Bicu dobra, evo od sada!

Iva je u sustini dobra devojcica, naravno najgora je kad je sa mamom i tatom. Ovih dana je mnogo sa nama i bas je problematicna, cak je danas imala i napad histerije, ustvari vise nekog nenormalnog placa. Dok je tako urlala ni zbog cega, Janko je i ispljeskao po dupetu zato sto nesto nije htela da uradi pa se sve pretvorilo u katastrofu. Ja sam posle desetak minuta, grljenjem, nosanjem i pevusenjem uspela da je smirim. Elem, posle takvih scena ja joj kazem da je kaznjena npr. ne moze da igra igrice na racunaru taj dan, ona odmah pocinje da place i kaze 'Evo sad cu da budem dobra'. Ja obicno ne dozvolim da ona primeti da sam popustila, cak i ako popustim (obicno ne popustim). Nikako ne mogu da joj objasnim da bicu dobra, znaci da ce biti dobra za sve, a ne samo za odredjenu stvar za koju imamo dogovor.

Anja (6god) i Miloš (3 god.) su takodje dobra deca al taj problem sa njima imam i ja. Na njihove ozbiljnije nestašluke uglavnom reagujem povišenim tonom i kaznom da sednu na krevet da razmisle o svom ponašanju pa posle pričamo o tome. Muž, ne provodi puno vremena sa njima pa smo se dogovorili da on ni ne uvodi pravila, vež da se pridržava postojećih. Pokušavam da deci pokažem da ako naprave grešku da je priznaju i da je pokušamo rešiti, da ako pogreše ne znače da nisu dobra . Svi mi grešimo pa tako i oni . Učim ih da svaka greška ima svoje posledicu ( kaznu ili neko ograničenje) i da ako postanu "odmah dobra" ne znači da treba da kaznu zaobidjemo.