Nedoumice-početak dohrane,uvođenje novih namirnica,kašice

First topic message reminder :

Kada ste uveli sokice, voce, povrce, meso, jaja, plazmu....
Mi smo Mateji sokice uveli vec u trecem mesecu (blagi sok od jabuke, Hipp-ov, breskvu, bananu, sljivu, krusku...sve postepeno i po malo), vocne kasice smo poceli da klopamo sa 4,5 meseca, a povrce sa 5,5.
Meso smo uveli od 6-og, a jaja od 7-og meseca.
Plazmu je "aktivno" poceo da jede sa 7 meseci (ubacim u kasicu kasiku-dve), a pre toga nije bio odusevljen.
Kakav je vas stav o tome kada poceti dohranu?

Rok za upotrebu otvorene kupljene kasice varira od proizvodjaca do proizvodjaca- Hipp vocne mogu otvorene stajati u frizideru do 3 dana a one sa piletinom i mesom do 24h. Mi imamo i neke od Boots organic i kod njih je 48h za sve vrste.
Domace spremljene kasice mogu stajati u frizideru na -3 24h a isto vazi i sa zaledjenim i izvadjenim iz zamrzivaca gde su bile na -18. Kad se zagreje bilo koja kasica se treba upotrebiti u roku od 1h jer je idealna podloga za razvijanje bakterija.
Smrznute bebi kasice mogu u zamrzivacu stajati i do 6 nedelja. Ako se planira zamrzavanje hrana se nakon kuvanja treba ohladiti sto je pre moguce i odmah smrznuti. Ne sme se smrzavati nakon sto je nekoliko dana bila u frizideru. Jednom otopljena ne sme se ponovo zamrzavati. Ne mogu se zamrzavati kasice od banane, avokada, one koje sadrze tofu, dok ne postoji razlog zasto se spanac (i kasice od spanaca) ne sme zamrzavati (cak se moze i kupiti smrznut).

Beba :: ali ti možeš da joj spremiš npr danas veću količinu nekog mešanog povrća, i da imaš i za sutra ručak za nju.

na ovo sam mislila, na primer spremim pirinac i jabuka, i ostavim pola za sutra!
A i Milica mi pomogla, znaci mogu i da zamrznem??

MEŠOVITA ISHRANA

Sredinom petog meseca treba započeti sa mešovitom ishranom jer konzumiranje samo mleka nije više energetski dovoljno i ne može da zadovolji potrebe za gvožđem, a usled toga povećava se i rizik od neuhranjenosti i razvoja anemije. Prema tome, ovo je prelomni trenutak u ishrani deteta jer ono tada iscrpljuje rezerve gvožđa koje je dobilo od majke, a svakog dana treba da apsorbuje od 0,6 do 0,9 mg gvožđa da bi se sprečio razvoj anemije i da bi obezbedile druge značajne metaboličke funkcije organizma.

Dohranjivanje treba početi kašicom od žitarica koje ne sadrže gluten, kao što su pirinač i kukuruzni griz. Pšenica, raž i ovas sadrže gluten, materiju koja može da ošteti crevnu sluznicu ako se rano uvede u ishranu deteta. Pirinač je odlična hrana za decu ovog uzrasta jer je lako svarljiv, brzo oslobađa energiju, sadrži i aminokiseline, bitne za normalan rast i razvoj, a pomaže i apsorpciju kalcijuma koji je značajan za rast kostiju i zuba. Osim toga, pirinač može da se da i detetu koje ima proliv. U poslednje vreme i na našem tržištu mogu da se nađu gotovi instant proizvodi od pirinča i drugih žitarica na bazi adaptiranog mleka ili bez mleka a koji su podesni za brzu pripremu obroka.

POVRĆE I VOĆE
Drugo po redu šta detetu u uzrastu od 6 meseci treba uvesti jeste povrće. Priprema se sa masnoćom, najbolje sa suncokretovim uljem ili margarinom, a detetu se može ponuditi i kao pire sa običnim ili kiselim mlekom, kao i u vidu čorbice od povrća. Povrće se uvodi postepeno, da bi se uvidelo kako ga dete podnosi a zatim se ono može kombinovati. Preporučuju se šargarepa, krompir i lisnato povrće (spanać, blitva) a potom i ostale vrste u različitim kombinacijama. Povrće je veoma značajno u ishrani dece jer značajno utiče na pokretljivost i pražnjenje creva, a treba naglasiti da na tržištu postoje i instant proizvodi od povrća koji se brzo i lako pripremaju.

A zatim sledi uvođenje poslednje vrste mešovite hrane - mešani sok od domaćeg voća koji obezbeđuje vitamin C i vlaknaste materije. Nikada ga ne treba uvesti u ishranu pre uvođenja obroka od žitarica i povrća jer dete lakše izgradi ukus na slatku hranu, što za posledicu može da ima odbijanje drugih obroka i poremećaj ishrane. U prvoj godini treba izbegavati jagodičasto (jagode, maline, kupine) i citrusno (limun, pomorandže) voće zbog rizika od alergija. Pogrešno je verovanje da se većim količinama soka povećava otpornost organizma na infekcije. Dovoljno je povećavati po 10 ml soka mesečno, dok prevelika količina može da uzrokuje gubitak apetita. U šestom mesecu, može da se daje sok od breskve, kajsije i jabuke (oko 50 do 60 ml dnevno) i njega uvek bebi treba nuditi između obroka, najbolje u vidu gutljaja i to iz šoljice a ne iz flašice, radi prevencije od zubnog karijesa. U ovom uzrastu dete već može da počne da konzumira i voće jer ono tada već ima zube pa može da žvaće hranu. Takođe, na tržištu postoje i gotovi instant proizvodi od žitarica i jedne ili više vrsta voća na bazi mleka ili bez njega, a posebno se preporučuje mešavina pirinča, banane i adaptiranog mleka jer ona može da se koristi za normalnu ili dijetalnu ishranu kod crevnih poremećaja.

ŽUMANCE I MESO

U drugoj polovini prve godine života, obično između 7. i 9. meseca, postepeno može da se uvodi i žumance koje obezbeđuje masne kiseline neophodne za normalan rast i razvoj, a pasirano pileće meso sa kožicom, očišćeno od masnoća, preporučuje se čak dva puta nedeljno jer sadrži bakar koji je vrlo značajan za stvaranje savršene krvne slike i mineralizaciju osifikacionih jezgara. Od 9. meseca mogu se davati i druge vrste žitarica, mada ima i mišljenja da ih treba uvesti tek krajem prve i početkom druge godine života.

evo ti emi nesto kad vec trazis,a dole pise i iz koje knjige je preuzetto pa mozda ti i ona pomogne....

evo nacina i kako da dodjete do iste:
Narucite vas primerak knjige odmah. Popunite citko primerak opste uplatnice sa svim vasim tacnim podacima (ime, prezime, adresa, postanski broj i mesto stanovanja), uplatite 450,00 din (PTT troskovi su uracunati u cenu)na broj racuna 160-920402-72, sa naznakom za knjigu "Od prvog obroka do skolske uzine". Uplatnicu nam posaljite putem poste na adresu IP Publishing MAMA, Cetinjska 20, 11 000 Beograd, ili je jednostavno posaljite putem faxa na 011/32 44 175, i postar ce vam knjigu doneti na vasu kucnu adresu.

Dječja prehrana : Od prvog obroka do školske užine



Jasminka Komnenović

Pripremili: Moderna vremena Info
Pravilna prehrana ključna je za rast i razvoj djeteta. Zaslužna je za njegov emocionalni, mentalni i socijalni razoj. Iako je važna cijeloga života, posebo je bitna tijekom rasta jer omogućava mozgu, kostima i drugim organima da ostvare svoj puni potencijal.
Ono što izaberete za prehranu vašeg djeteta u prvih nekoliko godina izravno će utjecati ne samo na njegov rast, nego i na količinu energije, raspoloženje, otpornost prema bolestima, mogućnost koncentracije i uspjeh u školi. To je vrijeme najintenzivnijeg rasta i najvažnija etapa u dječjoj prehrani, a također i vrijeme u kojem se stvaraju prehrambene navike za cijeli život.
Kad postanete roditelj, vaša je najvažnija briga koliko i kako ćete hraniti svoje dijete. Ovaj priručnik nudi korisne savjete i odgovore na pitanja koja se odnose na prehranu djeteta u pojedinoj fazi njegova života, od rođenja do sedme godine života.
Njegova najveća vrijednost jest u tome što stručne i znanstvene spoznaje o prehrani djece prenosi u praktične savjete. Osim što sadrži korisne informacije o namirnicama, ovaj priručnik nudi jednostavne recepte i precizne upute za pripravljanje pojedinih jela. U njemu se nalazi 170 jednostavnih i ukusnih recepata koji će pomoći roditeljima da udovolje prehrambenim zahtjevima svojih mališana od trenutka njihova upoznavanja s krutom hranom do polaska u školu.
Nije zanemarena ni prehrana u slučaju pojedinih bolesti zbog kojih su potrebne određene promjene u načinu prehrane. Uz to, u njemu se nalazi vodič za praćenje rasta, savjeti o kolikama, opstipaciji i diareji, anemijama i alergijama na hranu te pretilosti (10 koraka do optimalne težine). Zbog takvog praktičnog i jednostavnog pristupa, ova će knjiga biti pomoć svima koji su se našli u nedoumici u vezi s pravilnom prehranom svojega djeteta.

</FONT>

Praktični saveti za pravilnu ishranu

• žitarice obogaćene gvožđem detetu treba davati do navršenih osamnaest meseci
  
• sa dvanaest meseci treba da uključite i belance: počnite sa jednom četvrtinom, pa povećavajte svake nedelje još za četvrtinu
  
• izgnječeni kuvani pasulj ili jaje mogu da zamene meso
  
• krajem prve godine beba može da uzima većinu hrane koju jede i odrasli deo porodice
  
• za piće je najpogodnija obična voda. Ako je u pitanju voćni sok, dajte ga iz čaše sa „kljunom“
  
• nikada ne forsirajte dete da do kraja završi obrok
  
• dopustite mu da samo odredi koliko će pojesti
  
• ne brinite ako nicanje zuba smanji apetit bebe. On će se normalizovati kada zubi izađu
  
• pržena hrana, sosevi i pomfrit su teški za bebin stomak
  
• slatkiši poput džema i čokolade štetni su za razvoj zuba i mogu da smanje apetit
  
• bobičasto voće poput grožđa, višanja, suvog grožđa, zatim čips, svežu šargarepu, smoki i kokice izbegavajte prvih godinu dana
  
• spremljena hrana može da ostane u frižideru 24 sata, a u zamrzivaču dve do tri nedelje
  

Uvođenje čvrste hrane



Dohranjivanje beba je uvođenje u ishranu drugih namirnica osim mleka (majčinog ili adaptiranog), a sprovodi se postupnim dopunjavanjem i zamenjivanjem pojedinih mlečnih obroka nekom drugom hranom (voćnom kašicom, povrćem, kašicom od žitarica i raznim drugim namirnicama).

Vreme uvođenja druge hrane uglavnom počinje oko šestog meseca (ukoliko se beba samo doji), ili između 4. i 6. meseca starosti (ukoliko se beba hrani adaptiranim mlekom).

Nakon 6 meseci prihranjivanje bebe je neophodno zbog normalnog rasta i razvoja deteta kao i zbog povećanih prehrambenih potreba deteta. Ako je dete zadovoljno, ako dobro i stalno napreduje, dohranjivanje treba započeti u uzrastu oko šestog meseca. Kod deteta ovog uzrasta sazreli su sistem za varenje i bubrezi, ono je udvostručilo svoju težinu koju je imalo na rođenju, drži glavu čvrsto, žvaće i guta, tako da uzimanje čvrste ili tečne hrane ne predstavlja rizik od ugušenja. Naročito je važno da se pre šestog meseca ne počne sa dohranjivanjem dojene bebe u čijoj porodici neko boluje od alergijskih bolesti (bronhijalne astme ili neurodermitisa).
Opšti saveti



Nove namirnice se u ishranu uvode postepeno, jedna po jedna u razmacima od 5 - 7 dana, u malim količinama, da se vidi kako ih dete podnosi. Nikako ne uvoditi u ishranu više od dve namirnice nedeljno. Novu hranu bi trebalo dodavati 1 - 2 puta dnevno nakon dojenja kako bi se izbeglo zamenjivanje majčinog mleka i prestanak dojenja. U kašicu možete da stavite i malo izdojenog majčinog mleka.

Hrana mora biti sveža (ili ispravno zamrznuta), dobro oprana, očišćena, čisto pripremljena, skuvana, pasirana, umerene temperature. Povrće se daje sirovo ili kuvano, onako kako se priprema i za odrasle. Ne treba dodavati ni so, ni šećer. Dečji ukus je drugačiji od ukusa odraslog, zbog čega hranu ne treba prilagođavati svom ukusu. Razblaživanje hrane vodom sprečava odojče da oseti prirodni ukus hrane.

Obzirom da se dete sreće sa ukusom hrane po prvi put u životu, ne treba ga prisiljavati da jede. Ukoliko odbije neku hranu, pokušajte ponovo narednog dana. Za prihvatanje nove hrane presudno je strpljenje roditelja. Kada dete prihvati novu hranu, postepeno povećavajte količinu hrane u obroku.

Kada je dete sito (okrene glavu, izbaci hranu) ne treba dalje insistirati da jede.

Pre svakog kontakta sa hranom operite ruke (kao i ruke deteta). Kašastu i kasnije čvrstu hranu trebalo bi davati kašičicom, a tečnost kašičicom ili iz šolje. Ne upotrebljavajte flašice i cucle. Želju deteta da samo uzima hranu (uzima hranu prstićima, što prerasta u hranjenje upotrebom kašičice u uzrastu oko godine dana) treba ohrabriti. Poželjno je da dete jede istovremeno kada i ostali članovi porodice. Preporučuje se davanje kapi “AD vitamina” i uzimanje tableta fluora tokom prve godine života.
Šta davati od šestog meseca?



Započnite davanje one hrane koja je dostupna i nastavite sa onom hranom koju dete rado prihvata.

Od šestog meseca možete davati jabuke, kruške, kajsije, šljive, kompot ili kašu od breskve, šargarepu, bundevu, krompir, bistru supu od nemasnog mladog mesa (jagnjetina, piletina, teletina) ili jogurt. Ova hrana sadrži gradivne materije. Kaša od skuvanog pirinča ili kukuruznog griza, može biti dobra osnova za svaki obrok. U kašu možete dodati nekoliko kapi ulja. Sokovi ili kaše od gore navedenog povrća i voća su dobri izvori energije, vitamina i minerala. Ravnomerno davanje svih navedenih grupa namirnica je neophodno za pravilan rast i razvoj deteta (npr. kaša od pirinča + majčino mleko; kaša od kukuruza + šargarepa + bundeva + supa). Nakon ovih obroka dete može da traži vodu. Dajte mu da pije prokuvanu (nezašećerenu) vodu. Nemojte davati nikakve čajeve.

Zbog mogućnosti pojave alergija (i infekcija), do navršene godine dana, nemojte davati detetu: svež paradajz, jagode, maline, kupine, narandže, limun, grejpfrut, mandarine, kivi, med, kvasac, orah, badem, lešnik, eurokrem, belance jaja, školjke, konzerviranu ribu, drugu hranu sa konzervansima.
Šta raditi u sedmom i osmom mesecu?



Osnova je i dalje dojenje (4 do 5 puta dnevno). Nastavite sa davanjem pirinčane kaše, kukuruznog griza, voća i povrća koje ste davali tokom proteklog meseca, ali sada sveže ribanog ili seckanog na komadiće. Postepeno uvedite novu hranu: tvrdo kuvano žumance jajeta izmešano sa mlekom (postepeno, svake sedmice po jednu četvrtinu više) i mlado meso. Krajem osmog meseca možete uvesti ražani ili pšenični hleb/keks. Od pojave prvih zuba, redovno perite zube detetu.
Bitne promene u devetom i desetom mesecu



Tokom ovog perioda nastavite sa dojenjem, ali sada prvo dajte čvrstu hranu, a na kraju obroka ponudite bebi da sisa, po želji. Uvedite novu hranu: karfiol, sočivo, spanać, sir, meso bele ribe, jaču mesnu supu.

Ishrana bebe u 11. mesecu

Održavajte dojenje i nastavite sa davanjem voća i povrća. Uvedite grašak, pasulj, kupus i mleveno juneće meso. U hranu možete dodavati malo jodirane soli. Primer jelovnika: jutro: dojenje; doručak: kaša od pirinča + voćni sok; užina: jogurt + hleb; ručak: kukuruzni griz + spanać + meso; užina: voće; večera: hleb + sočivo + sir; pred spavanje: podoj.

Ishrana odojčeta u 12. mesecu

Dojite bebu najmanje dva puta dnevno – ujutro i uveče. Ustalite 5–6 obroka, tri glavna i dve užine. Dete treba da uzima svu hranu bez prisiljavanja. Sastav obroka je raznovrstan.
Ishrana deteta nakon prvog rođendana



Dojite dete po želji, obično dva do tri puta dnevno. Količina voća, povrća i ostale hrane koju dete uzima zavisi od apetita, dnevne aktivnosti i potrebe deteta i ne treba je ograničavati. Dete sada ravnopravno jede sa ostalim članovima porodice, osim kada se servira jako masna i začinjena hrana, Nemojte detetu davati tečnost za vreme obroka. Nakon obroka, dete može da pije vodu, čaj ili voćni sok bez šećera koliko želi. Kravlje mleko prokuvajte pre upotrebe i ograničite davanje na oko pola litre dnevno. Takođe ograničiti unos čokolade, keksa, bombona, slatkih napitaka zbog opasnosti od kasnije gojaznosti, kao i zbog sprečavanja kvara zuba.

Kada i kako započeti sa čvrstom hranom?

Veoma je važno izabrati pravi trenutak za uvođenje čvrste hrane. To ne treba učiniti ni prerano ni prekasno. Bebin sistem za varenje mora biti spreman za novu hranu. Dokazano je da do četvrtog meseca beba nema potrebne enzime pomoću kojih bi varila hranu. Pored toga, postoji i opasnost od pojave alergija zbog nezrelog digestivnog trakta, posebno ako u porodici postoje ovakva oboljenja. Takodje, postoji i rizik od gojaznosti.

Sa druge strane, ako se predugo čeka sa uvođenjem čvrste hrane može se desiti to da dete odbuja da uči žvakanje i gutanje hrane. Jednogodišnje dete će sigurno i manje biti otvoreno ka novim gastronomskim navikama.

Zbog svega ovoga se smatra da je sa dohranjivanjem najbolje početi između četvrtog i šestog meseca, jer se do tada zalihe gvožđa potroše, a samo mleko ne može da zadovolji sve potrebe deteta. Napredovanje deteta je pravi pokazatelj kada je vreme da se počne sa uvođenjem novih namirnica.

Neki signali koji mogu da vam pomognu u odluci i da vam ukažu da je beba spremna za dohranu:

* beba može da drži glavu uspravno
* nestao je refleks odbacivanja jezikom
* beba pokazuje interesovanje za hranu, viljuške, uzima hleb sa tanjira
* beba može da pokreće jezik gore-dole, napred-nazad
* beba može da uvuče donju usnu

Uvođenje čvrste hrane ne treba da bude opterećenje ni za bebu ni za mamu, ali sigurno zahteva strpljenje i višemesečno nastojanje da beba nauči i prihvati različite ukuse a sve to može da traje i do 18-tog meseca. Početak uzimanja druge hrane, osim mleka, je veliki događaj za bebu ne samo u prehrambenom smislu, već i ulazak u novi svet ukusa i mirisa, navikavanje na gustinu i tvrdoću hrane, postupno privikavanje na jelovnik odraslih.

Osnovna pravila:

* Uvodite novu hranu jednu po jednu da bi se dete naviklo na novi ukus.
* Napravite razmak od 4 do 5 dana između uvođenja nove vrste hrane kako biste mogli utvrditi uzrok moguće alergijske reakcije.
* Beba koja su već pokazala znake alergije ili čiji su roditelji alergični na hranu, dohrana mora biti sporija i opreznija.
* U početku dajte detetu vrlo male količine hrane (1-4 male kašičice) i polako povećavajte količinu hrane. Kapacitet želuca bebe starog između 4 i 6 mjeseci je 86-130 ml (17-26 malih kašičica).
* U hranu za bebe ne stavljate so, začine, ni šećera.
* Hranu u prvih šest meseci treba miksati, a kasnije samo malo izgnječiti ili seckati.
* Ako beba ne prima dovoljno mleka, mleko treba dodati u kašice od povrća, voća ili žitarica. Dnevna količina mleka u prvoj godini ne sme biti manja od 500 ml.
* Kašice se daju kašičicom, a tečna hrana iz čaše.
* Treba izbegavati stalno uzimanje zaslađenih sokova, naročito kod uspavljivanja. Sok se daje nakon obroka.

Prvi bebin jelovnik

U prvih nekoliko meseci od početka uvođenja čvrste hrane, svarna količina hrane nije toliko bitna sve dok se nastavlja sa dojenjem ili hranjenjem na flašicu. U početku je to više sticanje iskustva i upoznavnje različitih ukusa nego pravi unos materija u organizam.

Potrebno je mnogo strpljenja u ovom periodu navikavanja. Trebalo bi da obratite pažnju da ne počinjete kada je beba nervozna i sita. Najbolje je u početku novu hranu davati bebi kada je gladna, lepo raspoložena i nasmejana.

decija piramida Prva bebina čvrsta hrana mogu da budu kašice od pirinča, povrća i voća. Preporučuje se uviđenje povrća pre voća, dok je bebino nepce spremno za nove ukuse, a tek posle prihvatanja povrća početi sa voćem koje je slatko i bebe ga uglavnom prihvataju bez većih problema. Za pripremu hrane za bebu izbegavati so i šecer. Novu namirnicu je najbolje uvoditi ujutro da bi se do veceri uočila moguća alergijska reakcija.

Povrće
Povrće ima visoku hranjivu vrednost, mnogo vitamina, proteina, belancevina, vlakana, oligoelemanata. Ono se obično bebama daje u prerađenom, kuvanom stanju. Sirova se daje uglavnom samo šargarepa. Kada se beba navikne na pojedinačne ukuse povrća možete kombinovati (krompir i šargarepa, pirinač i krompir).

Voće
Prvo bebama treba ponuditi voće sa našeg podneblja; jabuku, krušku, kajsiju, šljivu ali i bananu. Citrusno voće se ne preporučuje u prvoj godini života zbog alergijskih reakcija. Voće možete davati u sirovom, kuvanom ili pečenom stanju. Prve sokove od voća možete ponuditi bebi u petom mesecu. U početku se daju razblaženi sa prokuvanom vodom po jedna kašičica, pa se količina postepeno povećava. Možete da kombinujete različite vrste voća (npr. jabuka i šargarepa, jabuka i kajsija). Sa sokovima ne treba preterivati i dovoljno je dati dva puta dnevno, između obroka po 6 kašičica soka.

Žitarice
Cerealije su izvor [color:1fa9=#018d25! important]energije ali i drugih sastojaka kao što su gvožđe, vitamini, kalcijum. U grupu žitarica spadaju pirinač, pšenica, kukuruz, ječam, raž i ovas. Bebi se daju u obliku pahuljica, brašna ali i u obliku zrna. Količina žitarica koja se daje bebi treba da prati bebin uzrast, koliko beba ima meseci, toliko kafenih kašika žitarica. Pšenica, raž i ječam sadrže gluten koji kod beba može da izazove bolest celijakiju pa se ne preporučuje konzumiranje pre sedmog, osmog meseca.

Meso
Meso je jedan od bitnijih izvora belančevina, masti, gvožđa, vitamina B i mineralnih soli. Ono se u ishranu beba uvodi oko sedmog, osmog meseca, zajedno sa povrćem ili odmah po uvođenju povrća. Daje se mlado pileće, teleće ili jagnjeće meso, u početku samleveno i očišćeno od žila i masti. Može da se daje kuvano ili pečeno.

Jaje
Jaja sadrže vitamine, mineralne soli, masti, ugljene hidrate a najviše belančevina. Žumance se ne uvodi barem do osmog meseca, a belance, koje mnogo češće izaziva alergijske reakcije (koprivnjača, povraćanje, proliv) tek pred kraj prve godine.

U petom, šestom mesecu kada se obično počinje sa dohranom, beba bi trebalo da ima 5 obroka od toga tri glavna i 2 užine. Za svaki obrok dobija majčino mleko ili adaptiranu formulu, ako majka nema dovoljno mleka. Za doručak i večeru se i dalje daje samo mleko. Za užinu se podoju ili formuli dodaje svež sokic ili voćna kašica, a za ručak čorba od povrća ili mlečna kašica sa pirinčem. Količine su za početak minimalne i to od 1-6 kašičica. U šestom, sedmom mesecu se količina hrane povećava, kombinuje se povrće, žitarice a mogu da se dodaju i za večeru.

Sok od jabuke
Dobro opranu jabuku izrendati i procediti

Sok od šargarepe
sargarepeJednu zrelu šargarepu dobro oprati, izrendati i ostaviti da odstoji do jedan sat, a zatim proceditim Noše se dati razređeno sa vodom ili čajem između obroka ili posle njih.

Kaša od pirinča
3 kašičice pirinča prethodno samleti ili istučati. Razmutiti ga u malo vode, a kada se napravi smesa dodati 100 ml vode i kuvati na tihoj vatri oko 30 minuta. Dodati 150 ml mleka i kuvati jos malo uz stalno mešanje.

Pire od krompira
Jedan krompir srednje veličine kuvati dok ne omekša, prognječiti ga i dodati oko 100 ml mleka i izmešati.

zdrava ishrana bebe

Do treće godine, dete ima specifične nutritivne potrebe jer se njegova težina od rođenja do tog perioda povećava četiri puta, a visina dva puta. Pri svemu tome, organi za varenje još nisu dostigli punu zrelost.

Do četvrtog ili šestog meseca: isključivo mleko
Majčino mleko je jedina savršena namirnica za bebu. Ipak, zahvaljujući savremenoj tehnologiji, sastav dečijih formula umnogome se približio sastavu majčinog mleka.
• One sadrže manje proteina – oko 10 g/l, dok ih u majčinom mleku ima 12 g/l.
• Obogaćene su nezasićenim masnim kiselinama kako bi se što više približile sastavu majčinog mleka.
• Neke formule sadrže i probiotike (mikroorganizme koji blagotvorno deluju na zdravlje).
Dečije mlečne formule odgovaraju i zdravstvenim potrebama deteta.
• Beba je podložna alergijama: lekari u tom slučaju preporučuju hipoalergenska mleka koja se mogu koristiti od prvog dana.
• Beba ima problema sa varenjem: grčevi često nastaju usled otežanog varenja laktoze (mlečnog šećera). Fermentirana mleka sadrže mlečne fermente koji olakšavaju varenje.
• Beba često povraća mleko: gušća mleka sadrže kukuruzni ili pirinčani skrob tako da se učestalost i količina povraćanja znatno smanjuju njihovom upotrebom.


Raznovrsna ishrana: sledeći korak
Najpogodniji period za uvođenje novih namirnica u bebinu ishranu je posle šestog meseca, a nikada pre četvrtog.
Šta treba raditi?


• Mleko: između četvrtog i šestog meseca, prelazi se na drugu generaciju mleka do navršene prve godine. Ova formula sadrži kalcijum, fosfor, minerale i vitamine. Do prve godine života, beba mora dnevno da popije 500 ml ovog mleka. Preporučuje se čak da se ono zadrži do treće godine, barem za doručak i užinu, zbog uravnoteženog unosa proteina, lipida, kalcijuma, vitamina D i gvožđa.
• Voće i povrće: preporuka je da se sačeka do šestog meseca. Voćni plodovi treba uvek da budu zreli i pripremaju se kuvanjem i mlevenjem. Povrće bebi ponudite u obliku pirea. Počinje se sa nekoliko kafenih kašičica pre ili posle flašice. I voće i povrće se uvode jedno po jedno zbog eventualne alergije. Oko druge godine se prelazi na seckano voće i povrće.
• Meso i riba: u ishranu se uvode u sedmom mesecu i to u mlevenom obliku. Količine: 10 g dnevno (dve kafene kašičice) do osmog meseca, 20 g dnevno (četiri kafene kašičice) do prve godine i 30 g dnevno (šest kafenih kašičica) do treće godine.
• Jaje: pošto je reč o jakom alergenu, ne treba ga detetu davati pre osmog meseca i to najviše jednu trećinu.
• Hleb, testenina i pirinač: ne preporučuje se uvođenje u ishranu pre osmog meseca.

Loša ishrana: posledice


Greške u detetovoj ishrani imaju, naravno, i svoje posledice. Ako se sa raznovrsnom ishranom počne pre četvrtog meseca, organi sa varenje nisu u stanju da pravilno svare hranu, tako da se odbrambeni sistem organizma, još nezreo, izlaže opasnosti od alergije. Pored toga, roditelji koji suviše sole ili šećere bebinu hranu ili preteruju sa količinom mesa, stvaraju potencijalne probleme sa bubrezima, organiza za varenje ili kilogramima.
Postepenim uvođenjem namirnica u ishranu, dete polako otkriva nove ukuse i stiče pravilne navike u ishrani.
Izvor: viva

uh Reno nemogu sve da stignem da procitam hvala

dosta ti je za danas...citaj...

evo citam

citaj i primeni nesto,nemoj da sam se dzabe trudila.....da ti pomgnem

koje meso ide prvo i kako ga spremate, kad se dava riba i koja?????

Meso
Meso je jedan od bitnijih izvora belančevina, masti, gvožđa, vitamina B i mineralnih soli. Ono se u ishranu beba uvodi oko sedmog, osmog meseca, zajedno sa povrćem ili odmah po uvođenju povrća. Daje se mlado pileće, teleće ili jagnjeće meso, u početku samleveno i očišćeno od žila i masti. Može da se daje kuvano ili pečeno.

• Meso i riba: u ishranu se uvode u sedmom mesecu i to u mlevenom obliku. Količine: 10 g dnevno (dve kafene kašičice) do osmog meseca, 20 g dnevno (četiri kafene kašičice) do prve godine i 30 g dnevno (šest kafenih kašičica) do treće godine.

ovo sam ti kpirala iz gornjih tekstova a sad ajde da ti kazem kako je bilo i u slucaju moje dece.
ja sam im meso uvela otprilike tako krajem sedmog,pocetkom osmog..davala sam im uglavnom bareno tj kuvano,uglavnom uz dodatak povrca,tek kasnije peceno,pilece i svinjsko,nikad nisu probali teletinu,curetinu jesu jednom,ali mi to ne jedemo,pa ni njima nisam spremala.
ribu mozda krajem osmog nju sam malo kasnije,neznam zasto i nisam mlela nijedno meso vec amo kao sto sam ti vec i rekla sitno, sitno ,sitno kidala ili seckala i tako im uz rucak tj neko povrce davala.

a koju ribu, dali mogu oslic??

mala Milena ::a koju ribu, dali mogu oslic??

evo ti odgovora...teletina, piletina, ćuretina, oslić, bakalar. Dve čajne kašičice na dan dovoljno je za šestomesečno dete. Menjajte meso i ribu.

Citam ovde praziluk da se nedaje do 9 mesec, neko pise moze i ranije??? A kako ga vi uopste spremate??

ihihihi hvala Renata ko i uvek hahahahahhahahaha....a ja znam da mogu losos, li nisam znala za oslic i bakalar.
A zbog riblje kosti kupi cu filete. To mi je sigurnije:)

ja nisam mojima davala praziluk nijednom pa stoga neznam ni kako se sprema ili daje...n.i dan danas ga ne jedu,jedimo bas kad u neko receptu stoji...onda ga stavim i to uglavnom kuvam ili ddinstam...

za riblje filete se slazem,mada nije losa ni recna riba,ali ako se bojis zbog kostiju sigurniji su ti u svakom slucaju filete.

praziluk ja stavljam makiju u supu isecm malo vece parce na pola pa se tako kuva i odu u supicu hranljivi sastojci a mozes malo i da ga izmixas sa ostalim povrcem ali bas malo

e pazi i u filetima ima koscica ja sam ti zivi dokaz ja se ubola jednom dok sam ih jela!!!

Moja jedna poznanica je zavrsila u bolnici jer joj je u grlu zastala kost iz ribljih fileta....znaci i s njima treba pazljivo!

e bas o tome pricam ne mozes da se pouzdas niusta!!!