Uvođenje pravila

Kada treba poceti sa vapitavanjem dece i uvodjenjem pravila? Kada je pravo vreme da za neke stvari pocnemo da govorimo "NE" i da se strogo pridrzavamo toga?
Juce sam drzala Mateju u krilu i on je poceo da se penje na sto. Rekla sam ne par puta, ali nsta-on i dalje po svom. Onda sam ustala od stola sa njim u narucju, a on se toliko naljutio da je poceo da vristi i da me udara po licu. To vristanje se pretvorilo u plac...i ja nisam znala sta da radim. Mali je da mu objasnim, necu da ga tucem...a neznam sta da radim jer su takve situacije sve cesce i obicno rezultiraju mojim popustanjem..a znam da to nije dobro.
Kako izlazite na kraj sa ovakvim situacijama?
Od kada deteu treba poceti postavljati pravila?

joj majo pa tvoj mateja je poceo da pokazuje svoj karakter,nezadovoljstvo i revolt kad nesto nije po njegovom i kako je on zamislio,pa pritom jos i izlive besa i otpor,kazes da je poceo da te udara po licu.
nesekiraj se nista,to je sve normalno i kroz tu fazu prolazi svako dete,samo sto je u vasem slucaju tek pocetak,trajace mozda i par godina jos,dok ne shvati u svojoj maloj glavici da nemoze sve da bude kako on hoce i zeli.
ali samo od tebe zavisi kako i na koji nacin ces do tada izbeci da se te situacije pretvore u histerisanje ,bes ili tucu,to im je zadnja stavka,jer u navedenom slucaju ti si jedini krivac sto se on nije popeo na sto,a hteo je,on je mali i nezna da razmislja da se moze povrediti ,ako padne ,ili da nesto nesme da dira sto je opasno za njega,ali vrlo dobro ce razumeti tvoje ne,samo ce se praviti da ga ne cuje i cekace tvoju reakciju i videti dokle moze da ide,zato je i bio tako revoltiran kad si ga uzela sa stola,manje bi bio besan da si ga spustila i lepo mu objasnila i to odma pri samom prvom pokusaju da se na isti i popne.
tako da bi vec trebala da uvedes neka pravila,mozda vec zna,ali ako nezna stavi mu do znanja sta je u kuci zabranjeno za njega a sta ne,on ce znati gde je slobodno i bezbedno,ali mu to nece biti zanimljivo,uvek ce pokusavati da se prisunja onoj zabranjenoj zoni,ali nemoj ga pustiti,ako si jednom rekla ne to je ne.
ja sam bar tako radila sa mojima,samo jednom su usli u kuhinju i ukljucili ringlu i vise nikada i to bez dreke i batina.
i ja sam tako govorila i ne i sve i svasta po sto puta,ma nisu me fermali ni pet posto,sto ja vise branim oni bas namerno,e to moje pricanje u prazno se svakim danom smanjivalo,tako da sad kazem samo dva puta treci vec znaju sta ih ceka.
vremenom su uvideli moje granice i znaju dokle mogu da idu i toga se pridrzavaju.
jednostavno im ne dam da diraju stvari,predmete sa kojima mogu da se povrede,imaju igracke i to im je dovoljno,isto vazi i za penjanje na stolove i sl.
probaj da uvedes rec ne,nema potrebe da vices i da ga tuces lepo mu objasni,veruj mi on te shvata i razume savrseno iako je mali,kazi mu i sto puta ako treba i vremenom smanjuj taj broj i pokazi mu srta ga ceka ili mu sleduje,ako te ne poslusa,smisli neku kaznu nemislim bukvalno,vec mu nesto ukuni sto voli ili skloni i sl.
u pocetku ce burno reagovati,a kasnije nece ni pokusavati da te ne poslusa znace da ce mu biti uskraceno nesto,a to nece zeleti.
kasnije ce biti dovoljno kad i pokusa da uradi nesto sto zna da nesme samo da ga pogledas i sve ce mu biti jasno.
posto verovatno provodis vecinu dana i vremena sa njim,mislim da bi trebala da mu budes autoritet,da ga naucis da te slusa,da postuje nek pravila,a samim tim ce kako raste biti kulturan i kad odes negde nece te brukati jer ces stalno morati da govois mateja ovo,mateja ono,nego ce znati i ponasace se shodno pravilima koje ima kod kuce,a u tome nevidim nista lose.
nadam se da sam ti koliko toliko pomogla i da ti se moji saveti svidjaju bar u neku ruku i da ce poceti u najskorije vreme da ih primenjujes jer moja deca su pravi primer da to deluje.
ja sam vecinom uvek sama sa njima i kod kuce i gde god da idemo,tako da sam morala da ih nucim da me slusaju gde god da idemo,da nemoram da ih jurim i non stop vicem ostavi to,nemoj to,ne to i sl.
a sto se tice besa bice ga mozda i pored pravila jer on tako pokazuje otpor prema stvarima koje mu nisu dozvoljene,moja nina i sad sa cetiri godine ume da se naljuti,ali joj ja lepo objasnim zbog cega netreba da se ljuti,zbog cega to nije za nju,ili nesto slicno.
recimo pre neki dan me pitala jel danas nova godina ja kazem nije tek za nedelju dana,a ona se naljutila,i ja sta cu lepo sednem i objasnim joj da nova godina nenoze da bude kad mi ocemo i pozelimo nego kad mora i treba isti sucaj je i sa drugim stvarima u zivotu,pokusavam da joj objasnim da ona nije jedina na svetu i da sve zasto ima i svoje zato.
oduzila sam i raspisala se,nadam se da se isplatilo i da si shvatila sve sto sam ti htela reci.

Secam se neke emisije o zdravlju gde je gostovao pedijatar, jedna mama se ukljucila uzivo u program i pitala kada treba da pocne sa vaspitanjem svog jednoipogodisnjeg deteta....njegov odgovor je bio: " Gospodjo, vi vec mnogo kasnite! Dete pocinje da se vaspitava onog trenutka kad se rodi." Znaci Maja, nije kasno ni rano da pocnes da mu odredjujes sta sme sta ne sme..

Ja sam onog ubedjenja da je dete "tabula raza"-neispisani list papira koji ceka nove redove,a te redove pisemo mi,od samog pocetka.
Tako da se slazem, treba poceti od onog trenutka kad se rodi. Renata, slazem se i sa tobom,treba reci NE i cvrsto stajati iza toga. Ali reci ne i obajsniti (vecoj, razumnijoj deci, naravno) zasto se to nemoze.
odusevljavaju me ta deca koja su mirna kada su u prodavnici, u gostima...
Ali sve to treba postici.
Ja se za sada mogu osloniti samo na to svoje ne, izgovoreno 100 puta...a kada odraste videcemo...

I ja Majo imam isti problem. Nekad popustim, nekad isteram svoje po cenu plakanja. A primetila sam da sto ja vise puta kazem "NE", to ona vise krece ka tome sto joj je zabranjeno. Kao da me cika.
I meni su rekli da treba da se vaspitava od samog pocetka, ali sta vredi sto ja branim kad baba(svekrva) sve dozvoljava. Jos ce dete da me zamrzi.

treba početi što ranije,već kad dete pokaže prva interesovanja za spoljni svet..a najvažnije u svemu je biti dosledan..ako je nešto jednom ne,onda neka uvek bude ne..nikako ne popuštati jer ako se jednom popusti,onda se dete zbuni-kako jednom nešto može,a drugi put ne može..

i ja imam isti problem sa bakom i dekom,ali ipak nekako uspevamo da napravimo dogovor da imamo iste stavove po pitanju toga šta se sme,a šta ne..

maja ::Ja sam onog ubedjenja da je dete "tabula raza"-neispisani list papira koji ceka nove redove,a te redove pisemo mi,od samog pocetka.
Tako da se slazem, treba poceti od onog trenutka kad se rodi. Renata, slazem se i sa tobom,treba reci NE i cvrsto stajati iza toga. Ali reci ne i obajsniti (vecoj, razumnijoj deci, naravno) zasto se to nemoze.
odusevljavaju me ta deca koja su mirna kada su u prodavnici, u gostima...
Ali sve to treba postici.
Ja se za sada mogu osloniti samo na to svoje ne, izgovoreno 100 puta...a kada odraste videcemo...

naravno majo da se nista nece desiti preko noci,ja moje nisam naucila tako od juce nego upravo od od[prilike tog vremena u kom je mateja ,i moj nikola nije nista preterano puno stariji i razumniji od tvog,ima dve i po godine,ali vec sa godinu i po znao je sta moze,nemoze i tako to,a nije ni jednu rec znao da kaze.
tako da kreni ti polako sa ne,i pridrzavaj se svojih pravila pa ces videti dokle ces stici......i shvatices o cemu ti pricam.

Dete i jeste prazan papir koji treba svakodnevno ispunjavati kvalitetno, ali isto tako karakter im ne mozemo formirati, mislim da je to genetski predodredjeno kakvi ce biti...Mozemo ih uciti mi i postenju i dobroti i skromnosti, ali ako dete nije takvo u svojoj prirodi onda nam je svaki trud uzaludan. Nase je da ih ucimo i savetujemo, kaznjavamo i popustamo, a sta ce ispasti videcemo

Ja sam mnogo naucila od moja zaova.....dete ima 1,5 a nezna za ne.
Kad mu nesto zabranis on pocinje da lupa glavu od patos, vristi i onda svi popuste i on se odma smiri.
Ja mislim da nije dete krivo vec mama i tata, kad je boi mali dozvoljavali su mu da igra sa tastaturom, a sad mu nedaju i nervirju se kad place za nju....e pa to tu je trzili ste gledajte.

Milica ::Dete i jeste prazan papir koji treba svakodnevno ispunjavati kvalitetno, ali isto tako karakter im ne mozemo formirati, mislim da je to genetski predodredjeno kakvi ce biti...Mozemo ih uciti mi i postenju i dobroti i skromnosti, ali ako dete nije takvo u svojoj prirodi onda nam je svaki trud uzaludan. Nase je da ih ucimo i savetujemo, kaznjavamo i popustamo, a sta ce ispasti videcemo

potpisujem sve od reci do reci.

i moje kume je cerkica ima 3 godine,a nezna za rec ne i razmazena je do besvesti,kad nesto nedaju ona se treska,pocinje da baca sve oko sebe ,vristi i moja kuma na sve to odreaguje kao da nista nije bilo,dajoj na kraju jer nemoze vise da je gleda ni slusa, a to je radila od samog pocetka.
ja nemogu to da gledam meni je to uzasno,i nevaspitano i nekulturno ponasanje pogotovo za jednu devojcicu koja treba da bude mala damica,a ne da se ponasa ko neki divljak.
i u prodavnici ili kad odu kod nekoga cim nesto nemoze ili nesme da dira on pohisterise,urla,baca se na pod,trese nogama ma odvratno i moja kuma nista ne radi po tom pitanju da to promeni.
moja deca kad odemo kod njih samo stanu i u cudu je gledaju,dodje im ko neka predstava prosto nemogu da veruju.
tako da ima i roditelja koji su previse dopustili i popustljivi prema deci,ja licnonisam za to,i mogu da kazem da su moja deca za svoje godine dosta dobro vaspitana.
bar znaju osnovni red i kulturu,ako nista drugo.

jaooo a u prodavnicu ......kad sam radila bas sam se nervirala kad mi dodju na kasu sa dete koje zeli sve da kupi, pa se zadrze 30 min. i trudese da objasne jadni roditelji da ne moze sve....a ono ne place nego vristiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii

ko zna kakva ce biti moja milena, trudi cu se koliko mogu

Mi sto se tice odlazaka u prodavnicu nemamo problema, sem u prodavnici u komsiluku, gde su joj same prodavacice sve dozvolile...ali ni tu ne preteruje, ja sam ta koja vise histerise jer mi neprijatno zbog ljudi koji to gledaju, kako ona uzima sve sto hoce, ali ne sa namerom da to kupimo, vec da namesti lepo...kad idemo u kupovinu imamo dogovor da mora da bude dobra i pomogne mami da nosi korpu, a kao nagradu dobije ono sto zeli da kupimo, neku sitnicu tipa cokoladice, peza ili smokija. Ljudi moji, oni su neverovatni kad se dogovorite i postujete dogovor, onda znaju da budu jako fini.

I moje misljenje je postavljati pravila sto ranije, time ne mislim da ga tuces nego da mu das jasno do znanja da si ti gazda i da ce biti po tvome. Ako popustas to ce samo duze trajati i moze da se zavrsi lose, sledeci put ce se popeti na sto kada ne primetis a na stolu ce mozda biti tanjir vrele supe ili solja vrele kafe, problem ce biti jos veci. Ja se secam kada se moja mala tako pocela penjati po stolovima.
Deca vole da iskusavaju nase granice.Iako mi kazemo NE oni ce biti uporni i gledati dokle mogu da idu.
Bas mi je nedavno drugarica poslala jedan interesantan text u vezi poslusnosti dece. Malo je za stariju decu ali moze da se primeni.

Pitanje je bilo: kako mogu da istreniram svoje dete da dodje do mene kada ga zovem? Koliko puta treba da mu kazem 'dodji kod mene' pa da odem da ga uzmem sama?

-Prvi put kada kazes detetu da uradi nesto(dodji ovamo,ne diraj to, sedi mirno),
(1) budi sigurna a da imas detetovu paznju
(2) gledaj ga pravo u oci
(3) govori mu ujednacenim,normalnim tonom, pozovi ga po imenu,naredi mu
(4) daj mu par sekundi da ta naredba dodje do njega
(5) zovi ga ponovo i pitaj:"sta sam rekla?"
Posto bi disciplinovanje trebalo poceti i pre nego sto dete progovori, nece moci da odgovori recima, ali bi trebalo da poslusa.
(6) Reci mu ponovo:" mama je rekla da dodjes",ukoliko ne poslusa(ako si zagovornik disciplinovanjabatinama) onda ga istuci

Ukoliko trcimo za decom i silom pokusavamo da urade ono sto smo rekli (zgrabimo dete kad mu kazemo da dodje, ili uzimamo od njih nesto sto je hteo da uzme) ucimo ih da ne obracaju paznju na nase reci.(ovo ne mozes da primenis tvoj sin je jos uvek mali).
Deca mnogo vise razumeju nego sto to njihovi roditelji shvataju.
Kada pocne da vrsti i place udalji ga od stola i odnesi u drugu sobu, ponudi mu igracke a ako se ne smiri ostavi ga da se sam izbori sa svojim besom i smirice se, nece vecno da traje. Time ces mu jasno do znanja da da si i mislila ono sto si rekla-"da ne moze na sto da se penje"
Ali opet kao sto je Renata rekla:to je period odrastanja i kroz to mora proci svako dete.

zadnjih par dana smo imali skoro svaki dan goste sa malom decom i naravno kad odu ostaje kataklizma u sobi,moji su naucili da sve zajedno spreme i pokupe bez da ih ja opominjem,naravno pomognem im ,isto vazi i za slaganje i ostavljanje svojih stvari,a ne da se sve baci gde ko stigne i ostave meni,to su za pocetak neka mla pravila,ali po mom misljenju itekako vazna i bitna koja ce im kasnije preci u naviku i nauciti ih da budu pedantni i poslusni.
nadam se da delite misljenje sa mnom... i da postupam pravilno,neki kazu pusti ih jos su mali,ali ja nemislim tako od malih nogu se uci i sticu radne navike!!!

Ja se Renata u potpunosti slazem sa tobom. Ti si u situaciji da ne radis i mogla si sama da vaspitavas svoju decu onako kako si ti smatrala da treba. E a ja imam problem da otkako sam pocela da radim, svaki dan kad dodjem kuci i Anji nesto ne dam sto je ona zamislila (konkretno sad ukrase sa jelke) ona pocinje da histerise i vristi jer joj moja "draga" svekrva sve dozvoljava i dete vise ni samo ne zna sta sme a sta ne sme. Ja sam danas ponovo imala raspravu sa njom po tom pitanju, ali znam da to nece uticati na nju jer je ona ogranicena zena. Cak sam joj u lice rekla da dete sa zenom poput nje nista nece nauciti dobro samo lose stvari i da ne mogu da docekam septembar i da Anja krene u obdaniste.

iz istih razloga sa mojom svekrvom ja sam ninu dala u vrtic,a nikolu cu na jesen,bolje daa ih ja sama sad vaspitavam,a kasnije ako pocnem da radim samo vrtic nikako babe!!!!!!!!!

Ja Milenu treba da ostavim da je cuvaju baba i deda kad napuni 8 meseca, tad mi zavrsava porodilno bolovanje....muka mi je kad pomoslim i znam da ce to das bude problem oko vaspitanje, A ona je jos mala da joj kazem Ne a i nemam potrebu jos od sad, ali bas u to vreme kad ja pocinjem na posao ona ce da pocne sa svoje zelje koje nece se ispunjavati...bar necu ja, ali baba ce sigurna, vidim ja sta rade sa svoim unukom koi ima godinu ipo, kazu mali je jos nerazume...a on i te kako razume

emilija na vreme im objasni sta i kako smeju i mogu da joj dopuste,ako nista ne bude pomagalo jaslice su ti spas ako ih imate,bolje i to nego da posle zarad svekrvinog izigravanja dobre i velikodusne babe muke mucis sa rodjenim detetom.

Jaslice postoje ali problem je u to sto kad je leto, znaci od juna do septemvri sva deca spajaju u jednoj grupicu, pa ko ce tamo da gleda moje dete, znaci i veliki i male su svi na okupu???
Ali da, ako bude ikakav problem oko cuvanje, t.e ako se neslusa moja rec i rec mog muza, onda Milena mora u jaslice.Tako rano, ali sta da joj radim.

bolje i tako nego sveki veruj mi,uvek ce se naci paznje za tvoje dete i bice zbrinuto veruj mi,kod nine u grupi ima 25 dece i ona nije ni u jednom trenutku zanemarena.....
bolje i to nego da je svekijina sva paznja ceo dan usmerena samo njoj!!!

Dete mora da zna za red


Pre svega je važno da i sami budete uredni, jer dete vog uzrasta sve vidi i sve podražava kao kakvo majmunče. Ako do sada niste imali, sada ćete morati naći mesto na kome ćete držati sve detinje stvari i redovno ćete ih tamo vraćati posle svake upotrebe. Od malih nogu dajte svom detetu dobar primer.

Odelo: niske kuke i vešalice u detinjoj spavaćoj sobi ili u velikom porodičnom plakaru lako su pristupačne. U početku će dete jednostavno trčati oko vas, dok ćete vi morati sve da obavljate umesto njega; ali kada mu bude otprilike dve godine naučićete ga da veša svoja odela. Posmatrajući vas kako to radite shvatiće postupak za tren oka.

Igračke: posle prvog rođendana potrebno je da vaše dete ima svoju sobu ili ugao sa policama, odnosno orman za igračke. Kada bude napunilo osamnaest meseci počnite da rasklanjate njegove igračke čim završi sa igranjem, skrećući mu pažnju na ono što činite. Ubrzo će i ono poželeti da vam makar malo pomogne. Pokažite mu gde će stavljati svoje igračke kroz improvizovanu igru, na primer „automobili odlaze u garažu“, a „lutka na spavanje“ i tako dalje. Ako detetu od četiri ili pet godina još uvek bude potrebna vaš pomoć, pomozite mu svesrdno.

Poslušnost


Neki savesni roditelji nadju se u nedoumici kada treba da odgovore na pitanje koliku meru poslušnosti da očekuju od svog deteta. Da li savremeni metodi znače da dete ne mora obavezno da sluša?

Ni u kom slučaju. Da bi čovek mirno prolazio kroz život moraće bilo kada da nauči da je neminovno povinovati se pravom autoritetu. Vi ste, kao roditelj, prvi autoritet sa kojim vaše dete dolazi u dodir.

Ako nauči da prihvata vaše opravdane želje, lakše će se u kasnijem životu prilagoditi autoritetu škole koju bude pohađalo.

Kad god zaželite da vaše dete učini nešto, uvek postavite svoj zahtev prijatnim, i uljudnim tonom, jer će tako delovati na njegovo osećanje, sigurnosti i umešnosti.

Dozvolite svom detetu što je moguće više slobode u pogledu izbora i akcije, imajući na umu pri tom njegovom uzrastu. Ono će ubrzo uvideti zašto je beskorisno buniti se kada neopozivo treba izvršiti neki zadatak i shvatiće da će što pre bude obavio taj posao moći da iskoristi svoju snagu i um za neke druge stvari koje želi.

Kada vaše dete napuni otprilike dvadeset jedan mesec, možete s vremena na vreme zahtevati od njega da obavi neki jednostavan zadatak. Pokažite mu očiglednim primerom da želite da „pokupi komadiće hartije“. Postavite ovaj zahtev prijatno i uljudno, ponavljajući ga sve dok dete ne shvati o čemu je reč.

Kada mu nešto zaista naredite, postarajte se da izvrši naredbu. Trudite se svim silama da vaše dete uvidi da takvi zahtevi doprinose njegovom blagostanju i udobnosti.

Zamka u koju možete lako upasti jeste takozvano „dokazivanje“. Deca ovog uzrasta brzo nauče da mogu nametnuti svoju volju prepirkom i opiranjem. Ne zaboravite, ona znaju mnoštvo trikova! Prirodno je da vaša naredba treba da bude potkrepljena razlogom i sasvim je na mestu da ga objasnite bez okolišanja. Ali na tome treba i da se završi svaka rasprava.

Ukoliko vaše naređenje ima svog smisla. Znači i da ima smisla poslušati ga bez velike rasprave. Ako stanete da pobijate primedbe svog mališana i upustite se u duga objašnjenja, možete biti sigurni da ćete povodom svake obične sitnice voditi pravu debatu. Nemojte se nikada bijati da svom detetu tiho i uljudno kažete da uradi ono što mora uraditi. A zatim se pobrinite da to izvede u najkraćem roku.

Negovanje dobrih navika


Vaš zadatak odgoja sada postaje u pravom smislu zanimljiv! Dolazićete u iskušenja da se donekle slobodnije odnosite prema dnevnom redu – dozvoljavaćete svom detetu da jede sladoled, bombone i kolače, da pije voćne sokove i da kad god zaželi, otrči do suseda. Nemojte to učiniti!. Mnogo je lakše čuvati dobre navike nego popravljati loše pošto se jednom steknu.

U određene sate u toku dana držite ga u prostoriji, odnosno na prostoru za igru sa igračkama. Za to može biti pogodna mala trpezarija ili zastakljena terasa, ali se isto tako može koristiti i svako drugo mesto ukoliko vas odatle dete može videti i znati da se nalazite negde u blizini. Tako ćete biti u stanju da obavljate svoje poslove sa manje napetosti, dok vaše dete bude činilo još jedan korak dalje na putu samopoverenja. Kada je vreme lepo omogućite detetu da se igra napolju u ograđenom delu dvorišta, ukoliko ga imate.

Isto je tako važno da u toku svakog dana provodi određeno vreme slobodno švrljajući po kući, s tim da neko stalno motri na njega. Postarajte se pritom da izvesno vreme ovog svog „istraživanja“ dete provede ne očekujući da ćete svakih nekoliko minuta prekinuti svoj posao i doći da ga obiđete.

Pridržavajte se uobičajnog reda


Dnevni red ostaje isti u pogledu obroka, popodnevnog i večernjeg spavanja. Budite dosledni u njegovom sprovodjenju kao što se bili kada je vaše dete bilo sasvim malo (čak i ako se ono povremeno usprotivi), jer ćete time postići da ono i dalje ostane raspoloženo i zdravo i da se uglavnom pristojno vlada.

Opšta slabost roditelja je da se nemarnije odnose prema dnevnom redu kada odojče prohoda. A baš zbog toga izbijaju bezbrojne teškoće u pogledu ponašanja. Mnoge od njih ćete izbeći ako se i dalje starate da vaše dete dobija pravu hranu i u pravo vreme odlazi u postelju kada treba. Ukoliko ste se do sada držali uobičajenog rasporeda kada su u pitanju ova svakodnevna zbivanja, neće vam teško pasti da to i nastavite. I vi i vaše dete već ste stekli naviku da sve obavljate na vreme.

Njegov dan može počinjati u 6, 7 ili 8 časova ujutro i završavati se u 6. 7 ili 8 časova uveče, već prema tome kako vama odgovara i kada ono voli da spava. Na svaki način napravite takav raspored da otac provodi što više vremena sa svojim detetom. Ali ma kakav bio dnevni raspored vašeg deteta, pridržavajte ga se što doslovnije možete.