Depresija nakon porodjaja

Cula sam da mnoge mame neposredno posle porodjaja "obole" od depresije.
Tacnije ne zele da vide svoju bebu,ne osecaju radost i srecu prema tek rodjenom bicu,mrzovoljne su i neraspolozene,mrze sebe i sve oko sebe.
Takodje znam za par slucajeva mama koje nakon poroda nisu zelele ni da podoje svoju decu,koje su bile zatvorene u nekom svom svetu,koje prvih nedelju,dve uopste nemaju volje ni zelje ni za cim,a posle toga jednostavno nemogu da objasne zasto su se tako ponasale.
Doktor"i krive" hormone,njihov preterani broj nakon poroda i burne reakcije koje izazivaju.
Nazalost nekad imaju i suprotan efekat.
Tako da se sreca pretvara u tugu,radost u melanholiju ,a zadovoljstvo u potistenost i zatvorenost.
To nije bolest vec stanje u kojem se novopecena majka nadje i jednostavno ne moze da ga kontrolise i izbori se sa tim dok ne prodje samo od sebe ,najcesce traje prvu nedelju,dve,a ako kojim slucajem potraje duze trebalo bi potraziti lekarsku pomoc.
Da li znate za neki slucaj novopecene majke koja je upala u depresiju?
Da li ste bili u situaciji da vidite kako to i ona sama izgleda?
Kako ste se vi osecale nakon poroda i prvih nedelju ,dve posle istog?

Ja nisam bila u klasicnoj depresiji, ali sam se tih dana isplakala kao nikada. Sve me je pogadjalo. Bilo sta da vidim ili da cujem, a ja u plac. Jedino za sta sam bila raspolozena je Anja, a sve ostalo me je nerviralo. Pogotovo mm.
A na srecu u mom okruzenju nemam mame koje su "odbacile" svoje dete posle porodjaja.

Uh a kako sam ja plakala....
Da bila sam depresivna i BEZOBRAZNA!!!!
Svadjala sam se za nebitne stvari, ali sreca da to brzo prodje.Sadd mi je smesno, jao kakva sam bila

To je pod obavezno...ja sam plakala mesec dana, vredjala sve u mom prisustvu..strasno. Sad kad mi pricaju a ja kazem JA- Nikako

Mene je uglavnom drzala trudnicka depresija plakala sam ko niko. Idem ulicom i vidim bilbord i rasplacem se. A nakon porodjaja sam samo bila besna sto nas nepustaju iz porodilista ali cim sam dosla kuci sve uredu.

Emica07 ::nakon porodjaja sam samo bila besna sto nas nepustaju iz porodilista ali cim sam dosla kuci sve uredu

Isto i ja, pet dana sam se uzasno nervirala tamo u bolnici.

E da umalo da zaboravim a te mame sto nezele da doje svoju decu odbijaju da ih vide i tako to. Stvarno nemogu da ih razumem. Samnom u sobi u porodilistu je bila neka devojka koja je imala problem nije umela da doji niti je htela da joj iko u tome pomogne ona je bila ubedjena da to odlicno radi. Izludjivala me je! I na kraju kad je skapirala da to radi pogresno samo je plakala. Ali tu sam se ja nasla dusa od coveka da joj pomognem samo sto je nisam natrljala svim i svacim. Ali nisam bila sam dobra pozvala tetu za sise kako smo je mi odmiloste zvali i ona pomogla.

Posle prvog porodjaja ne pamtim da sam imala bilo kakve probleme u smislu depresije.Imala sam brz i lak porodjaj i vrlo brzo sam se i oporavila,pa mozda zbog toga.
Citala sam o toj postporodjajnoj depresiji,ima tu bas teskih slucajeva koji znaju dugo da traju.Iskreno se nadam da ce mi i drugi porodjaj biti kao prvi,pogotovo sto sada vec imam dete i zaista mu ne trebam placljiva i nervozna.

To sto se javlja prvih nedelju-dve je sasvim normalno u 99% slucajeva ali nije depresija. Zove se baby blues iliti bebi tuga. Prodje vrlo brzo za razliku od depresije. Depresija je vec nesto ozbiljno i moze se javiti cak i nekoliko meseci po porodjaju i trajati cak i godinama. Tada je potrebna lekarska pomoc i savetovanje sa psihijatrom i psihologom.
Ne treba brinuti zbog tih prvih dana posto je sasvim normalno da se tako osecate. Vas zivot se iz korena menja i sad postoji jedan novi zivot zavistan od vas. Sve sto ste dosad znali cini vam se ugrozeno i potrebno je vreme navici se na novo stanje stvari. Medjutim ako se stanje ne popravi i ako postoje misli o povredjivanju sebe ili sopstvenog deteta pomoc treba sto pre potraziti.
I mene je tih prvih dana bilo veoma lako rasplakati. Svaki detalj, sitnica cinio mi se mnogo vazniji no sto je zapravo bio. Bol pri dojenju nije nimalo pomagao a i umor je cinio svoje. Al volela sam svoju devojcicu vise od svega i znala sam da ce zbog nje sve biti u redu.

Ja sam bila besna zbog bola kad sam htela da sednem, inace sam se psihicki osecala super, bila orna i cila za sve. Jesam bila malo razdrazljivija, i mogla da zaplacem za sve i svasta, mada se to bas i ne moze pripisati hormonima jer sam inace takva.

Izgleda da smo sve manje-vise prosle kroz isto.
Ja sam, kao i Veka, bila nervozna zbog bola, sto od epiziotomije, sto od grudi. Nisam mogla ni da sedim ni da normalno lezim, nisam mogla Mateju ni da uzmem ni da ga okupam...sve su to radili drugi umesto mene..ali zato sam se ja za tih prvih 10-ak dana isplakala za narednih godinu dana...

Depresija češća kod prvorotki

Jedna nova studija pokazuje da su žene koje su nedavno rodile svoje prvo dete izložene većem riziku od hospitalizacije zbog depresije nego druge žene. Studija takođe pokazuje da očevi nisu izloženi riziku od razvoja ozbiljnih mentalnih bolesti nakon rođenja njihovog prvog deteta.

To su samo neka od otkrića iz 22-godišnjeg istraživanja objavljenog u decembarskom izdanju “Žurnala američkog medicinskog udruženja”. Istraživanje je obuhvatilo više od dva miliona odraslih Danaca. „Naše istraživanje pokazuje da su žene izložene velikom riziku od hospitalizacije zbog mentalnih poremećaja nakon rođenja prvog deteta”, rekla je vođa istraživanja Trine Munk-Olsen, iz Nacionalnog centra za istraživanja pri Univerzitetu u Arhusu u Danskoj. Ona je dodala da hormonalne fluktuacije igraju veliku ulogu u ovim poremećajima.

Depresija posle porođaja je veoma česta kod žena i pogađa 15 odsto majki. U istraživanju se ističe da postpartum psihoza, koja je ozbiljan mentalni poremećaj, može predstavljati veliki rizik i za majku i za bebu. Postpartalna psihoza pogađa jednu od hiljadu žena. „Žene moraju da dobiju medicinsku zaštitu odmah po porođaju. Posledice depresije su velike. Depresija utiče na mogućnost normalnog funkcionisanja majke, na njene radne sposobnosti, a može i veoma negativno uticati na odnos majke sa detetom i njenom drugom decom”, dodala je Munk-Olsen. Ona ističe da bi okolina morala da bude svesna rizika od pojave depresije kod majke. Simptomi na koje bi trebalo obratiti pažnju su: gubitak interesa za bebu; gubitak interesa za bilo koju prijatnu aktivnost; osećanje potištenosti i izrazite tuge; promene u načinu spavanja; suicidni nagon; anksioznost i misli o povređivanju nekog drugog.

U istraživanju se ističe da je za ženu njavažnije da što ranije potraži pomoć lekara koji će pomoći ženi da počne sa lečenjem. Danas se u ponudi nalaze i efikasni lekovi za lečenje depresije koji se mogu uzimati i za vreme dojenja.

Depresija me je stigla 5-6 meseci nakon porodjaja. Plakala sam za svaku sitnicu a nasjvise jer me mm nije razumeo da mi je tesko i naporno. Vremenom se sve sredilo i sada je sve ok. Bilo je dana kada sam zelela samo da zalupim vratima od stana i da se vise nikada ne vratim ali srecom nisam. Depresija..... Hvala Bogu to je sada iza mene!