Druga beba :)

Mozda cu vam sad zvucati cudno ili odvratno...nesto razmisljam kada budemo hteli drugo dete i kada se to dete Boze zdravlje rodi,imam dilemu oko toga tj neki strah da cu Makija uvek vise da volim
E sad pitam ove mame sa po 2-3 deteta kako su se one osecale u vezi sa tim?
Znam da svaki roditelj kaze da podjednako voli svu decu...ali...
Cini mi se kad bi dosla neka nova beba u nasu porodicu,bilo bi mi krivo sto vise Makiju ne mogu da posvetim punu paznju i bilo bi mi ga zao...
Razumete sta hocu da kazem tj da vas pitam?

I ja sam mislila tako Bojana da cu Andjelu voleti najvise od sve dece ali sam pogresila nije tako-volim sve tri isto i svim trima se trudim da posvetim punu paznju...mm kaze ja ih volim sve tri ali njemu je Andjela prvenac pa njoj malo vise popusta....moj tata naprimer voli normalno sve tri nerazdvaja ih uopste ali Andjela je za njega broj 1 uvek,tako i moja mama

Uh, Bojana , pogodi me sa temom, i moj strah je upravo ovakav. Ne znaci da ja drugo dete necu da volim, ali eto jednostavno imam utisak da ce mi Danica biti Nu 1. Ja recimo imam dve sestricine, jedna se rodila dok sam ja bila devojka, slobodna, bila kod mojih, posvecivala sam joj mnogo mnogo paznje, i mladja je 9 meseci starija od Danice, znaci ja sam ostala trudna kad s emoja sestra porodila, i njoj nisam posvecivala toliko paznje koliko starijoj. Volim ih ja obe, ali mi je nekako starija bliza, prisnija, i upravo iz tog razloga mi je zao mladje jer sa njom nisam ostvarila takav odnos, upravo jer nisam uspela iz milion nekih drugih razloga. To nekako poistovecujem sa drugim detetom.

Ja sad iz ove perspektive mislim da majka uvek ima mezimce koje ne mora uvek da bude prvo dete. Mislim da se dete samo 'nametne'. Moj stric na primer ima troje dece cerke '92 i '94 i sina '98 godiste. Ja sam oduvek najbolje funkcionisala sa ovom srednjom. Oni su za mene svi klinci i sve ih volim ali Aleksandru sam oduvek izdvajala, jednostavno mi ona najbolje lezi. Obozavam Ivu i trenutno ne postoji osoba koju volim vise, mislim da cu i drugo dete da volim isto koliko i nju, ali u zavisnosti od toga ko je osetljiviji i nezniji sigurno cu da pravim razlike, namerno ili ne. Moja sestra kao drugo dete oduvek dobija vise zato sto je osetljivija mnogo od mene, svi su u fazonu, Ana je jaka izdrzace daj da Idu zastitimo.

Dok sam bila u bolnici, kada sam se porodila sa Micom, ja sam mislila samo na Danu.To je bilo prvi put da sam spavala odvojeno od nje.Jedva sam čekala da je vidim i nisam mnogo razmišljala o drugoj bebi.Sve sam to već prošla, mislim na prvi dodir, dojenje, a ona je uglavnom spavala, pa se nisam nešto posebno uzbuđivala.Evo juče sam se baš setila Daninog lica, pogleda, sa kapicom na prugice, kako drži tatu za ruku i iščekuje da vidi mamu i bebu, po prvi put.Često se setim toga.Još uvek osećam kako mi je tada falila.Sećam se da sam pre odlaska na porođaj mislila samo na to kako ću bez nje tamo.Srećom da je sve prošlo super, pa sam za dan ipo izašla iz bolnice.
I bez obzira na sve to, ja ih isto volim.Mici sam morala skoro svaki svoj trenutak da posvetim, a Dana je morala više da bude po strani.Zato je tata tu uskakao maksimalno, da se ne bi osetila zapostavljenom.Sada kada je Mici malo veća, ne dozvoljava Dani da se mazi sa mnom.Do pre nekoliko meseci, ja sam se dogovarala sa Danom, da ćemo da se mazimo kada Mici zaspi, ali više ne.Sada je velika i mora da razume, da i Dana hoće da je mazim, pa je pustim da vrišti.Posle uzmem i nju, pa ih obe mazim, a one se guraju.Drugo dete isto zavoliš kao i prvo, u to nema sumnje.
Danas smo bili u Bg-u.Mica je ostala kod mojih i ja ne mogu da vam opišem koliko mi je falila.Cele nedelje sam razmišljala kako ću bez nje tih 10-ak sati.Ja radim, a ona ide u obdanište, ali ovo mi je bilo nešto drugo, pošto je Dana bila sa mnom, a ona ne.Putem sam prepričavala kako ona priča, ponavljala njene slatke reči.Evo sada mi je u naručju i spava.Svaki čas je ljubim, a tek sinoć i jutros, nisam mogla da je se zasitim.
Da ih imam još, sve bih ih podjednako volela, u to nema sumnje.
Da dodam, baš sam ga odužila.Ne razumem majke koje posle razvoda zadrže jedno dete, a drugo ostave ocu.Ja ne bih mogla da živim bez njih obe.

Moja dilema je ista,da li cu ikada moci da volim drugo dete kao sto volim Anju.Secam se da kada sam bila u porodilistu jedna mama je stalno plakala zato sto joj nedostaje starija cerkica...Tad mi je to bas glupo bilo ali sad kad sebe stavim u tu situaciju...Ne znam...

...citam sad ovo i smejem se )
Koko se misljenja menjaju za cas
)

Eh kad se sjetim,nekad sam i ja imala takve dileme i pitanja,ali kada sam rodila Djoleta sve te nedoumice i strahovi da li cu tu bebu voljeti kao Andjelu,rasplinuli su se kao mjehuri od sapunice...voli se jednako,potpuno isto,a sad da li je neko manje ili vise mezimac to je druga prica,e to zavisi od licnosti djeteta,razlike u godinama i uopste afiniteta i roditelja i djeteta ali to nema veze sa pravom i istinskom roditeljskom ljubavi.Vidjela sam da neki uporedjuju to sa svojim rodjakama,sestricinama,ali to po mome misljenju ne moze da se poredi,svi znamo sta je to ljubav jedne majke....to je nesto neuporedivo i nemjerljivo sa bilo cime!
Zato moje drage dame rodite drugo dijete pa ce te se uvjeriti u ovo sto vam pricamo mi dvostruke a bogami i trostruke majke
Vec sa samom pojavom trudnoce pocecete da osjecate gotovo jednaku ljubav i brigu kao i za vec rodjeno dijete,a kako stomak bude rastao i porodjaj se priblizavao nestrpljivo cete ocekivati novu bebicu kao da vam je prvi put,cak sta vise na neki nacin ste "iskusniji" u ljubavi,poznat vam je taj osjecaj,znate sta vas ceka i imate mnogo vise strpljenja i paznje a samim time i ljubavi za tog novog clana vase porodice,jer "ljubav se ne dijeli ona se mnozi i uvecava"...vjerujte!

Andjela ::"ljubav se ne dijeli ona se mnozi i uvecava"...vjerujte!

Bas si lepo rekla sve draga

Ne strahujem od toga, ja drugu bebu već želim i već je volim, tako da nemam razloga da mislim da ću Nikolu voleti više nego nju
Samo čekam da se spustim ispod 80kg i bacamo se na radove. Daće Bog da sledeće godine u ovo vreme imam već stomak do zuba.

ja imam pregled 3.12 i plabniramo drugu bebu, to mi je jedinstvena prilika da prekinem sa dojenjem Any..

ali mene grize nesto...bojim se da cu Anastasiju zapostaviti, ne bukvalno vec znate na sta mislim, naprimjer ja sam proslu trudnocu prelezala muka svih 9 mjeseci i kad se toga sjetim tuga me uhvati..ali onda sma mogla lezati bez obaveza, ali sad anastasija.. ali ajde vjerovatno cu to pregurati, ali ne zelim nju da zapostavim..

Dy, ne brini, nece ti ona dozvoliti da je zapostavis, mada sam sigurna da ti se to nece desiti... verujem da ces uvek imati snage za nju, razumevanja, volje... nista ne brini, dodje sve to na svoje mesto...

Da,iako na prvi pogled izgleda nemoguce zaista sve dodje na svoje mjesto bez nekog posebnog truda i napora,nekako prirodno i spontano,predodredjeno....

Dy ne mora da znaci da ces u drugoj trudnoci imati mucnine kao i u prvoj...Gledaj na sve pozitivno,kao sto rece gore Andjela,sve dodje na svoje mesto...

Dy ::ja imam pregled 3.12 i plabniramo drugu bebu, to mi je jedinstvena prilika da prekinem sa dojenjem Any..

ali mene grize nesto...bojim se da cu Anastasiju zapostaviti, ne bukvalno vec znate na sta mislim, naprimjer ja sam proslu trudnocu prelezala muka svih 9 mjeseci i kad se toga sjetim tuga me uhvati..ali onda sma mogla lezati bez obaveza, ali sad anastasija.. ali ajde vjerovatno cu to pregurati, ali ne zelim nju da zapostavim..

Dy bila sam u takvoj situaciji,neces je ni malo zapostaviti,jos vise ces joj posvecivsti paznje,kod mene su druga i treca trudnoca bile mnogo zanimljivije od prve gde nisam imala obaveza,kad sam bila trudna sa Anastasijom ja sam setala sa Andjelom i Anabelom dva dana pred porodjaj...jedino sta ceti biti tesko je odlazak u bolnicu da se porodis a ona kuci..ja znam kako je meni bilo...svaki put kad mi njih dve odu iz posete ja preplacem

Isto pitanje i istu bojazan sam i ja imala pre nego se rodio Luka. Plasila sam se da necu moci da ga volim toliko, koliko sam volela Stasu. Nakon sto se rodio i dalje sam se grizla u sebi zbog toga, pogotovu sto je Stasa bila mirna i mila beba koja je super spavala i stalno se smejala, a on ko za inat non stop je nesto plakao i budio se svaki cas. Iscrpeo me je i fizicki i emotivno ta prva 2-3 meseca. Ali kako je vreme prolazilo i kako sam se polako navikavala na njega tako je i moja ljubav rasla. Sad ga obozavam, iako je i dalje on taj koji me najcesce dovede do ludila. Jedina stvar koju sam radila u vreme trudnoce i kasnije dok on nije prohodao, je dam sam malo-malo znala da zaplacem iz razloga sto sam stalno mislila da sam Stasi ostala duzna igre i skakanja dok je bila mala, a imala je svega 1,5 god. kad se Luka rodio.Ja sam ostala u 2. stanju kad je ona imala svega 6 meseci, tako da me jos uvek kad pomislim na to rastuzi cinjenica da sam joj nesto uskratila mojom drugom trudnocom. :cry

p.s. Jedina dobra stvar je sto od pocetka nije pokazivala trunku ljubomore kad se Luka rodio i sto ga bas voli.