOO

Pedijatri i psiholozi jednoglasni su kada je u pitanju obdanište: deca ne bi trebalo da krenu u obdanište pre trece godine. Pedijatri svoj stav objašnjavaju njegovim nedovoljno razvijenim imunološkim sistemom - do trece godine ono ne može dobro da se "brani" od virusa i bakterija koji su prisutni u decjim kolektivnim centrima, a psiholozi su protiv obdaništa, jer se smatra da je porodica prirodna sredina mališana. Idelano je da mali{ani do cetvrte ili pete godine provode vreme u porodicnom okruženju (ukoliko roditelji rade, idealna zamena su baka i deka), a da potom godinu ili dve provedu u raznim kreativnim radionicama ili zabavištima, gde ce nauciti kako da lakše komuniciraju sa vršnjacima i steci prva pripremna znanja za školu. Dete je do trece godine apslotno emocionalno vezano za roditelje. Porodica je centar ljubavi, zaštite i sigurnosti. Tek posle trece godine ono pocinje da pokazuje interesovanja za okolinu i za vršnjake.
Idealna varijanta je da malisan krene tek sa cetiri ili pet godine u školicu to jest obdanište (gde ce provesti ne više od cetiri sata dnevno), a da do tada vreme uglavnom provodi sa roditeljima, rodbinom ili pouzdanom ženom koja ga cuva. Smatra se da su kontakti koje do ovog perioda ima sa vršnjacima u parku, raznim igraonicama i dvorištima sasvim dovoljni za socijalizaciju. Idealno je znaci u obdanište krenuti sa pet, a preporucljivo sa tri godine.</FONT>

Kako odabrati vrtić
Ali, nije sasvim lako odabrati vrtić, u skladu sa svim parametrima koje treba da zadovolji.
Prvo o čemu treba razmisliti kada se bira vrtić, je da li roditeljima više odgovara da bude u blizini kuće ili radnog mesta. Sve zavisi, naravno, od toga ko ujutru vodi dete, i ko po njega dolazi. Zatim, trebalo bi obići sve vrtiće u kraju koji odaberete. Da vam se utisci ne bi pomešali, najbolje je da ponesete mali blok, u koji ćete beležiti ono što vam je važno. A šta je to, pokušaćemo da saznamo na jednom mestu.
Da li vrtić ima dvorište? Kakvo? U zelenilu? Ograđeno? Obiđite prostorije. Da li su čiste? Pune igračaka? Kako izgleda mesto gde se obeduje, a kako kupatila? Da li su igračke i edukativne, a ne samo zabavne?
Pre svega - informisanje
Uprkos naporima i očekivanjima, u mnogim vrtićima je i dalje prisutno uverenje da decu treba pre svega čuvati, a ne i učiti raznim sposobnostima. U svakom slučaju, porazgovarajte o tome sa nekoim vaspitačicom. Raspitajte se da li postoji osoba u vrtiću koja radi sa decom koja su tek došla (što bi bio slučaj sa vašim detetom). Pokušajte da stupite u kontakt baš sa njom. Da li je mlada? Ili u godinama? A šta biste vi više voleli? Da li se smeši? Da li je blaga? Da li dok razgovara sa vama izgleda kao da žuri da se vrati među decu, u svoju grupu? Da li su ona zbrinuta dok je sa vama?
Raspitajte se kad su obroci. Možete li da dobijete jelovnik za nedlju dana? Kakav je dnevni raspored aktivnosti? Koje je vreme predviđeno za spavanje? Kad najranije, a kad najkasnije možete da dovedete ili odvedete dete? Kolike su grupe dece, odnosno, kako su deca podeljena po uzrastima? Da li je pravilnikom vrtića predviđeno bilo šta u okviru aktivnosti van zgrade?
Šta me čeka?
Detetovo prvo odvajanje od roditelja dešava se upravo polaskom u vrtić, a ne u osnovnu školu. I koliko god da je opravdano pripremati dete za školu, toliko je zapostavljena njegova priprema za vrtić. A neophodno je. Pre nego što ga prvi put odvedete, sa namerom da ga tamo i ostavite, objasnite mu šta ga čeka. Ne - da mora da bude dobro, poslušno, da sluša vaspitačicu, da se lepo ponaša, ne dira drugu decu, ne uzima im igračke, da mora sve da pojede, i spava kad i svi... Dakle, pripremu ne treba započeti sa zabranama šta sve ne sme. Vaspitačice će već naći načina da ga kanališu u onome što nije u skladu sa grupom. Zato mu najpre ispričajte da će tamo da upozna drugu decu, da će zajedno da se igraju, jedu, spavaju... Da će da nauči mnogo toga novog, da će mu biti mnogo veselije nego kod kuće. Da će tamo biti njegovi vršnjaci, da će sa njima uvek imati o čemu da priča, ili se igra. Konačno, u tom vrtiću ima vaspitačica, tj. teta koje će brinuti o svima njima, kojima uvek može da se obrati ako nešto ne bude u redu.
S poverenjem u avanturu
Napomenite da ćete, bez obzira na odvojenost, vi i dalje mnogo misliti na njega, i da ćete jedva čekati da ga vidite, i pričate o tome kako je provelo dan.
Pre nego što prvi put odvedete dete u vrtić, idite sami. Raspitajte se da li dok traje pripremni period, odnosno, period navikavanja mališana na novu sredinu, možete da dolazite i vi. U mnogim ustanovama roditelji mogu da sačekaju dete u hodniku, ili u za to posebno uređenim prostorijama, ili (retko) u samom prostoru gde je i dete. Budite prisutni, ali ne pravite dramu. Patetično grljenje sa detetom, ljubljenje i sporo opraštanje može da dovede do toga da se ono oseća istraumatizovano, i da pomisli da sigurno postoji nešto vrlo loše i negativno u svemu tome, kad se vi tako ponašate.
Dakle, pripremite ga, i pustite u njegovu prvu avanturu sa poverenjem. Umesto brige, razgovarajte sa njim o svemu što vas bude interesovalo, i nikako nemojte propustiti prvu predstavu ili priredbu u kojoj će i ono, važno i ponosno učestvovati.
Srećno!

Renata ::Pedijatri i psiholozi jednoglasni su kada je u pitanju obdanište: deca ne bi trebalo da krenu u obdanište pre trece godine. Pedijatri svoj stav objašnjavaju njegovim nedovoljno razvijenim imunološkim sistemom - do trece godine ono ne može dobro da se "brani" od virusa i bakterija koji su prisutni u decjim kolektivnim centrima, a psiholozi su protiv obdaništa, jer se smatra da je porodica prirodna sredina mališana. Idelano je da mali{ani do cetvrte ili pete godine provode vreme u porodicnom okruženju (ukoliko roditelji rade, idealna zamena su baka i deka), a da potom godinu ili dve provedu u raznim kreativnim radionicama ili zabavištima, gde ce nauciti kako da lakše komuniciraju sa vršnjacima i steci prva pripremna znanja za školu. Dete je do trece godine apslotno emocionalno vezano za roditelje. Porodica je centar ljubavi, zaštite i sigurnosti. Tek posle trece godine ono pocinje da pokazuje interesovanja za okolinu i za vršnjake.
Idealna varijanta je da malisan krene tek sa cetiri ili pet godine u školicu to jest obdanište (gde ce provesti ne više od cetiri sata dnevno), a da do tada vreme uglavnom provodi sa roditeljima, rodbinom ili pouzdanom ženom koja ga cuva. Smatra se da su kontakti koje do ovog perioda ima sa vršnjacima u parku, raznim igraonicama i dvorištima sasvim dovoljni za socijalizaciju. Idealno je znaci u obdanište krenuti sa pet, a preporucljivo sa tri godine.</FONT>

ovo je sve super, zato su ranije zene na zapadu kad rese da radjaju bukvalno davale otkaze, ali sada je i tamo borba za posao mnogo veca, manje se zaradjuje pa se retko ko odlucuje za tako nesto. a kod nas i da ne pricamo, ucenjuju nas, jedna porodica ako ima reseno stambeno pitanje i auto, pomoc sa strane sa jednom prosecnom platom, je na ivici egzistencije. mozda ja preterujem i imam neke vece prohteve ali mislim da je to strasno, radjamo decu da bi ih neko drugi cuvao, posto roditelji moraju da rade da bi ta deca imala sta da jedu i obuku. ja volim da radim, volim svoj posao, ali volela bih i da imam malo vise vremena za svoje dete, jer kad dodjem kuci kao i vecina vas, prvo me sacekaju svakodnevne obaveze i aktivno provedem sa ivom mozda sat vremena. posle ona ide da spava a ja opet rintam po kuci ili na ustrb sna pogledam nesto na tv ili sednem za racunar. ne idem vikendom na posao pa smo vikendom vise igramo i druzimo ali mislim da to nije dovoljno, dete nas je zeljno. malo sam omasila temu ali morala sam negde da se izjadam, hormoni!

mislim da je i u danasnje i u proslom vremenu,nebitno da li na zapadu ili kod nas sasvim normalno da roditellji rade i tako odneguju i izdrzavaju svoju porodicu.
e sad kod nas je to malo zategnutije posto se vodi pitanje da li trebaju samo tate da rade,a mame da budu te koje sede i brinu o kuci i deci??!!!
u danasnjem vremenu je sve savremeno pa i to,majke se osecaju beskorisno i nikakvo ako samo sede kuci i brine o sudovima,vesu i deci,vremenom im to dosadi ,stvara se osecaj zavorenosti,beskorisnosti,nezadovoljstva i onda nervoza,bes itd,a to svakako utice na dete i nijedno dete nevoli da vidi,a kamoli da ima takvu majku pored sebe.
zato po mom misljenju i te majke tacnije zene treba da rade,da imaju svojih 8 sati,da imaju osecaj da vrede necemu,da donesu i one dinar u kucu,a posle svega da se posvete kuci,deci,muzu...
dp trece godine dete je malo,gotovo nezrelo za spoljni svet i milim da mu u tom dobu i periodu roditeljska prvenstveno majcinska lubav,paznja,briga i neznost na prvom mestu.
od trece godine bi vec polako trebalo da pocne da se socijalizuje,druzi sa drugom decom,a majke da se vrate poslu ili posvete izmedju ostalog i nekim svojim aktivnosti,dok su deca u istom.
ne radjamo mi decu da bi ih cuvali drugi,ali takav je zivot ,vreme...deca odrastu provodili i sa njima ceo dan ili sat vremena dnevno...
nekad im i dosadite ja to vidim po mojima.
dakle samo srecna,zadovoljna,nasmejana prvenstveno zadovoljna zena moze biti i dobra majka,supruga,domacica,ako je ubije rutina i monotonija daleko da ce ista od toga biti,sem zapustenice sa prljavom vezanom pundjom,keceljom i mirisom na luk,a to nijedna od nas ne zeli.
stoga glasam za vrtic od trece godine,a mame pravac posao,vratite se na isti,neke se vracaju i ranije ili ga nadjite ako ga nemate,ovo govorim i sebi izmedju ostalog,za tih tri godine imamo iole vremena da ih pokrenemo sa stadijuma vaspitanja i da ih naucimo osnovnim kulturnim stvaima sto se tice domaceg vaspitanja,sve ostale godine vaspitaju ih pored nas drugi ljudi,ustanove,vrtici,zabavista,skole hteli mi to ili ne.
dajkle mi smo samo pokretaci svega,to je kao da smo im objasnjavali i ucili ih kako i kad se prelazi ulica i onda ih pustili kad se upali zeleno da je sami predju.
nemojte biti sebicni,koliko god vam se cini da je dete vezano za vas,da vas voli ili vi njega,pustite ga da ako treba i od svoje trece godine pa nadalje ima svoj zivot,svoja zanimanja,svoja interesovanja,a vi budite u prikrajku ili njegovoj senci budno ga pratite ,osluskujte njegove zelje,ne davite ga i bice i vise nego srecno.
verujte da je to mnogo bolje i zrelije nego da ceo dan bude uz vasu suknju,jer eto vi ste ga rodili i on treba da je non stop tu pored vas..
pogresno,ono je mali covek i vrtic ,skola i uopste socijalizacija ce mu pomoci da izgradi svoju licnost,svoj stav,iskaze svoje zelje,htenja,potrebe ,i samo tako izrasti u kompletnu i zdravu licnost.

Renata ::mislim da je i u danasnje i u proslom vremenu,nebitno da li na zapadu ili kod nas sasvim normalno da roditellji rade i tako odneguju i izdrzavaju svoju porodicu.
e sad kod nas je to malo zategnutije posto se vodi pitanje da li trebaju samo tate da rade,a mame da budu te koje sede i brinu o kuci i deci.
u danasnjem vremenu je sve savremeno pa i to,majke se osecaju beskorisno i nikakvo ako samo sede kuci i brine o sudovima,vesu i deci,vremenom im to dosadi ,stvara se osecaj zavorenosti,beskorisnosti,nezadovoljstva i onda nervoza,bes itd.
zato po mom misljenju i te majke tacnije zene treba da rade,da imaju svojih 8 sati,da imaju osecaj da vrede necemu,da donesu i one dinar u kucu,a posle svega da se posvete kuci,deci,muzu...
dp trece godine dete je malo,gotovo nezrelo za spoljni svet i milim da mu u tom dobu i periodu roditeljska prvenstveno majcinska lubav,paznja,briga i neznost na prvom mestu.
od trece godine bi vec polako trebalo da pocne da se socijalizuje,druzi sa drugom decom,a majke da se vrate poslu ili posvete izmedju stalog i nekim svojim aktivnosti.
ne radjamo mi decu da bi ih cuvali drugi,ali takav je zivot ,vreme,deca odrastu bili sa njima ceo dan ili sat vremena.
nekad im i dosadite ja to vidim po mojima.
dakle samo srecna,zadovoljna,nasmejana majka i prvenstveno zadovoljna zena moze biti i dobra majka,supruga,domacica,ako je ubije rutina i monotonija daleko da ce ista od toga biti,sem zapustenice sa prljavom vezanom pundjom,keceljom i mirisom na luk,a to nijedna od nas ne zeli.
.

djelimicno se slazem sa ovim sto si napisala. Samo cu kratko ispricati moj slucaj.
Naime, ja sam pocela raditi kada je anastaisja imala 6 mjeseci. Dobila sam dobru ponudu a i trebalo nam novca da se ne lazem(da nije,ne bi uopste razmisljala o ranom povratku). Onda drugi problem, nikog svoga nemam ni ja ni mm, pa nadji tetu itd.
E onda me mnogo grizla savjest kako cu je ostaviti itd. Onda smo napravili kompromis, posto mm ima klizno radno vrijeme, dogovor je da teta dolazi u 10 sati ujutro, tako da je cuva 6 sati, od tog broja stasija spava 2 sata, dakle aktivno cuvanje 4 sata.
Sada sam vise nego zadovoljna. Mislim da sam joj mnogo korisnija, da imam vise strpljenja za nju, i kao sto je renata napisala zadovoljna zena je jos bolja mama, supruga i ostalo.
Cak mi moje drugarice koje ne rade kazu da i one jedva cekaju da krenu raditi,jer se one dive meni kako s njom provedem kvalitetnije vrijeme.
I drago mi je sto ona voli tetu, al nikada nije zaplakala za njom. Kada mama i tata dodju sa posla ona kaze, Bubo papa idi kuci.
I sada se radujem lijepom vremenu i duzem danu, tako da smo vani zajedno stalno.

I sada kada je proslo mnogo vremena, mozda mi bude samoo krivo sto nisam s njom bila do godinu dana, ali morala sam ranije... A preporucujem svakoj mami, koja moze, da uopste ne razmislja o tome da li treba raditi ili ne. To je dobro i za nju, i za dijete. Ja jesam sa 6 mjeseci krenula raditi prije svega zbog novca, ali i da sam imala milione sigurna sam da bi radila nakon navrsene godinice, jer ja radim od moje 18-te godine, pa mi nezamislivo da ne idem na posao.

I necete vjerovati, nakon dva mjeseca od pocetka mog odlaska na posao, mm je dobio neke projekte koji su ekstra placeni, i koje i dan danas radi (da je tada bilo, ne bi sigurno krenula na posao tako rano)..ali eto, zivot je cudo, ko zna zasto je to bilo dobro...

I jos da dodam, svi se cude kako je ona vezana za mene, obzirom da radim-i ja mislim da je to i zbog siskanja( eto mozda zato ne zelim prekinuti ovu vezu izmedju mene i nje, ko zna)

slazem se da treba raditi,neke mame se vracaju ranije na posao jer moraju tako i tako organizacija i sam posao nalazu,ali ako nemoraju,do trece godine nek budu sa njima,posle trece vrtic definitivno,deca,drustvo,socijalizacija...
a i mame ce to malo vremena sto imaju posvetiti deci kvalitetnije i bolje makar i sat vremena dnevno jer i pedagozi kazu tako da je bolje i kvalitetnih sat vremena provesti sa detetom nego biti ceo dan sa njim u njegovoj neposrednoj blizini,a ne raditi sa njim nista ili ne ucestvovati u nekim njegovim aktinostima vec samo biti prisutan.

teta je drugo resenje i mora nekad tako kad su deca manja kao sto je o u stasijinom slucaju bio problem,mozda da je bila starija o teti ne bi ni razmisljala vec bi je odma dala u vrtic.
ja iskreno zelim raditi i trudim se naci posao sto je izuzetno tesko u danasnje vreme...ali nadam se da ce u skorije vreme biti tako,i onda ce ici u vrtice,u slucaju bolesti imaju babe,mojih osam sati mira i kvaliteta i uopste mog doprinosa njima samima a i kuci ce biti zlata vredni.
nekad sebe uhvatim da mi je dosta jednog te istog,kucnih poslova,vesa,sudova,spremanja hrane,brisanja,i onda to moje nezadovoljstvo tu monotoniju koja me ubija osecaju i deca,pa se trudim da je u njihovoj blizini koliko je to moguce sakrijem,mada verujem i ubedjena sam da kad bi radila ne bi bilo tako,nekako bi organizovala vreme,odma s posla ne bi usla u kuhinju ili kupatilo da ribam isto,vec bi se prvih sat vremena izigrala i izgnjavila sa svojom decom,pa onda sve ostalo,i sto je najvaznije sve bi stigla,skuvala bi danas za sutra,ne bi bilo ni pune sudopere,ni brda za peglanje,ni gomile prljavog vesa,sve bi radila sa voljom ,a to puno znaci.
kasnije kad bi ih uspavala nasla bi vremena i za tv,komp ,tusiranje i slicno,i sutra opet novi radni dan...
ovako kao da sam rob kuce,deca me vise/manje slusaju,oguglali su na moju blizinu i reci...
dakle zene na posao...znam i poznajem puno njih koje su i pored istog dobre i majke i domacice i supruge.
ali posao je taj koji ih podstakne ,tih osam sati su ti koji im daju snage i volje da ostale duznosti i obaveze obavljaju sa ljuvbavlju i osmehom na licu koji detetu itekako znaci.

jos bi samo dodala, da mi je posao ok, odnosno radno vrijeme od 8-16, vikendom i praznicima ne radim. U slucaju bolesti, pravac kuci, ili javim samo da necu doci. Do sada tu nisam imala problem i ne daj boze da mi neko TO na poslu dovede u pitanje .

pretpostavljam da imas drzavni i stalni posao,ali to kod privatnika nije tako.
uopste ih neinteresuje ko ce da ti cuva dete,ako je bolesno ili slicno,a tek vikendima i praznicima rmbas kao konj,za iste pare,e to je jedan od razloga zasto ja ne radim...

meni je isto radno vreme od 8-16 ne radim vikend i praznik ali kad imam obuke van grada ocekuje se od mene da sam po 5 dana na terenu i da spavam tamo negde, sto ne mogu pa onda mi organizuju teren blize pa putujem da bih spavala sa detetom. dva do tri sata u tom slucaju provedem u putu. kad imam obuku mogu na bolovanje samo ako padnem u krevet i ne mogu da ustanem, ali kad nemam skroz mi je opusteno, mogu na slobodne dane, odmor i bolovanje. mada ivka ne bira kad ce da se razboli, pa je to malo zeznuto. ja stvarno volim svoj posao pa mi to cimanje nije mrsko, ali mi tesko pada zbog coce. da ne volim ovaj posao mislim da bih flipnula.

ej, ja se dogovorila za putovanja da me ne salju dok ona bar ne bude imala dvije godine..ali kako se blizi, najavila sam da ce cekati do njene tri godine.

uh blago vama,dajte preporucite me negde....
ima i u zrenjaninu drzavnih institucija i telekom.

Meni je preporucen posao kad je Danica imala 7 meseci i dogovor je bio ako me prime da pocnem da radim, jer su nam pare trebale...medjutim od posla nista ne bi, pa se cuvamo jos uvek...ali u pregovorima za posao dogovorili smo bili da za pocetak Danicu cuva Sasina majka dok se malo ne navikne na moje odlaske a posle da nadjemo tetu....kako nista ne bi od posla ja posle izgubih volju i sad se cuvamo, mada i ja jedva cekam dan kad cu poceti da radim.

Ja nisam pametna sta je bolje para da platim nekoga nemam jedina je sreca sto muz radi u smenama i mocicemo da se dopunjavamo tako da ce raditi baba servis vrlo kratko , za vrtic mi je mala a i ako nemoram i ako budem tako mogla necu je dati u vrtic do 3 godine, a za sada sam ja sa njom

Da vam kazem, od oktobra Anastasija ide u vrtic, privatni.
Zajedno ce ici sa Elenicom nasom(od moje kume curica), tako da ocekujem da ce se lakse prilagoditi jer je sa Elenom svaki dan, i obozavaju se!!!

Dy,koliko kod vas u BL kostaju privatni vrtici?

andjela ::Dy,koliko kod vas u BL kostaju privatni vrtici?

300 maraka. I mnogo su dobri, teta ide na 5 djece, zovu roditelje svakih pola sata da kazu kako se ponasaju, hrana je u dogovoru sa roditeljima..i jos mnogo toga...

Kako to zovu roditelje na svakih pola sata?Da nije to malo glupo, jer ipak kada su roditelji na poslu, možda ne mogu baš svakih pola sata, svaki dan da pričaju sa tom tetom.

mildan ::Kako to zovu roditelje na svakih pola sata?Da nije to malo glupo, jer ipak kada su roditelji na poslu, možda ne mogu baš svakih pola sata, svaki dan da pričaju sa tom tetom.

Pa to ce oni predloziti, pa koga mogu zvati ok, koga ne, nece ni zvati. To se odnosi samo na period adaptacije, sto je meni itekako bitno..kasnije kada dijete navikne tu, nece zvati...

Tako da, to je baš super.Kada je Mici čuvala moja mama, sa njenih godinu dana, pošto je nisu primili u vrtić, ja sam zvala svakih pola sata nekih par dana.Tek kada bi je čuvao tuđinac interesovalo bi me šta radi svakog trenutka.