Dete i psovke

Nepristojne reči


Može se desiti da vaše dete između dve i po i tri godine starosti nauči od druge dece „nevaljale“ reči, psovke i nepristojne izraze. One su za njega nešto veoma smešno, dok su za vas jednostavno proste i neprikladne. Upravo u ovom razdoblju mališani dolaze do saznanja da, kao i odrasli, mogu dozvoliti sebi da budu mlačice vulgarni. Ako pokažete svom detetu da ste zaprešaćeni, postoji velika verovatnoća da će se oduševiti onim što je učinilo.

Nemojte mu pretiti, jer će ono još brže popunjavati svoj rečnik ovakvim rečima. U početku ćete jednostavno prelaziti preko takvog govora, skrećući detinju pažnju na nešto drugo. Ako ono porno upotrebljava slične reči, recite mu mirno da nevolite da ih slušate, da drugi ljudi takođe ne voles da ih čuju i da ne želite da ih ono više upotrebljava

Mi smo to malo ranije poceli da upraznjavamo..samo se ja pravim luda. Euga, bote

i moji imaju obicaj da opsuju citaj kad se naljute i to cuju od odraslih uglavnom dede i babe jer u nasoj kuci te nepristojne reci se bas i ne koriste.
ja i kad opsujem to radim tiho,da me ne cuju.
jos uvek su mali neznaju znacenje tih reci,ali ne dozvoljavam da im to predje u naviku,pogotovo nini koji ih sad redje upotrebljava jer ide u vrtic i razlikuje sta je dobro i lepo za nju,a sta ne.
nikola omiljena je pika mater,obicno kad se iznervira ili kad se naljuti....

Kad dete ne prestaje da psuje


Skoro da ne postoji dete koje bar u nekom trenutku nije opsovalo, ali neka deca to čine znatno više nego neka druga. Deca, ponekad, umeju da budu izuzetno uporna s psovkama, što izluđuje roditelje kojima nikako ne uspeva da oduče dete od te ružne navike.
Deca od dve, tri, četiri godine, kada psuju, to u principu čine bez stvarnog shvatanja šta je to što govore, samo im se dopada reakcija odraslih koji to čuju - oni se nekada smeju, a nekada ljute, ali retko kada se ozbiljno naljute, po principu "šta zna ovako malo dete šta je psovka". Zaista, i ne zna, i psovanje najčešće spontano prođe, kad detetu dosadi. Međutim, u malo kasnijem uzrastu (sa sedam godina, na primer), dete već bolje shvata značenje psovke i tada je psovanje već znak agresije.
Nekada se roditelji nadaju da će dete, ako ga upišu na više sportova i tako mu obezbede da potroši nagomilanu energiju, biti manje sklono psovanju. To često i bude slučaj - dete se na treninzima "isprazni" i posle toga bude relativno mirno. Međutim, ponekad, ono nastavlja da psuje i tu ni batine ne pomažu - samo ga još više razbesne.
U ovakvim slučajevima ispoljavanje agresije roditelja prema detetu neće biti od pomoći. Detetu očigledno nešto smeta, inače se ne bi tako ponašalo. Da ne bude zabune, ne tvrdimo da dete treba da pustite da radi baš sve što hoće, ali u ovakvom slučaju, ne bi bilo loše sačekati da ono bude u dobrom raspoloženju, a onda s njim blago i uz puno ljubavi razgovarati i pokušati da saznate šta je to što mu smeta, zbog čega je toliko agresivno prema vama. Možda mu nedostaje vaša pažnja, a ne nalazi drugi način da je privuče? Moguće je da ima neki problem koji ne ume da reši, a ne zna kako da vam o tome ispriča?
Jednom kada se reši problem koji izaziva agresivnost deteta, trebalo bi da psovanje prestane. Ako je potrebno, nemojte se stideti ni da potražite pomoć terapeuta (psihologa koji se bavi decom i njihovim problemima) - to vas neće učiniti lošom ni nesposobnom majkom, već naprotiv, majkom koja se na svaki mogući način trudi da pomogne svom detetu.

anastasija je pocela koristiti rijec zajebava--odnosno , kada joj nesto ne ide od ruke onda to koristi..naprimjer ispadne joj lopta..ona kaze, jopta zebava anu... eto, vjerovatno pokupila od tate, posto on cesto koristi tu rijec...

Ja stalno opominjem svojg oca kojem su psovke bile redovne u komunikaciji...ne samo psovke, nego i ružni izrazi (npr. idem da pišam...umesto idem u WC)...uvek ga javno opomenem, i moram reći da se sada već zna iskontrolisati. A i Raša zna da opsuje u besu. Moja mama i ja nikad ne psujemo. Smatram da je usvajanje psovki kod deteta jako povezano sa tim da li ih čuje u porodici. Ipak je porodica ta koja detetu daje primer, pa čak i kad dete "pokupi" neku psovku od nekog van porodice...ako porodica tu reč ne koristi i objasni detetu (na njemu razumljiv način) da ta reč nije uredu, onda su veelike šanse da dete tu reč ne uvrsti u svoj rečnik. Dajte detetu sinonim za ružnu reč! Bolje je "zafrkava" ili "zeza", "zeki" nego "zajebava"...
ili "sto mu gromova" nego "p..ka materina" i sl. Treba da postoje izrazi i kad je dete ljuto, ali ga onda naučite adekvatnijim izrazima, kao što sam dala primere...

Betty Boop ::Ja stalno opominjem svojg oca kojem su psovke bile redovne u komunikaciji...ne samo psovke, nego i ružni izrazi (npr. idem da pišam...umesto idem u WC)...uvek ga javno opomenem, i moram reći da se sada već zna iskontrolisati. A i Raša zna da opsuje u besu. Moja mama i ja nikad ne psujemo. Smatram da je usvajanje psovki kod deteta jako povezano sa tim da li ih čuje u porodici. Ipak je porodica ta koja detetu daje primer, pa čak i kad dete "pokupi" neku psovku od nekog van porodice...ako porodica tu reč ne koristi i objasni detetu (na njemu razumljiv način) da ta reč nije uredu, onda su veelike šanse da dete tu reč ne uvrsti u svoj rečnik. Dajte detetu sinonim za ružnu reč! Bolje je "zafrkava" ili "zeza", "zeki" nego "zajebava"...
ili "sto mu gromova" nego "p..ka materina" i sl. Treba da postoje izrazi i kad je dete ljuto, ali ga onda naučite adekvatnijim izrazima, kao što sam dala primere...

betty, mogla bi doci da odrzis seansu mom muzu..posto ja ne uspijevam..da se razumijemo nije kocijas..ali ima tako uzrecice kao napr zajebava me..moja uzrecica je ajme, i poceo je nju koristiti u zadnje vrijeme..ostali rjecnik je primjeren...za sada.. deda psuje pokatkad i koristi neke rijeci koje ni ja ne kuzim,ali ajd erijetko dodje p aga iztrpim..ma mi smo sami uglavnom..ali sutra idemo kdo mojih a tamo ih imamali milion..pa cemo vidjeti...

moj je sofercina i pritom psuje,mada ja mrzim psovke i ruzne reci i stalno ga opominjem,svadja se i psuje najcesce kad je u kolima i dok vozi,i onda i deca cuju,ali prevaspitacu ga,sad kad krene da opsuje ugrize se za jezik i promrmlja sebi nesto u bradu,sva sreca pa deca u poslednje vreme ni ne konstantuju sta je rekao.
a tek baba i deda truli kocijasi,svaka druga rec im je da ih sad ne navodim znate i same,tek njih treba nauciti redu i vaspitanju,i kako onda da ostavim dete da mi oni cuvaju,ali to je vec druga prica.

renata ::moj je sofercina i pritom psuje,mada ja mrzim psovke i ruzne reci i stalno ga opominjem,svadja se i psuje najcesce kad je u kolima i dok vozi,i onda i deca cuju,ali prevaspitacu ga,sad kad krene da opsuje ugrize se za jezik i promrmlja sebi nesto u bradu,sva sreca pa deca u poslednje vreme ni ne konstantuju sta je rekao.
a tek baba i deda truli kocijasi,svaka druga rec im je da ih sad ne navodim znate i same,tek njih treba nauciti redu i vaspitanju,i kako onda da ostavim dete da mi oni cuvaju,ali to je vec druga prica.

jao luckasti ste, vi ste kao porodica Adams

bas ti hvala na komplimentu tako nekako mu dodje,a ja sam mortisa

Moje dete ne psuje, a kada čuje neku psovku, ružnu reč, odmah mu kaže da nije lepo da se pričaju ružne reči.Nama je to zanimljivo, pa nekada kažemo, tj. mm, a ona ga ispravi.

Dete koje mnogo psuje

Skoro da ne postoji dete koje bar u nekom trenutku nije opsovalo, ali neka deca to čine znatno više nego neka druga. Deca, ponekad, umeju da budu izuzetno uporna s psovkama, što izluđuje roditelje kojima nikako ne uspeva da oduče dete od te ružne navike.
Deca od dve, tri, četiri godine, kada psuju, to u principu čine bez stvarnog shvatanja šta je to što govore, samo im se dopada reakcija odraslih koji to čuju - oni se nekada smeju, a nekada ljute, ali retko kada se ozbiljno naljute, po principu "šta zna ovako malo dete šta je psovka". Zaista, i ne zna, i psovanje najčešće spontano prođe, kad detetu dosadi. Međutim, u malo kasnijem uzrastu (sa sedam godina, na primer), dete već bolje shvata značenje psovke i tada je psovanje već znak agresije.

Nekada se roditelji nadaju da će dete, ako ga upišu na više sportova i tako mu obezbede da potroši nagomilanu energiju, biti manje sklono psovanju. To često i bude slučaj - dete se na treninzima "isprazni" i posle toga bude relativno mirno. Međutim, ponekad, ono nastavlja da psuje i tu ni batine ne pomažu - samo ga još više razbesne.

U ovakvim slučajevima ispoljavanje agresije roditelja prema detetu neće biti od pomoći. Detetu očigledno nešto smeta, inače se ne bi tako ponašalo. Da ne bude zabune, ne tvrdimo da dete treba da pustite da radi baš sve što hoće, ali u ovakvom slučaju, ne bi bilo loše sačekati da ono bude u dobrom raspoloženju, a onda s njim blago i uz puno ljubavi razgovarati i pokušati da saznate šta je to što mu smeta, zbog čega je toliko agresivno prema vama. Možda mu nedostaje vaša pažnja, a ne nalazi drugi način da je privuče? Moguće je da ima neki problem koji ne ume da reši, a ne zna kako da vam o tome ispriča?

Jednom kada se reši problem koji izaziva agresivnost deteta, trebalo bi da psovanje prestane. Ako je potrebno, nemojte se stideti ni da potražite pomoć terapeuta (psihologa koji se bavi decom i njihovim problemima) - to vas neće učiniti lošom ni nesposobnom majkom, već naprotiv, majkom koja se na svaki mogući način trudi da pomogne svom detetu.

Izvor: krstarica

Andjela nika nije opsovala a anabeli se desi ponekad da nesto opsuje a posle kaze kako je to sramota i da su to ruzne reci

Ja dosta psujem, Janko psuje dok vozi i kad se iznervira, Iva je imala neku fazu, ali je to brzo prestalo. Jednostavno kad opsuje ja je bledo pogledam i pitam sta to znaci, onda ona mene bledo pogleda i ne psuje vise. Na kraju smo usvojili cinjenicu da samo muskarci psuju i pljuju, onda ona ode kod dede kaze mu da je ona sada kobajagi muskarac, onda kao pljune i kaze 'jebem ti matelinu' i to je to.

I ja dosta psujem,ali se trudim da se kontrolisem koliko god mogu u Stefanovom prisustvu,Mimi takodje dok vozi.Stefan nekad nesto ponovi od nas,nesto cuje u vrticu,ali sam ukapirala da treba da ga ignorisem.Kad mu kazem da je to ruzno,on namerno ponavlja i crkava od smeha,skoro je bas,bas ruzno nesto rekao,mi nismo uopste odreagovali i vise to nisam ni cula od njega.

Psujem i ja.....ali isto se tako pazim u Danicinoj blizini, mada primecujem da me ona sve vise kulira a ja se sve manje pazim..... Danica ne voli kad Sasa psuje dok vozi pa vise voli da je ja vozim jer ne psujem

Kako reče Nušić, psovka je kod nas narodni običaj. Ponekad rođaci podstiću dete na psovku, jer im je to simpatično.Ponekad nije dovoljno samo ignorisati psovku deteta. Moj sin je u jednom periodu strašno psovao, onda sam počela da tražim od njega da psovku ponovi 5 puta najglasnije što može. Brzo je odustao.