Hajde da suzama lecimo svoje komplekse!

Dakle na ovu temu me navedose drugarice sa kojima sam diskutovala o temi decije garderobe, i tome koliko sam ponekad veliki potrosac za stvari koje mi ponekad i nisu potrebne. Posto na neki necin zelim da da kazem otkud potreba za ti napisacu
Kada sam bila mala zelela sam pravu barbiku-dobila sam pijacarsku
volela sam da imam bilo kakav kompijuter-kupila sam ga kad sam se udala- znala sam samo da ga ukljucim. Zelela sam nike patike- uvek su bile turske, uvek sam dobijala jakne koje mi se ne svidjaju. Moji roditelji su mogli bar jednom da mi priuste tako nesto jer nisu bili bez para, a otac mi je stalno bio na nekoj funkciji. Znaci mogloi je bar jednom. Mogla bih do sutra da pisem. Uvek sam imala ljubav ali ne i razumevanje. zato sada upropascavam dete najskupljim stvarima po cenu da ja nemam.

Idite bre zene u persun, pa imate li vi srca i duse, ubih se placuci....
Izgleda da nikako ne ide sve zajedno u zivotu- ljubav i novac....ako ga roditelji imaju onda nemaju vremena za decu, ako ga nemaju imaju previse ljubavi ali se od ljubavi ne zivi nego od para....moj je tata imao tesko detinjstvo, majka je njega i njegovu dve godine stariju sestru ostavila kad je on imao 9 meseci ( bio je jos beba, i tog meseca je prohodao, jer kako je rekla njegova baba nije imao majku koja bi ga nosila, pa je morao sam da hoda), rastao je sa babom i dedom, kasnije sa macehom i ocem koji je uvek jurio kojekakve zene...Sve ono sto on nije imao trudio se da nam obezbedi...secam se da sam uvek kao klinka bila najbolje obucena i obuvena gde god da odemo...a onda sankcije i zez...ode sve u aut...imala sam jedan par pantalona i dva dzempera koja sam menjala, pantalone skidam cim dodjem iz skole da ih ne uprljam kako bih imala sta za sutra da obucem, ja 6.razred, rodjendan- jedva proslavljen, sva deca koja su dosla na rodjendan odusevila se kad videla tortu, a moja mama dala celu mesecnu platu za dva margarina i ostali materijal za tortu...nikad nam nije preteklo, ali se vreme malo popravilo, medjutim nikad nisam imala previse...a onda studije- tek sam onda osetila malo bolje i malo vise...stedela sam kao luda...a onda je dosla trudnoca, pa Danica...pa se secam kako smo jedva krpili kraj sa krajem....Bog da pozivi gazde kod kojih stanujemo, 2 god ljudi nama placali troskove- sve dok se nisu stekli uslovi da im vratimo...Zato se sada vracamo u normalu, i nekad cini mi se i preterujemo, narocito u hirovima naseg deteta, zelimo sve sto vidimo i sto ona vidi da ima, ali to valjda ide tako, i valjda je to prirodno...Nijedan roditelj ne zeli da se njegovo dete muci i prolazi kroz ono kroz sta je i sam prosao....zato Milice neka si ti kupila Nati pidzamicu od 2000, pa makar joj je 3x obukla, ali si ti uzivala kupujuci joj....

Predlazem da se ova tema zove "Hajde da placemo..."! E, zene, zene....
Ja necu da vam pisem o svom detinjstvu, samim tim sto sam od svoje seste pa do dvanaeste godine zivota zivela u ratnim uslovima, mozete da predpostavite na sta je licilo.
Ali... Bez obzira kako smo zivele, izrasle smo u normalne osobe, svesne sveta oko sebe, zivota, znajuci da cenimo ono sto imamo. Ja sam na tome jako zahvalna svojim roditeljima.
Ima mnogo osoba koje su rasle u izobilju, koje su imale sve sto im je palo na pamet i ja mogu da potpisem da sam 10 puta bolji covek od tih ljudi.
Mi sada imamo dovoljno, ali ja sam sigurna da Mateji necu ispunjavati svaki hir i da ce imati onoliko koliko mi odlucimo da je dovoljno, jer sam sigurna da ce jedino tako izrasti u narmalnu, zdravu licnost. Hocu da zasluzi sve sto ce dobiti i da zna da ceni i postuje tudji rad i trud i svaki dinar.
Jedino tako ce sutra uspeti da stvori sebi normalnu porodicu i potomke...
I nemojte da zalite za onim sto ste propustile, mozda bas zbog toga sto niste imale, danas znate da cenite, i mozda ste bas zbog toga dobri ljudi...

u bre sebi nemogu da dodjem najgore od svega sto sam se setila svega kako je i meni bilo. Isto sam zivela kao i vi imala istu barbiku kao vi i iste patike ma sve sa pijace. Otac i majka su mi bili prosvetni radnici i u onoj najgoroj krizi otac mi se razboli sve sto smo imali davali smo za lekove neki put po dva dana nista nejedemo jer nismo iimali sta a nismo ni imali para da kupimo. A kao vrhunac tata umire kad sam ja bila 8razred. Nakon toga ja vise nisam ja moj stariji brat zavrsava vojsku i zaposljava se, majka mi se odaje alkoholu a ja ostajem sama prepustena sebi. Odlucila sam da pocnem da radim i ja ali i da idem u skolu. I tako se moj zivot okrece za 300 stepeni. Da neduzim i nedavim danas sam srecno udata za coveka kojeg obozavam i imam dete (srecu mog zivota). Majka se vratila na pravi put nepije vise jer smo je obavezali da cuva cerku mog brata a sa njom i uz nju je prestala.

ja sam imala sve ali sve

najskuplje jakne, najskuplje carape, najskuplje haljine, nasjkuplje igracke, najmodernije lutkice, ali nisam imala MAMU...

zivjela sam sa bakom i dedom, i tatu vidjala nedjeljom kada dodje i donese mi puno auto svega...

do pete godine sam mislila da je baka meni mama, ali eto ja je zovem baka...i onda sam jedan dan pitala baku kada sam shvatila da je mama nesto drugo, gdje je moja mama..

Ona jadnica toliko bila dobra i rekla mi tvoj mama je otisla i vratice se..i ja sam tako mislila..vratice se..a ona se nikad nije vratila..

imala je svoj zivot, svoju porodicu, svoje dvije kcerke a mene je zaboravila..

zivjela je u istom gradu kao ja i nikada nije dosla da me vidi...

i sto sam bila starija bilo mi je sve teze i teze..
najteze mi je bilo kada sam se pocela intenzivno druziti i vidjati svoje drugarice kako se druze sa mamama..e onda sam isla kuci i plakala..cak sam je i trazila po gradu, buljila u zene koje lice na mene misleci da je jedna od njih...

najteze mi je bilo kada sam dobila prvu menstruaciju, pa sam tati rekla..on je meni sve objasnio, a posle sam ga nasla u kupatilu kako place..tada mi nije bilo jasno zasto place, ali sada znam...

e onda sam je opet zamisljala kako me voli i kako ce doci...

I ona stvarno dodje u mojoj 23 godini...i bila je sve osim onoga sto sam ocekivala...
dosla upoznala me uslikala i opet otisla, i nikada se nije javila...

i imala sam mnogo kompleksa zbog nje..uzas zivi..

mi dugo nismo mogli imati djece, pa sam mislila da Bog meni vraca to sto jeona mene ostavila(znate ono uvijek se vraca onome kome ne treba)..

a sada, sada vise ne mastam o toj zeni ni sekunde..niti je volim niti mrzim, mislim ja nju ni ne poznajem..nimalo..niti ona mene...

ne zovem je mama, nego samo zena koja me rodila...

i sve sam joj oprostila, ali nikako mi ne ide u glavu (sada kada ja imam dijete) kako je mogla to uraditi...odakle je crpila snagu ili vec sta??!!

NIkada to necu shvatiti...Nikada.... i zelim joj sve najbolje u zivotu, i hvala joj sto samj e upoznala jer da je nisam upoznala vjerovatno bi jos zivjela u nekoj laznoj iluziji..Ovako sam nacisto sa sobom..mirna mi dusa potpuno...

Ipak mi je tvoja prica najtuznija, sve se da nadomestiti ali nedostatak majke nikako!

stasija ::
najteze mi je bilo kada sam dobila prvu menstruaciju, pa sam tati rekla..on je meni sve objasnio, a posle sam ga nasla u kupatilu kako place..tada mi nije bilo jasno zasto place, ali sada znam...

Uzasna prica draga moja i bas si me rastuzila, ali ovo me dotuklo...rasplakala si me ovom recenicom...

Naježila sam se čitajući ovu Stasijinu priču.Nemaš pojma koliko si srečna što imaš dete koje ti je veći deo te tuge koju nosiš izbrisalo.

Sve tuznije od tuznijeg! Znam da je tesko jer sam i ja u tim godinama rasla al setite se sta nas je ovde dovelo! Pa nasa deca!
Neko je rekao "Deca nisu djavoli i ne mogu biti andjeli. Ne zavisi li od nas kakvi ce ljudi biti?" Zato treba da budemo srecne i zahvalne na njima i svemu ovome sto sad imamo i da da se trudimo da greske svojih roditelja ostavimo daleko iza sebe a da ne dozvolimo da pravimo iste!
Nek su nam zivi i zdravi nasi malisani jer dok god imamo njih u zivotima uvek cemo imati jedno sunce da nas greje!

zaboravih napisati..imala sam kompleks sto mi je jedno uvo klempavo a drugo nije.... i htjela sam ici na operaciju,ali ne odoh... sad mi to smijesno, volim to uvo, koje mm zove antena....

ne volim da citam ovakve tuzne price...odmah placem...
ni meni detinjstvo nije bilo sjajno,ratno stanje,sa 4 godine ostavim svoju kucu,i onda ispocetka,tu isla prvi i drugi razred,idem u skolu,a nas drugom kraju grada padaju bombe,sirene se cuju...
ponda dodjemo ovde bez dinara,zima,nemamo sta da obucemo seka i ja za skolu,nemamo kako da se grejemo,sneg napolju,a do skole me mama vodi u nekim cizmama vecim pet brojeva i starim ko zna koliko,ali nisu propustale sneg,pa se blizu skole prezujem u patike iscepane...
mama me posalje u prodavnicu da kupim pola hleba,i to nam je(mami,tati,meni,seki)bilo za nekoliko dana...
seka navukla probleme sa disanjem od tih budjavih i hladnih stancica u kojima smo stanovali...
ma,ne mogu vise ni da se prisecam,sve se gorih i gorih stvari secam
htela sam da upisem neku visu,fax,ali morala sam poceti raditi sa sedamnaest godina,mojima ni sad nije sjajno,ali mnogo bolje nego sto je bilo,jeste da stanuju privatno,ali u normalnom stancicu,i seka je upisala visu skolu........

Bas cesto spominjem ovu temu -lecenje svojih kompleksa na deci-
ja to definitivno radim..
Moji su razvedeni od moje devete godine i to mi je jako tesko palo i dan danas mi je jako tesko kad se prisetim tih dana...tih slava,Bozica,rodjendana....bez mame i tate na okupu i zato se trudimo da Vakiju pruzimo sto vise ljubavi i neznosti oboje a sto se tice materijalnih stvari,ja kad udjem u deciji butik pocnem da se ponasam kao dete od pet godina i ne znam cemu pre da se radujem i nadam se da cu Vakiju biti u mogucnosti da ispunim bar vecinu zelja.

Danas sam tek procitala ovu celu temu, i toliko sam plakala, da nisam mogla da se sredim da napisem neki red...Tako mi je zao kada cujem neku tuznu zivotnu pricu, ali zenske svaka cast za hrabrost....Treba se posle takvog detinjstva izdici iznad svega i smognuti snage za formiranje nove zdrave porodice, a vi ste to uspele...

Ja sam imala normalno detinjstvo, bilo je vremena kada smo imali sve, a bilo je i onih kada smo jedva imali za hranu, ali nas je ljubav drzala na okupu...Tata je bio fudbaler, pa posle karijere i trener, tako da je uglavnom bio angazovan negde van naseg grada...A i kada je bio u gradu imao je uvek 2 treninga dnevno, pa letnje i zimske pripreme...itd...Jedno sto mi je mnogo nedostajalo je njegovo prisustvo na mom rodjendanu, uvek je imao pripreme u to vreme, tako da mi je do sada samo jedan rodjendan uzivo cestitao...
Detinjstvo je koliko toliko proslo fino...Nemam na sta da se zalim, ali se 96. godine moja mama jako razbolela i to je ostavilo veliki trag na meni. Tada sam bila 7. razred i dok su se moji vrsnjaci igrali ja sam se suocavala sa veoma teskom situacijom, tata je bio van zemlje, a brat i ja brinuli o majci, pa sam zbog toga morala ranije da sazrim i da se brinem o svemu.....Teska mi je ta prica, ali eto morala sam makar malo da pomenem, volim da sa vama delim sve......

Sto se deteta i tih kompleksa tice, nesto i nisam jos primetila da to radim, on je do sada puno poklona dobijao, pa ja i nisam morala da kupujem, ali i ne opterecujem se da sve bude marka ili nesto mnogo skupo, bitno da je lepo i da je cisto.......Videcemo kako ce biti na dalje...

Endzi mislim da sve mi na neki nacin lecimo komlekse kroz dete i ja se isto tako ponasam kad udjem u butik. Ja bi vec sad emi pokupovala original barbike sve lutkice koje su sada u trendu. Za sada se kontrolisem sto se tice takvih za sada nepotrebnih stvari kad bude doslo vreme da ona zna sta je to odmah dobija. Sada samo kupujem ono sto joj je sada potrebno (ali moja sveki smatra da ja preterujem).

Ovu temu nisam otvorila za ovo sto cu napisati..vec ne znam gde da placem pa cu to ovde i uraditi.. Jutrosu u 3 sata upokojila se moja draga baka Radmila....do malo pre suzu nisam mogla pustiti, ali posto su me emocije nadvladale a ovo je jedino mesto gde cu tiho plakati za svojom dragom bakom. Zivot ide dalje, svakog ce jutra sunce izbijati na istoku i zalaziti, ali bez nje..ptice ce pevati, a njene macke ce je i dalje cekati da im donese hranu...a ja vise nemam kod koga da odem. Nemam vise kome ruku i kosu sedu da poljubim, vise nikada mi nece napraviti rucak i mekike, kakve sam samo kod nje mogla da pojedem i nigde vise.Vise mi nece reci da mi je kosa predugacka ili da lepo izgledam...vise nikada necu cuti glas moje drage nana Rade...nikad vise.

Uh Mici, moje saucesce... Nek je laka zemlja tvojoj dragoj baki...
Uh mnogo mi je zao... rasplakala si me i probudila mi secanja... Niko kao nase drage bake! Nek im Bog dusu prosti...

Milice moje saucesce.....rasplakala si me....tuzno je.....
....mala je utjeha ali ostaju ti lijepa sjecanja......

bas se rasplaka,Mico,ne daj se
i ja se odmah setim moje pokojne bake...

Moje detinjstvo je bilo onako,normalno,imala sestru,oca,majku,babu ,dedu.Bili smo prosecna porodica ,mnogo se i bas ne secam ali znam da sam bila sretna.Kad sam bila srednoskolka mog oca su izbacili iz posla bio je tehnoloski visak radila je majka penzije od babe i dede.Imalo je dana kad je novca bilo premalo pa jedva zakrpivali kraj sa krajem.Sve se prebrodilo.Ostala sam bez babe i dede,i sa 21 god. se udala za coveka kojeg jos uvek volim.Rodila sam sina. Kad mu je bilo 3 god. iznenada je umro moj otac-tromb mu se izlio u mozak-aneurizam.To je bio veliki sok za svih nas,jos uvek mi fali.Posle godinu dana od smrti oca udala se moja sestra , majka je ostala sama da zivi u stanu.Pocela je cudno da se ponasa izbegavala mene i sestru,pre 3 godine na uskrs pozvala nas u goste i kazala da ima drugog coveka cak mislila da nas upozna sa njim.Ja i sestra smo izleteli iz stana placuci a ona nista samo nas je otpratila i nista nije rekla.Prolazili su dani mi smo otisli kod nje kad vidimo da taj njeni covek se preselio u stanu,bile smo jako ljute uzeli smo dokumente od mog oca i otisle.Sledeci dan morali smo da idemo u policiskoj stanici na sluzbeni razgovor,kad smo objasnili policajcu da pola stan pripada nama on nas je opravdao.I tako prolazile godine ona sa nama uopste ne prica , letos smo stan prodali i sad ne znamo ni gde zivi ni kako je.Moju bebu nije videla samo zna kako se zove.Imalo je momenata kad mi je falila ,ali kako prolazi vreme kad mi joj ne trebamo ne treba ni ona meni.Sad smo sami ja i sestra kad je neki praznik nemamo gde da idemo pa ili ona kod mene ili ja kod nje.Znam da je glupo pisati o majci vakve stvari,ali mislim da je zasluzila. zbog nekog da zaboravi svoju decu, i da prica sve najgore za nas dve da nas kune.I tako ja sa svojih 33 godine dozivela sam ovakve stvari,ponekad pomislim da je sve ruzan san i kad se probudim da sve bude kao sto je bilo ,ali to je realnost.

Daniela ja ovu pricu vec odavno znam, i bas mi je zao zbog vas, ti imas svoje bogatsvo i nisi sama, ona je sama i mozda se nekad seti koliko je bila "glupa" sto je ovako sa vama postupila, ali ne vredi nisto sad reci, realnost zna da bude veoma surova i bolna.
Budi srecna imas za koga!!!!

ljudi moji..meni je uvo lijevo tooooliko klempavo da razmisljam da idem na operaciju..cak je i anastasija skuzila,stalno trazi da ga dirka..kada dam drugu stranu..ne ona kaze, daj dugi....

i sad kako sam se udebljala i nos mi se udebljao..uvo jos vise doslo do izrazaja!!!

Dy ::ljudi moji..meni je uvo lijevo tooooliko klempavo da razmisljam da idem na operaciju..cak je i anastasija skuzila,stalno trazi da ga dirka..kada dam drugu stranu..ne ona kaze, daj dugi....

i sad kako sam se udebljala i nos mi se udebljao..uvo jos vise doslo do izrazaja!!!

hihohiohiohiohoihiohhoi
dodji,vodim te na vma na operaciju...

nisi bre ti ...................dy ihihihihhiihihihihihihihihihiihihih

Ja sam imala sve kad sam bila mala, baba i deda su radili u nemackoj, tata je uvek radio dva posla i imala sam uvek markiranu garderobu. Malo mi je falio tata u osnovnoj, ali kad god je mogao vodio me je sa sobom. Period kad sam ja pocela da studiram pa do prve plate je bio malo tezak, ali opet je deda uskakao tako da je hrane i odece uvek bilo. Sad ja radim, Janko radi, lepo zivimo i dobro zaradjujemo. Ivi se kupuje skoro sve markirano i ja nista ne lecim i nemam razloga da oplakujem, kupujem i sebi samo markirano, volim i mogu sebi to da priustim.
E sad, ja sam veciti optimista, cela ova prica iz ugla moje sestre verovatno drugacije izgleda. Kazu da sam snob, ja mislim da je sve to normalno.

Moje detinjstvo je bilo puno ljubavi, mama, tata, brat i ja...ali je bilo i veoma radno, tata je imao slabu platu, ili je uopšte nije imao, a mama je imalo o.k ali to nije bilo dovoljno.
Brat na studijama u Beogradu, ja u srednjoj školi, pa zatim na višoj takođe u Beogradu. Nije bilo dovoljno para, i ako sam ja u srednjoj školi bila u internatu (ne žalim se, 4 najlepše godine u mom životu),pa posle u stanu, treba za dom,kasnije kirija za stan, za markicu, za knjige, oblačenje, život, kako meni tako i bratu. Morali smo nekako da nabavimo još para pa su se moji opredelili za poljoprivradu jer je mama imala dosta zemlje u selu koju joj je ostavio njen otac a bila je jedinica. Nije nas bilo sramota ni moju mamu koja je bila fakultetski obrazovana,ni tatu.

Vaspitali su nas tako da nije sramota raditi, pa nije ni mene bilo sramota da prodajem na pijaci ono što smo mi proizvodili u velikim količinama, razno povrće, lubenice, jagode, cveće, ma svačim smo se bavili i svi smo crkavali od rada, ali smo se iškolovali i moj brat i ja, a to je bila jedina želja mojoj mami koje više nema... umrla je sa Sarinih 5 meseci...guše me suze dok pišem o tome....

Hvala im na tome što su nas lepo vaspitali i što smo postali časni ljudi, što nas nikad nije povukao mračni Beograd i loše društvo (a moglo je), što smo učili i uvek bili solidni đaci a sad časni ljudi. Uvek nas je držala ljubav i naša srećna porodica.

Sećam se da idem da prodajem na pijaci, pa kad to završim , odmor dok malo ne zađe sunce pa u selo da pripremamo novu robu za sutra ujutru, kad to završimo, odlazimo kući i spremam se za grad. Kad imamo novca imala sam i super garderobu i obuću i dobar telefon, kad nije sezona, samo jedva za život...

Sad kad sam udata, lepo živim , ne obrađujem zemlju, nemam čak ni svoju bašticu,volim da odem na pijacu i kupim sve to, da bi neko drugi imao od čega da živi... valjda lečim komplekse o kojima pričamo. Zastavštinu moje mame sam prepustila sve mom bartu, uzela sam samo jednu njivu koja se samo vodi na mene,želela sam da imam nešto od toga. Moj brat na tim njivama izvodi neke oglede jer je on poljoprivredni inžinjer... a tata se bavi unučićima Sarom i Pajom ,od mog brata dete, a oni ga obožavaju.
Kupujem Sari ono što mi se svidi, ima i markiranih stvari, ali i nepoznatih proizvođača, ne želim da markirano i samo to bude jedino što joj kupim jer nekad možda neću moći to da joj priuštim (ko zna šta život nosi).