Uvođenje pravila

First topic message reminder :

Kada treba poceti sa vapitavanjem dece i uvodjenjem pravila? Kada je pravo vreme da za neke stvari pocnemo da govorimo "NE" i da se strogo pridrzavamo toga?
Juce sam drzala Mateju u krilu i on je poceo da se penje na sto. Rekla sam ne par puta, ali nsta-on i dalje po svom. Onda sam ustala od stola sa njim u narucju, a on se toliko naljutio da je poceo da vristi i da me udara po licu. To vristanje se pretvorilo u plac...i ja nisam znala sta da radim. Mali je da mu objasnim, necu da ga tucem...a neznam sta da radim jer su takve situacije sve cesce i obicno rezultiraju mojim popustanjem..a znam da to nije dobro.
Kako izlazite na kraj sa ovakvim situacijama?
Od kada deteu treba poceti postavljati pravila?

Kako ga disciplinovati

Ako ste utvrdili dobar dnevni raspored, disciplina neće iziskivati mnogo truda od vas.Baš zato što vaše dete nema prilike da pregladni ili da se premori, bolje je raspoloženo i ima manje izgleda da će dobiti nastupe besa. Kada se ukaže potreba za disciplinom, budite čvrsti. Ljutini i naglosti tu nema mesta. Izuzetno je važno da se roditelji doslovce slažu u pogledu discipline i onoga što dete sme da učini. Ništa ne deluje poraznije na dete nego kada mu jedan roditelj da dozvolu da učini nešto, a drugi mu isto to zabrani. Dete ovoga uzrasta će okrenuti leđa roditelju koji sprovodi disciplinu i pritrčati drugom roditelju da kod njega nađe utočište ili povađivanje za ono št je učinilo. Stoga je presudno važno da se majka uvek može obratiti ocu da od njega dobije podršku. Budući lišeno svakog iskustva vaše dete mora ponekad grešiti. Neizbežne su prilike u kojima ćete morati da ga odvratite od nekog neprikladnog postupka. I ukoliko je dete bistrije i življe (a vi želite da ono bude takvo) ukoliko će vam zadvati više muke. Imajte na umu da vaš cilj nije da predupredite svaku nezgodu koju ono može izazvati, već da mu pomognete da nauči kako će se ponašati na način prihvatljiv za društvo. Postoje razni prihvatljivi metodi kojima ćete učiti dete kako da se ponaša u izvesnoj situaciji. U svakoj prilici se držite jednog istog konstruktivnog stava. Pokušajte da mu objasnite da od njeg azahtevate da uredi izvesnu stvar, zato što je pravilno i ispravno tako postupati, a ne samo zato što vi smatrate da ono treba da je uradi. Kad god nastojite da disciplinujete svoje dete, nagovestite mu svojim stavom da od njega očekujete da uradi ono što mu nalažete.Ako ne uspe u tome, najbolje je odmeriti posledice prema značaju samog čina i prema tome do koje mere je shvatilo ono što je uradilo. Svaka posledica treba da bude logična, da prirodno proizilazi iz samog detinjeg ponašanja. Zadavaćete samo dobro smišljen zadatak – ako dete ne uspe da postigne ono što ste vi imali za cilj, zadatak je, znači, igubio svoju vrednost. Ako svom detetu prijateljski priđete, zaželeće da uradi ono što se očekuje od njega. A šta ako odbije da izvrši vaše naloge? Ukloniti ga iz kruga porodice ili njegovih vršnjaka sa kojima se igra pokayalo se kao efikasna kazna u bezbroj slučajeva. Ako se inače međusobno dobro slažete, vaše dete će isto onoliko patiti kao i vi kada uradi nešto pogrešno. Oštro ukoriti dete koje se već ražalostilo, ponekad znači izazvati kod njega suprotno reagovanje i potrebu za oponiranje.

Slazem se sa tim da se dete vaspitava od samog rodjenja.
Moj je problem sto imam izuzetno tvrdoglavo dete a ja preterano "mekana".
On kad nesto zamisli da uradi,to ce uglavnom uraditi..ako ne odma,onda kad mu se ukaze prilika.
Jos uvek je mnogo mali,razume on sasvim odlicno sta ja kazem..nekad me poslusa a nekad bukvalno iskulira.Ne reaguje uvek isto na moje NE.
Ja vec znam da necu bas mnogo moci da budem stroga prema Vakiju,mislim da cu sve to pokusati vise na drugarski nacin da resim...meni je lakse a i on nece imati priliku da mi kontrira.
Za neke stvari ima NE od samog pocetka..tipa daljinski,mobilni i sl.,znaci on to pokusava svaki put da dohvati sa stola i mi mu neumorno to odbijamo da damo pa dok ne odustane.
Za neke stvari jednostavno moram svaki put da ponovim ne i on produzi do nove prilike a ima stvari kad mu nesto nedam da pocne da se "baca" i ljuti...e,to me bas plasi jer se bojim da mi tako ne reaguje kad poraste pa se trenutno borimo protiv toga na razne nacine.

Elem,htedoh ja da kazem..jesam za vaspitavanje od samog pocetka ali isto sam sto posto sigurna da koliko to zavisi od nas ima i svasta nesto razlicito u njihovim pametnim glavicama.

Ja samo da kazem da sva deca razlicita i razlicito prihvataaju rec NE i Nemoze, ali isto znam da je strpljenje najbitno!!!!

kod mojih NE znaci DA u vecini slucajeva jer ako vise puta ponovim tu rec,oni onda bas to sto im branim namerno rade.
naravno takva je vecina dece i to je valjda normalno,mada kada su opasnije stvari u ptanju i kada su valjda i oni sami svesni da to nije dobro onda me poslusaju.
nemogu da kazem da su nevaspitani,bezobrazni,naprotiv to sto nekad teraju po svom je osraz karaktera jer oboje su vrlo tvrdoglavi i ne dam im bar ne jos sada da dobiju uvek sve sto pozele ili da "idu glavom kroz zid" .
u vecini slucajeva me poslusaju,ili ako ne jednostavno dok ne uvide gresku i vide iz sopstvenog iskustva posledice iste oni se ne okanu,ali onda vec sledeceg puta znaju da mama neprica gluposti niti govori uz vetar vec za njihovo dobro.
recimo primer od juce,nikola je uzeo dezodorans,eto samo pet minuta je bio na mestu njemu dostupnom i vec ga je nasao,ja sam htela da mu ga uzmem,ali je on pruzio otpor i ja sam mu ga ostavila jer sam mislila da nema snage da ga stisne i prsne.
za nepunih par minuta kuca je bazdila na taj isti miris,a on se nagutao istog,poceo je da kslje i skoro place,e onda sam mu ga uzela,otvorile prozore i on mi ga je lepo dao i rekao to nije za decu ,to je za mame.
mislim da ga vise nece ni traziti niti ce mu pasti na pamet da ga uzme bilo gde da stoji.
dok se sami ne uvere u negativno dejsvo zeljenog ni milion NE ne pomaze....

Renata ::
dok se sami ne uvere u negativno dejsvo zeljenog ni milion NE ne pomaze....

Slazem se sa ovom, ali zasto mu ga nisi uzela pre nego sto je on spricao snjim??
sta bi moglo da bude??? Da palce...pa neka place...smirice se kad nadje nesto drugo zanimjivo za njega.

pa znam emi da sam mu tebala odmah uzeti i spreciti ga da i pokusa da ga stisne ili prsne njime,jer znam da to nije "igracka za njega",ali eto kao sto vec rekoh pruzio je otpor i ja sam popustila sto neopravdavam ni sebi,ali sta cu kad sam mama,doduse nije uvek tako,nekad za nesto moze i da besni i da place satima moje ne je zakon.
mislila sam da nema snage da stisne i spricne isti,pa sam mu ga zato i ostavila verujuci da je bezopasan,prevarila sam se i uverila da oni sve mogu,probaju,pokusaju cak i nesto sto nama odraslima ne bi nikad ni palo na pamet.
zato odsada pa nadalje sve sto nije za njega sklanjam podalje ili ga testiram time sto namerno ostavim na vidno i njemu dostupno mesto,ali mu skrenem paznju da to ne sme,neverovatno je koliko znaju da budu uporni i istrajni da bi do istog zabranjenog i dosli,ali kao sto vec rekoh time testiram njegovu poslusnost i pravu smisao reci NE!!!

Ja mislim da smo mi mame veoma neposlusni hihihihihi popustamo skoro uvek i onda se deca razmaze i ne zele da nauce sta je Ne a sta je Da.

ja jesam nekad zavisi od situacije ili zeljene stvari,mada u vecini slucajeva moje ne je ne i mogu i da besne i placu i vriste satima,ja ne popustam,mozda zvuci surovo,ali verujte kad se smire i isplacu vec posle par minuta zaborave na isto,a sledeci put itekako deluje,samo bez njihove vike,galame, placa i ostalog,znaju da nece dobiti nesto ili da nemoze i tu je kraj,ni ne pokusavaju da me pobede ili nadjacaju.
i u poslednje vreme me poslusaju,ako kazem ne to je ne i okrecu se drugim stvarima dostupnim i dozvoljenim za njih.

ako znam da vristi i place zbog nesto sto nemoze onda sigurno bi je pustila da se isplace i ako joj odgovara onda i sledeci put nek place...ali sigurno da nece!!!

naravno da sledeci put nece,jer zna da nevredi i da neces pasti na njene suze,ali cekaj jos malo da poraste....pa nam onda javi svoj rezim vaspitavanja....da li vidimo koliko ces biti stroga,a koliko popustljiva...
i j sam za mnogo sta pre govorila jedno,a radila drugo,kad su bili manji jer dovoljno je bilo samo da me pogledaju tuzno i ja gotova,sada kad su malo stariji i razumniji je drugacije,moraju da me slusaju,prvenstveno sto sam ja uvek sa njima,a posle da bi bili lepo vaspitani,poslusni i kulturni,i mislim da ako bi im sad popustala oni bi to iskoristili i dobro kazu stari o tom pitanju,ako detetu "mali prst,ono hoce celu saku".
mislim da je to apsolutno tacno i tako.

milena jos od sada pokazuje svoju tvrdoglavos i jako je nervozna kad nesto nemoze da uradi ili joj nedam...na primer kad me drzi za ruku i ugkeda burmu ona odma vuce moju ruku i otvara usta e pa nemoze.....ali se toliko nrvira i place , ali nemoze.
Znam da sam ja tek na pocetyak......ali mislim da necu puno da popustam????

Deset roditeljskih zapovesti
Mozda vam izgleda kao da su neke stvari u vaspitanju toliko jednostavne da se podrazumevaju, ali to obicno nije tako.
Neki od ovih imeprativa mogu vam izgledati banalni i sami po sebi razumljivi. Medjutim, iskustvo pokazuje da se bas takve elementarne stvari, nazalost, najcesce previde i zaborave.

• Nikada ne ostavljajte svoje dete samo, cak ni za minut, u kolima, parku, prodavnici ili bilo kom drugom javnom mestu.
  
• Uvek pratite svoje dete do toaleta na javnom mestu.
  
• Mala deca cesto poveruju svakom ko zna njihove ime. Objasnite im da onaj koji njih oslovlja po imenu, mozda ne zna i imena njihovih roditelja.
  
• Zapamtite imena svih drugova vase deca, uzmite njihove adrese i raspitajte se ko su njihovi roditelji.
  
• Upoznajte se sa svim aktivnostima vaseg deteta. Posetite mesta koja ono obilazi .
  
• Vase dete treba da zna svoje puno ime i prezime, adresu, broj kucnog telefona i 92 - broj milicije .
  
• Objasnite detetu kako da se snade ukoliko se u prodavnici ili parku odvoji od vas i izgubi.
  
• Sa detetom razgovarajte o svim dobrim i losim stavrima koje u zivotu mogu da mu se dese. Ne mojte ga plasiti vec ga upoznajte sa cinjenicama i posledicama .
  
• Ako dete dode u situaciju da mu je vasa pomoc neophodna, ne ustezite se vec mu odmah pomozite.
  
• Obratite paznju i zapamtite kako je vase dete svakodnevno obuceno
  

Danas je plakala dok smo pili kafu, trazi mala solju ihihihihiihihiih

oce da kafenise sa mamom...hihihihi

inace moja drugarica samo cu spomenuti da ne skrecem sa teme daje detetu od godinu i nesto kasikicom da pije kafu,ja nisam za to,niti im dam....za mene je ona stetna pogotovo za njihov mali zeudac....ima vremena pice je kad porastu,a ona na to kaze pa sta ce mu biti i ona je kao mala jela soc tj tlog iz kafe...strasno....

mada ovo i nije skretanje sa teme jer ona jednostavno nezna da kaze ne,uvede pravilo da nema kafe i cao,a ne ona mu je jednom dala on svaki put trazi i ona mu popusti i da mu....

Ja opet u temi o vaspitanju...
POMAGAJTE ( da vicem, vristim jer cu poludeti)!!!!
Moje dete je nemoguce! Ima samo 15 meseci,a ja vec sada neznam kako da se borim sa njim, kako da mu objasnim, kako da izadjem na kraj.
Sve mora da bude po njegovom. Ako kazem ne, on pocne da
vristi.Ako ga pucnem po guzi, on pocne mene da udara ili pocne da se bije po glavi (da, da, sam sebe udara po glavi).
Kada izadjemo napolje ne slusa me, ne cuje, ne vidi...ode!
I bez obzira koliko ja pricam on uvek po svom. Mogu 100 puta da kazem NE (tiho, glasno, besno...ma na svakojake nacine),jok...on ne cuje!
Kada se setim jos situacija pisacu...
Sta da radim????

Pokusaj da ga ignorises mozda to upali, iskreno ni ja ne znam sta da ti kazem a da to bude pametno, jer mucim istu takvu muku..... kod nas nekad pali ignorisanje, ne uvek ali pali, pali ponekad i kad vikne tata, a ja- ja samo kad vicem 15 min onda pali....

mi nemamo nrkih posebnih pravila sve resavamo picom.batine nepostoje,svaki dan izdvojim bar pola sata za svakog tj njih dvoje posto je mihajlo jos mali i onda porazgovaram i popricam sa njima,posvetim im vreme koje je samo nase....mislim da ih time ucim i podsticem da me slusaju da se medjusobno vole i budu dobri .

maja ::
POMAGAJTE ( da vicem, vristim jer cu poludeti)!!!!
Moje dete je nemoguce! Ima samo 15 meseci,a ja vec sada neznam kako da se borim sa njim, kako da mu objasnim, kako da izadjem na kraj.
Sve mora da bude po njegovom. Ako kazem ne, on pocne da
vristi.Ako ga pucnem po guzi, on pocne mene da udara ili pocne da se bije po glavi (da, da, sam sebe udara po glavi).
Kada izadjemo napolje ne slusa me, ne cuje, ne vidi...ode!
I bez obzira koliko ja pricam on uvek po svom. Mogu 100 puta da kazem NE (tiho, glasno, besno...ma na svakojake nacine),jok...on ne cuje!
Kada se setim jos situacija pisacu...
Sta da radim????

E ja citiram od reci do reci.Jedino sto on ne udara samo sebe ili mene,udara i namestaj i Mamba,ne bitno,udari sta mu se nadje pri ruci i vristi.I da,a nekad se pravi da je to igra,znaci ja mu kazem "ne",a on kao bezi i smeje se,pa posle par sekundi,opet tako.
I ja stvarno ne znam vise sta da radim!!!!!

Veka ::Pokusaj da ga ignorises mozda to upali, iskreno ni ja ne znam sta da ti kazem a da to bude pametno, jer mucim istu takvu muku..... kod nas nekad pali ignorisanje, ne uvek ali pali, pali ponekad i kad vikne tata, a ja- ja samo kad vicem 15 min onda pali....

Probala sam i da ga ignorisem,ne pali!I da dreknem,ne pali!!!!

Pravila, pravila.... hm... i ja pocinjem da imam problem sa Maki... samo ona nikoga ne udara vec sama sebe samara po licu ili kako da objasnim... udara se po obrazima ... luda mala! Dobro je sto se to za sada ne desava cesto... videcemo u buduce.. U toj situaciji popmaze ignorisanje ali do kada ce bit tako

Iva je sad vec velika i neka pravila su odavno uvedena. Najbolje odreaguje na razgovor i dogovor. Ja nesto kazem, ona malo izmeni, doda nesto i onda kazemo da je to dogovor i ona ga bar neko vreme ne prekrsi, posle naravno ne moze da se obuzda, pa onda napravimo drugi dogovor i to u poslednje vreme super funkcionise

Kada su moja deca bila mala, imala sam tu sreću da mogu da se igraju u dvorištu bez mog prisustva u dvorištu. Dogovarali smo se do koliko sati mogu da ostanu. Ja bih se samo pojavila na prozoru i rekla koliko je sati. Pravilo je biloda ako dete ne dođe odmah kući, sutra se ne igra u dvorištu. Moj sin je, kada mu se igra dopadala, svesno ostajao duže, i odmah po ulasku u kuću bi pitao:"Koliko sam kažnjen?". Sutradan ne bi ni pitao da ide u dvorište. Tako je učio da kalkuliše sa pravilima, a i to je potrebno u životu, zar ne?