Kakav ste roditelj u vaspitanju svoje dece?

First topic message reminder :

Ja sam nekad vrlo stroga, onda posle pola sata sve zaboravim i budem veoma blaga....sve u svemu dovoljno mi je da se nasmeje i ja padam na taj maleni osmeh!

A vi?

NIkola zna da kaže kad nešto zgreši, "Nidža nije doban, izini", meni bude žao posle... A hvala već neko vreme govori, i izvoli. Ne baš uvek, ali jako često. Tačno je to za ponavljanje, i mi to isto radimo. Takođe naglašavam te reči kad ih izgovaram, da bi ukapirao kad i zašto se govore. Za sada nam ide super.

nikola je pametan decko

nina odavno zna za rec izvini njeno znacenje i kad treba da je primeni cak i kad nekog zakaci ,gurne ili udari mislim onako olako slucajno opet joj izleti to izvini sto je dobro..nije teska na tu rec i drago mi je sto je tako ...za mene je ta rec dosta vazna i krajnje plemenita...

nikola je jos mali,zna da kaze istu,ali jos uvek ne kad tako da ga ni ne forsiram,vise ga ucim da kaze hvala posto mu neko nesto da i pruzi ili dobar dan,dovidjenja,dakle da se javlja bilo da ulazi ili odlazi od nekoga...uz ninu verujem da cemo i rec izvini primeniti u recniku i praksi...

mojim te vec koristimo,jedino me nervra kad umesto molim kad ih neko nesto pita upotrebe naravno nesvesno aaa i sta je...uvek ih ispravljam ,ali kad hoce i kad misle na to uvek se odazov sa molim.

p-rilicno sam popustljiva mada i one nisu neka bezobrazna djeca da boh morala da primjenjujem neke kazne a kad stvarno nesto urade sto ne smiju obadvije se izvinu i kazu // izvini mama necu nikad vise // i ja naravno odmah popustim , sta cu kad sam slaba po tom pitanju

U principu, mislim da je najvaznije provesti kvalitetno vreme sa svojom decom. Kada kazem kvalitetno, mislim na vreme koje je posveceno samo njima, da li kroz razgovor, igru, umetnost ili nesto drugo.
Sledeca stavka, u kojoj, po meni, mnogi roditelji grese, je postovanje deteta kao licnosti. Hocu reci, koliko god dete imalo godina, ono je u svakome trenutku licnost koja ima svoje misjenje. Ta misljenja treba saslusati isto kao sto roditelj trazi da njega dete saslusa.
Na svako pitanje mora se imati odgovor, bez onoga "zato i tacka", jer na osnovu toga, dete shvata da i ono mora dati nekakav odgovor na zadato pitanje, pa ce se sa onom decijom radoznaloscu i interesovati za stvari koje ne zna.
Batine ili ne? Pa sada, niko normalan nece tuci svoje dete kao neprijatelja. Ali ne mogu reci da ja svoju nisam koji put zakacila po guzi i svaki put posle toga zazalila... Dete ipak mora imati i malu dozu strahopostovanja prema roditeljima, kako ne bi pravilo scene po ulici, prodavnicama... Ipak mi tezimo da budemo drugari prema svojoj deci, ali postoj i granice u tom drugarstvu.
Obavezno je i pohvaliti dete po koji put, naravno kada to stvarno zasluzi. Ceste i bezrazlozne pohvale stvaraju kod deteta osecaj nadmenosti, ali isto tako, one zasluzene ispunjavaju ga zeljom za dalji napredak i osamostaljivanje.
Da bi dete izraslo u cvrstu i samovoljnu licnost, mora imati i samopostovanje koje se neguje.

Bea ::U principu, mislim da je najvaznije provesti kvalitetno vreme sa svojom decom. Kada kazem kvalitetno, mislim na vreme koje je posveceno samo njima, da li kroz razgovor, igru, umetnost ili nesto drugo.
Sledeca stavka, u kojoj, po meni, mnogi roditelji grese, je postovanje deteta kao licnosti. Hocu reci, koliko god dete imalo godina, ono je u svakome trenutku licnost koja ima svoje misjenje. Ta misljenja treba saslusati isto kao sto roditelj trazi da njega dete saslusa.
Na svako pitanje mora se imati odgovor, bez onoga "zato i tacka", jer na osnovu toga, dete shvata da i ono mora dati nekakav odgovor na zadato pitanje, pa ce se sa onom decijom radoznaloscu i interesovati za stvari koje ne zna.
Batine ili ne? Pa sada, niko normalan nece tuci svoje dete kao neprijatelja. Ali ne mogu reci da ja svoju nisam koji put zakacila po guzi i svaki put posle toga zazalila... Dete ipak mora imati i malu dozu strahopostovanja prema roditeljima, kako ne bi pravilo scene po ulici, prodavnicama... Ipak mi tezimo da budemo drugari prema svojoj deci, ali postoj i granice u tom drugarstvu.
Obavezno je i pohvaliti dete po koji put, naravno kada to stvarno zasluzi. Ceste i bezrazlozne pohvale stvaraju kod deteta osecaj nadmenosti, ali isto tako, one zasluzene ispunjavaju ga zeljom za dalji napredak i osamostaljivanje.
Da bi dete izraslo u cvrstu i samovoljnu licnost, mora imati i samopostovanje koje se neguje.

kako si ovo divno srocila!! Svaka cast! Moj covjek! Ja pokusavam da primjenjujem ovo gore navedeno i za sada (kuc kuc) ide mi!!!!


samo bi ispricala nas primjer..u kaficu(valjda skuzi da je vani pa misli moze joj se), uzme casu razbije o pod i baca se po stolici od nervoze..E sad meni je doslo da je tako pucnem po guzi tj o peleni i da povisim ton..ali vani smo, pa sam iskulirala, nasmijala se, digla je izasle smo iz kafica i ja sam se sarkasticno smijala..Kuma je izasla za mnom i rekla kako su ljudi reagovali u fazonu svaka joj (meni)cast, kako fino reaguje..
ali zato kada smo dosli kuci..dva sata smo pricali o toj casi, stalno sam joj ponavljala da je to ruzno, da sam ljuta i svasta jos..uvece je krenula spavati i posto se svako vece rasprica, kao navijena, rekla je nece ana vise rabiti nesto, to juzno, mama juta!

e sad cemo vidjeti dalje!!!

Počinjem da se pitam gde sam pogrešila.

Nikola ne obraća pažnju na mene... Mogu da vičem, dubim na glavi, zovem ga, ali ništa. Tek kad kažem skinuću ti pelenu i dobićeš po guzi, on prestane da radi to što je radio. Ali nekad ni to ne upali. Neće da me sluša ništa, retki su trenuci kada je tako bezobrazan, doduše sve češće se dešava, i tada me izludi, izbaci iz takta, ma sva se tresem posle toga. I sa Željkom je ista situacija. A baš se trudim da ga ne bijem, da mu objašnjavam, pričam sa njim o nekim stvarima, ali nekad ne mogu drugačije, namerno tera inat... A zna da to ne sme da radi i da može da se povredi, jer je imao takvu situaciju.

Trenutno sam u dilemi kako da vaspitavam svoje dete

mozda ja nisam kompetentna da ti dajem odgovor(imam mladje dijete), ali osjecam potrebu da kazem,pa cu reci!!!


Mislim da mu zestoko moras dati do znanja da kada nesto nije u redu, da prosto nije u redu.
Ja sam to radila na ovaj nacin-povisim ton, promijenim izraz lica, ona place zbog toga ja ne popustam. Nema price i tacka. I ponavljam kako sam ljuta! A to sve radim tako, sto ona stane i spred mene i ja joj to pricam... Iako se na pocetku cini smijesno i tako kao da nema efekta, kasnije se rezultat itekako pokaze!
isto tako, ona kada nesto uradi sto je dobro, ja je mnogo mazim i hvalim. Tako da ona za sada(kuc kuc) itekako zna kada je nesto lose a kada nije! Znaci prica sa ljutim izrazom lica, i malo povisi ton, neka vidi da nesto ne stima!! ali uporno i do kraja , ne popustati nikako..Ako to ucnis , sve pada u vodu..

p.s. ja sada vise ne dizem ton, samo kazem ljuta sam ti mnogo, i ona odmah ostavlja zapoceto!!

a sada sam mnogo zadovoljna, kazem za sada!! kod njih se nikada ne zna!!

za sada sam bar po meni ok,mada me muz zeza i kaze da sam je vec tako malu razmazila,ali nisam samo je mnogo volim pa joj ne(dopustam)bas sve

Posto smo Stefi i ja veci deo vremena sami,trudim se da mu non stop pricam(bez obzira koliko me razume-ne razume),vec je poceo da kapira sta znaci rec "Ne",jer sam ko majmun to ponavljala dok je hteo da gura prstice u struju i sad posegne za tim,manje nego pre,ali se obavezno okrece da vidi moju reakciju.
Najvise me iznervira sto ponekad zana da ishisterise,na primer kad ga pomerim od neceg sto ne sme on poce da vristi i da se "bacaka" ,samo ga stavim na drugo mesto i trudim da ga ignorisem,on jos malo place,pa uglavnom onda nadje drugu zanimaciju.
Mm mu kad je kuci nesto vise dopusta a nesto manje od mene,pa sam ga lepo "postrojila" i objasnila mu da Stefan ima samo 10 meseci,i da neke stvari mora da radi,jednostavno je u fazi da istrazuje,tako da ne mozemo bas sve da mu branimo,mali je,mora i da se isprlja i nekad malo da padne,a isto tako i da se mora znati sta ne sme...
Tako da smo se sad otprilike usaglasili.

Iva je veci deo vremena dobra devojcica. Ali kad je uhvate lutke to je haos. Ja sam u fazonu da se objasnjavam sa njom do besvesti, pitam je jel to lepo, kazem joj da sam ljuta, ona dodje kod mene, pogleda me i kaze 'jel si ljuta, mama? Neeeeeeemoj da se ljutis! Ti si lepa, mama' ili mi kaze 'Ja te volim' i kupi me skroz. Zna sta valja sta ne valja i trudi se da ne radi ono sto ne treba ali nekad je to jace od nje. Na poslednjoj polici(najvisoj) stoje albumi sa slikama i ona se popne na naslon od troseda da ih dohvati, ne smem ni da mislim sta bi bilo da padne. Sto puta smo rekli da to ne sme da radi i opet se penje, to je jedna od stvari na koju kidise kao luda.

Interesuje me vase misljenje i sta bi vi uradili na mom mestu jer vec zaista nemam ideje.Moj Filip je jako zivahno i po mom misljenju veoma pametno dete.No strasno je uporan i tvrdoglav.Kad nesto naumi on ce to uraditi iako zna da ce posle dobiti kaznu ili batine,ali kako on kaze "bas me briga".To je pokupio od mene. Problem je sto nece da poslusa kad mu nesto kazem nego namerno prkosi.Ako kazem da nesto ne sme,on se smeska i uradi.Npr.skace sa kreveta,ja kazem "nemoj"on namerno skace i pravi se da nisam rekla.Nekoliko puta ponovim,on opet.Onda ga odvedem u drugu sobu na "tajm-aut",a on place ko kisni oblak i izadje iz sobe.Ja ga vracam par puta a on uporno place i izlazi iz sobe.I sta sad?Najgore je kad smo kod svekra i svekrve jer tad cuje ono "nemojte ga,bice dobar.Jeli pile bakino?"E onda mi dodje da postanem Imam utisak da uopste nismo autoritet svom detetu.Ne volim da vicem i da ga tucem ali neki put ne vidim drugo resenje.Pricam,pricam,pricam,ali nista.Kakva su vasa iskustva?

Ne znam sta da ti kazem, osim da vecina zivahne i pametne dece sve to isto radi. Meni se desavalo da sljisnem Ivu kad postane nemoguca ali sam time samo pogorsavala situaciju, pa to vise ne radim. Sad trenutno dosta pricamo o nekim stvarima, ima dosta toga sto je prestala da radi, ali javljaju se kojekakve nove gluposti. Kad u trenutku dok radi nesto sto ne treba podviknem (citaj dreknem IVA da se sve ori) ona prestane. A posle dok se igramo ja joj pricam zasto to ne valja i zasto je opasno ili glupo i tako dosta pozitivno uticem na nju. Ja nisam reper posto ja dosta stvari dozvoljavam, mm se jezi od vratolomija koje ona pravi i brani joj kad je on tu da ih radi, ja ne, samo joj skrenem paznju da moze da se povredi i da treba da bude jako pazljiva. Ja stvarno mislim da skakanje i kolut napred nisu nista posebno strasno.

ignore....samo ignorisanje.... do iznemoglosti, dok ne skuzi, da nema efekta od takvog ponasanja.....

Meni se cini da si ti ovo opisala ujedno i Danicu.... jer je i ona apsolutno ista takva.... i ja sam ranije malo vise vikala i sljepkala po guzi, sad samo brojim do 3, a ona jos dok izgovaram 2 mirno sedi jer ako kazem 3 onda idem po varjacu.... jednom je dobila varjacom po guzi, jer je zaitsa prekardasila, jela sam se posle ziva, ali mi je onda smao proletelo kroz glavu sta je moglo da bude, a sad mi dobro dodje u trenucima kad nista drugo ne moze da je smiri, ja zapretim varjacom, a posle pricam, pricam, ona me ignorise i skrece s teme, ja se opet vracam na temu, i tako u krug...

Drage moje,hvala na odgovorima.
Tanasija,ni ja ne smatram da dete treba mirno da sedi(dobro ponekad bas i moze),ali on skace do te mere da se sav preznoji,a i bojim se da ce slimiti nesto(ruku,nogu,...).
Dy,probala sam ignorisati,ali kad toliko pretera ili ako je situacija takva da ne mogu da ignorisem,osecam se razoruzano.Npr.idemo gradom,a on se otrgne i otrci.Uporno mu ponavljam da mora da mi da ruku,a on ko da ne zeli da me cuje.Pocinje da se otima i da vristi.I...?
Veka,nismo stigli jos do varjace,ali zaista nekad ne znam na koji nacin da mu neke stvari objasnim.
I to me zivcira sto kad ga odvedem u sobu za Tajm-aut on pocne plakati i izadje iz sobe koliko god puta ga vracala.Znaci,nemam autoritet.Znam da sam o tome trebala voditi racuna kad je bio manji,ali moram mu nekako postaviti granicu.Samo kakoooo...?

Brojim do 3 uspeva kod većine dece.Samo treba sami da smislite, koja je kazna na tri, mislim koja pali.

Evo imam jedno pitanje za vas.
Sinoc sam stavila Filipa za sto da vecera.On je nesto malo grickao,ali se uglavnom igrao hranom,gnjecio hleb,rasipao.Opominjala sam ga par puta i rekla da mu necu citati pricu pred spavanje ako ne prestane da se glupira.Nije me slusao.Skinula sam ga,istusirala,a on je plakao.Samo sam rekla "laku noc"i nema price.On je i dalje plakao.Posle je muz otisao u sobu i procitao mu pricu.Bila sam ljuta sto je pogazio moju kaznu.A on se opravdao time"da je i dalje plakao ispovracao bi ti se u krevet".Znaci li to da svaki put kad Filip place treba popustiti da ne bi slucajno povracao?Mislim da ne.
Sta vi mislite o ovoj situaciji i kako bi postupile?

Ja imam isti problem sa Sasom, veoma cesto predje preko moje kazne, a mene to uzasava...tako mi rusi autoritet nad Danicom. I to najcesce bude zbog racunara i jela, najcesce joj ja ne dam da se igra kad treba da stvaljam rucak, a on joj tad pusti da igra igrice, e od toga sizim... mada ja recimo ako mrljavi i nece da jede, ponudim joj da joj ja dam da jede.... ako nece onda kazem da ustane sa stola i do vecere nema nista. To obicno upali. Ja stojim iza toga da i otac kao jedan od roditelja ima pravo da odlucuje o vaspitanju deteta, ali obicno ocevi u zelji da ne slusaju decu kako placu pribegavaju popustanju, idu linijom manje otpora ne razmsljajuci na duze staze.

Pa kad se Iva igra hranom ja joj sklonim sve sa stola i ne dam joj vise. Par puta joj se to desilo u zivotu sad zna za jadac i ne pada joj na pamet kad je i malo gladna da se sali jer ce da ostane bez tog obroka. Sad je samo upozorim i ona ako je gladna jede a ako nije kaze 'necu sad da jedem posle cu, izvadi me' posto iz stolice za hranjenje ne moze sama da izadje.
To sto je tm uradio je katastrofa, sta sad ti si babaroga a on brine za dete. Pa nek se ispovraca, drugi put mu ne bi palo na pamet da rizikuje da ga tako ponovo kaznis i da ostane bez price.
Meni se desava da popustim ali ne da bi ona prestala da place nego stane ispred mene gleda me pravo u oci i kaze ' mama bicu dobla i necu vise to da ladim, ajde sad ti budi dobla. mama ti si mnogo lepa, nemoj da se ljutis' iskezi se i ja stvarno ne mogu da nastavim sa kaznom ali mi cvrsto obeca da je gotovo sa glupostima. Vrlo cesto ispostuje dogovor.
Janko zna da ne sme da se mesa mnogo u te stvari, jednom mi se umesao i 'zastitio je' ona je nastavila da me maltretira posto je imala podrsku, onda sam je unela u spavacu sobu i zakljucala vrata da on ne moze da udje. Ja sam nesto radila a ona je morala mirno da sedi, bez tatinog tesenja. Tako smo zavrsili sa omalovazavanjem mame i rusenjem mog autoriteta. Ni ja se ne mesam kad je on kazni. Kazem joj da mi je zao ali da je volimo puno, ali to nije lepo i mora da resi problem sa tatom.

Neverovatno kako se mi ne mesamo u njihove kazne, upravo to sto Ana rece, ja njegovu kaznu uvek prihvatim tako kako jeste, cak i ako je preterao, skrenem mu paznju da ona ne cuje...ali nikako pred njom da me ona cuje, a kad dodje kod mene da je tesim ja je posaljem da se prvo pomiri sa tatom pa onda da dodje meni, a tata na to ne obraca mnogo paznju kad je ja kaznim.

Pa da, prvo treba tate da vaspitamo, pa cemo lako sa decom

Ajmo udrimo po tatama Salim se naravno.Evo da sad malo izvadim svog muza. On inace nije takav da mi osporava autoritet.Uglavnom se ne mesa,ali po neki put zna ovako da odreaguje bas iz razloga sto Filip ima osetljiv stomak(potvrdio cika doktor)pa se desi da ako jako place,povrati(i desavalo se mnogo puta).No ako tako gledam uvek bi trebala da mu popustam.On kaze da to nije razlog(sto je brljao)da ga kaznim.Mozda i nije,ali ako sam vec tako rekla neka i bude tako.

On ako je ukapirao da se vi plasite da ce od preteranog dranja da povraca, on ce stalno kad zeli nesto da dobije da manipulise vama na taj nacin. Ja razumem da je strasno da dozvolis detetu da place kad znas da moze da se ispovraca i da ce to i tebi i njemu da padne tesko. Ali nek shvati da ne moze time da vas ucenjuje. On sigurno ne voli da povraca, tako da ako jednom vidi da ces da ga pustis da ide do kraja i da samo sebi cini lose, mislim da vise to nece raditi. Ja Ivi stalno pricam da je volim i da mi je jako zao sto se svadjamo ali da sam ja sad ljuta.

Ja se nesmatram strogom mamom, al se mora znati red. Šta se sme a šta ne sme . Tako je bilo od kada su bili vrlo mali. Ali oni koji me gledaju sa strane smatraju da sam stroga. Ja lično mislim da je suština svega doslednost u stavovima i razgovor sa detetom, ja sam sa svojom decom pričala još kad su bili bebe pa su naučili da slušaju. Nekad zapamte šta kažem al nekada ne. Pustim da kažu šta oni misle o toj situaciji i onda dodjemo do jednog zaključka.