Radne navike

secam se da sam u skoli od pocetka uvek imala radne navike mislim pritom na skidanje stvari koje su za skolu,rucak,organizovanje vremena za odmor i ucenje,slobodne akticnosti,tj malo predaha i odmora od skole,pa onda radjenje domacih zadataka i ucenje.
koliko vasa deca provode vremena i u jednom i u drugom,da li im vi odredite vreme za to ili ih pustite da sami sebe organizuju ,pritom naravno uz vasu pomoc i onda svakog dana isto?
mrzim da vidim kad deca dodju iz skole bace torbu,tako sa prljavim rukama sednu da jedu,u istu garderobu i obucu odu napolju da se valjaju po travi ili igraju fudbal,i onda u sedam uvece onako umorni i iscrpljeni od celog dana sednu kao da nesto i urade od domaceg ili nauce,a ujutru na brzinu pobacaju knjige i sveske u torbu pritom pola zaboravljajuci,ili im to roditelji urade,a da oni pritom ni ne znaju ni koliko ni koji cas imaju.
imam jedan takav primer skolarca u kuci!!!
za mene je to krajnje odvratno,ponasanje samog deteta pa tek onda odnosa prema skoli i uopste o onome sto se radi u njoj.
deca bez radnih navika,su totalno nezainteresovana za skolu,rade sve bez volje,zato sto moraju uglavnom na silu nauce da ne bi dobili losiju ocenu i u strahu od roditelja.
imam ziv primer deteta koje bas zbog tog neorganizovanog vremena i nenaucenosti od pocetka kako da se nosi i odnosi sa svim tim mrzi skolu.
znam sigurno da moja deca nece biti takva,koliko god da vole/nevole skolu,neki red ce morati da se zna,znaci dolazak,presvlacenje,rucak,mali predah,domaci zadaci,malo ucenja,spremanje torbe po rasporedu casova za sutra,i na kraju igra do vecere.
kakva su vasa deca i uopste odnosi vas i njih prema skoli i svim aktivnostima oko nje koje se rade kod kuce?
da li imaju radne navike,svakog dana znaju sta ,kad i kako ili je svaki dan drugaciji i rade kad imaju volje ili kad stignu?
da li su dobri djaci ,koliko obracate paznju na ocene,koliko vam one znace?
da li vasa deca po vasem misljenju vole/mrze skolu?
mislite li da im upravo te radne navike usadjene od samog starta mogu pomoci da skolu gledaju kao lepsu stranu zivota?

Evo ja imam jednog skolarca...Andjela je drugi razred s tim da je kod nas devetogodisnje osnovno skolovanje tako da ovaj drugi razred po ucenju je kao prvi razred u "nase doba"...u prvom razredu kao i u prvom polugodistu drugog razreda nema ocjena,tek sad od drugog polugodista Andjela dobija ocjene u dnevnik.
Danas sam bila na informacijama u skoli i moram reci da Andjela za sada ima 3 petice iz srpskog,jednu 5 iz matematike i 5 iz likovnog...za sada je dobra!
Ispocetka bas nije bilo lako uvesti je u red i objasniti joj znacenje skole,jer tu dosta pridonosi i ovaj nas sistem skolovanja,u prvom razredu se igraju i nesto malo uce s uciteljicom a u drugom pocinje ozbiljna skola a djeca se navikla na zezu i igru pa im to malo neobicno!
Andjela se sada dobro privikla na novonastale obaveze....kad dodje iz skole prvo se presvuce,opere ruke i ako je gladna nesto pojede,odmara se dok Djole ne ode na popodnevno spavanje,a onda na miru radi zadacu i ja joj po potrebi onda objasnim i pomognem ako negdje zapne.
Trudim se da joj usadim od pocetka radne navike a ona to fino prihvaca,ove prve ocjene su dobre i dale su joj mnogo samopouzdanja.I meni su njene ocjene vazne,vidim da je inteligentna i da je steta da to ne iskoristi kroz skolu....naravno ne forsiram je ali drzim je pod kontrolom da se ne opusti i da shvati vaznost skole od samog pocetka....na meni je da joj pruzim podrsku i pomoc na pocetku a kasnije sve zavisi od nje.
Kada pitaju Andjelu da li voli skolu ona odgovori:"volim skolu ali mrzim rano da ustajem" posto je uvijek prva smjena.

Da dodam ovdje.....Andjela je super privela skolsku godinu....odlicna je....ima petice iz svih predmeta....ljubi je mama

Blago mami, cestitke Andjeli.... ponosni smo na nase skolarce....

Čestitamo malom školarcu.

bravo Andjela

Umor smanjuje produktivnost

Današnji osnovci i srednjoškolci spavaju po sat vremena manje od njihovih vršnjaka pre 30 godina, tvrde brojni američki stručnjaci. Čak i deca u vrtiću, dodaju stručnjaci, spavaju pola sata kraće nego što je ranije bio običaj.

Uzroci ovakvih statistika su najčešće raspored prenatrpan aktivnostima, preteški domaći zadaci, variranje vremena odlaska na spavanje, gledanje televizije, igranje kompjuterskih igrica i slično, navode stručnjaci. S obzirom na to da se dečji mozak razvija do 21. godine i da se taj proces većinom odvija preko noći, ovaj gubitak jednog sata može da nanese mnogo više štete deci nego odraslima. Zbog manje spavanja smanjuje se radna sposobnost i fokusiranost u školi, poljuljana je emotivna stabilnost, a povećava se i mogućnost razvoja gojaznosti. Dete koje pohađa šesti razred a spava po jedan sat kraće biće mentalno na nivou deteta koje ide u četvrti razred, ističu stručnjaci sa Univerziteta u Tel Avivu. Odnosno, objašnjavaju, gubitak samo jednoga sata spavanja jednak je gubitku dve godine mentalne zrelosti i razvoja. Važno je, zato, uvesti rutinu odlaska na spavanje, izbegavati TV, računar, teške obroke i preintenzivne aktivnosti pre spavanja, kažu stručnjaci.

A evo još nekoliko saveta američkih stručnjaka:

Dremanje nije rešenje
Popodnevno dremanje ne deluje onako kao što se smatra, tvrde američki stručnjaci. Dvosatno dremanje, objašnjavaju, razbuđuje isto kao doza od 150 mg kofeina, ali ono uopšte ne popravlja manjkom sna narušene intelektualne sposobnosti.

Prevelika motivisanost
Motivisani učenici će neretko žrtvovati san zbog učenja. Ali to će im se često vratiti u obliku depresije i stresa.

Višak hormona stresa
Nakon samo nekoliko dana kraćeg sna mozak počinje da proizvodi višak hormona stresa kortizola.

Izvor: BLIC, E. B.

I tako je dosla godina kada je i Danica krenula u skolu. Nesto mi se cinilo da ce sve biti mnogo lakse...kad ono medjutim.... u septembru je isla u boravak i tamo je morala da pise domaci, za kuci je ostajalo nesto vrlo malo...ja sam pocetkom oktobra prestala da radim i od onda ne ide u boravak, sto bi znacilo da pise kuci domaci, ja nadgledam, pomazem, vicem, ludim....kad dodje iz skole sve je ok dok ne treba da sedne da pise domaci, tada nam se piski, kaki, pije nam se voda, gladni smo, umorni....tad bi bas gledala crtani jer bas taj je njen omiljeni (svi su joj omiljeni).... da je ona glupa ja bih se pomirila sa tim da su joj granice nisko postavljene, slegla bih ramenima i rekla "to je to, toliko moze"....u razgovoru sa uciteljicom slazemo se da je itekako inteligentna i da pokusava da uhvati krivine koristeci svoj sarm... pa sad vise nisam pametna koju taktiku da primenim....

Znas i sama da to sve zavisi od deteta do deteta,nekom pomogne jedna prica,drugom druga...Ali ako je ona takva,uvek ce biti takva,dok cete vi morati da ludite,pomazete....