40 dana

Meni je tih 40 dana cista glupost. I kod nas je u mnogome zadrzan tak obicaj da 40 dana mama i beba ne idu nigde....Nisam isla jer nisam bila u stanju da idem igde, ni kod kuce nisam mogla da sedim kako valja, kako li bi onda tek negde kad odem. Samo da sam mogla kako bi se lepo skitale po lepom avgustovskom vremenu. Ali sam zato imala koleginice sa faxa koje su skoro svaki dan dolazile kod nas i pravile nam drustvo, pomagale mi oko obaveza u kuci. Mnogo znaci drustvo u tim danima.
Razumljivo je donekle sto su to radili nasi dedovi i babe koji su ziveli u vreme kad nije bilo vakcina i deca su umirala u tim prvim mesecima zivota, pa su to sprecavali time sto su postovali tih 40 dana da beba malo ojaca. Onda nisu postojala usivanja zena, kapi za skupljanje materice i ostale stvari koje pomazu zeni da se sto pre oporavi. U danasnje vreme kada postoje sve te stvari, kada se deca vakcinisu jos u bolnici, ovo je nepojmljivo. Ipak odluka na svakome je da odluci za sebe i svoje dete kako ce postupati.

neznam u nasoj kuci je uvek bilo nekoga posle mog porodjaja.
naravno da ih nije dolazilo po deset i da su sedeli po ceo dan,ali uvek je neko hteo samo da virne kod bebe ili mene pozdravi.
meni je prijalo drustvo makar i tih desetak minua jer sam bila sama sa bebom vec od njenog drugog dana i trebao mi je neko da me makar pita kako sam.
svi su postovali da sam tek porodjena,nisu mi smetali i smarali me,kao i to da je beba jako mala,oni su uglavnom spavali tako da bi samo provirili pogledali ih i to je to.
tek kasnije kad su malo ojacali su dolazili u prave posete,sa darovima i ostalim obicajima.
moja mama,tetka,sestra od tetke kao i kuma bile su tu gotovo svaki dan,samo su se smenjivale,pravile mi drustvo,pomagale mi oko kucnih obaveza.
znacilo mi je to puno,ja sam ninu cak sa dve nedelje prosetala do kraja ulice i nazad,jer vise nisam mogla da sedim u kuci jedino su ,e nervirale komsijske babe koje samo sto ne bi usle u kolica ne bi li je videle.
bio je maj/jun mesec bilo je jako toplo,tako da sam ih izvodila samo prepodne dok nije jako sunce i kasno poslepodne,a ostali deo dana smo bile u kuci tacnije u njenoj sobi,tako da nisam imala nikoga ni sa kim da popijem kafu dok spavaju ili popricam verovatno bi poludela.
po meni je to takodje cista glupost,naravno da sad neki dalji rodjaci ili prijatelji nece doci dva dana po bebinom rodjenju da je vide i sede ceo dan,ali najuza rodbina i prijatelji zasto da ne,i ti koji ipak dodju mogu samo da je gledaju jer nemogu da se igraju i gnjave sa tek rodjenom bebom,tako da zato uglavnom svi cekaju da prodje tih 40 dana da beba ojaca pa tek onda dolaze.
ali to je vec stvar izbora svake majke,postovanja obicaja ili vec nesto drugo,ja licno nisam za to da se postuju,a ko ih se pridrzava nemam nista protiv.
opet kazem stvar izbora i licna odluka,da li ce te vasu bebu pokazati drugi dan ili 40 zavisi iskljucivo od vas.

Ja sam slovakinja i kod nas su opet drugačiji običaji.
Čim smo stigle iz bolnice kući nas čekao "odbor za doček" moji roditelji i brat,mm roditelji i brat(to su oni najbliži),svekrva je kuvala ručak,napravila je tortu...
I tako ...svakog dana je dolazio neko od rodbine(baba i deda,tetke,ujak...) i donosi "kuvano"(kuvaju porodilji da ona ne bi odmah posle porođaja morala sama,da malo odmori) ali verujte mi više se umoriš od svakodnevnih poseta nego što bi sama nešto morala da spremiš...ali takav je običaj.
I tako to traje...dok svi dođu da vide bebu(oko mesec dana).
A što se tiče toga da ne treba sa bebicom da se izlazi napolje dok ne prođe 40 dana to kod nas nije bilo izvodljivo jer čim smo stigle iz bolnice mi smo svakog dana morali da je vodimo na razne kontrole i vežbe tako da je ona izlazila svakodnevno napolje od kad je imala nedelju dana i ništa joj ne fali.

Joj kod mene bilo ludo odmah sutradan po izlasku muz je morao da ode da radi tako da smo nas dve ostale same prepustene sebi. Moja dva zivotna neprijatelja (sveki i zaova) bolelo ih je d... da pomognu. Moja mama je dolazila ali nije mogla svaki dan drugarice su mi radile ali su posle 5 dolazile i koliko toliko pomagale a desavalo mi se da nejedem sve dok neka od njih nedodje i nedonese mi jer nisam mogla da stignem da skuvam sebi. I kad je proslo tih 40 dana kad je ema ojacala kad je pocela bar malo duze da spava od 15 minuta e onda sam ja polako ulazila u stos i prilagodjavala se samoci.

Meni je bilo mnogo tesko tih 40 dana, dete je bilo jako nervozno, nije spavala, nije dojila, imala je grceve...rodbina navalila, meni nije bilo dobro imala sam prolive..strasno samo kad se setim

Obicno ljudi imaju obzira prema porodiljama. I meni je bezveze tih 40 dana, mada je bilo dana kada sam htela da se naspavam i odmorim, ali vise mi je prijalo drustvo. mi smo i sa prvim i drugim detetom odamh taj dan kada smo izasli iz bolnice imali drustvokod kuce, pa makar samo da se nazdravi(roditelji, braca,sestr). Jeste mi bilo malo nezgodno da sedim zbog rane ali i to se izdrzalo, na kraju krajeva ja sam uvek mogla da odem da legnem, pa ko sisa goste.

Uvek sam imala pomoc ili mame ili svekrve(ona se nudila al ja bas nisam bila raspolozena d je gledam i slusam,pa sam rekla :"neka ne treba, mogu ja sama" )
A ona meni:" pa ne treba da se naprezes, videces ti kada dodjes u godine pa kad pocne kicma da te hvata". I kad god sam se kasnije zalila na kicmu, oa bi :"aha, rekla sam ti ja!"

I kod nas je kao taj "obicaj 40 dana".ali smo se mm i ja dogovorili da nema sanse da se toga pridrzavamo.
Ja sam jedva cekala da neko dodje da se malo hvalim sa svojom bubicom i bila sam naj hitrija i veselija kad dodju gosti da vide Vakija.
Ipak mi je puno toliko da mi niko ne vidi dete..ali ipak svako ima pravo na svoj izbor.

svekrva dole primala goste, a gore niko ni da kucne...uzasno mi bilo.....samo moja majka dosla dva put i toliko...prosto da poludis, zaboravila sam da pricam, pocela sam da gugam ugug ggagaga hahahah

e i moja je tako pricala dok sam bila trudna sve ce ona i da pere i pegla pelene i da kuva,a posle porodjaja niti je jednu jedinu peleniu ispeglala niti mi je donosila kuvano ni nos nekad ne bi provirila danima,kao uvek imas drustva pa sta ja da smetam.
moja mama je kad se nina rodila jos radila u firmi,pa trci kuci da se itusira sredi pa dodje i sedi do uvece,moja tetka takodje jos zena ima reumu i bole je noge,al nikad joj nije bilo tesko da me obidje i nesto mi pomogne,uostalom nije ni trebala nista da radi samo da posedi i poprica sa mnom.
moja sestra od tetke je iz skole dolazila kod mene,peglala mi pelene,nekad i prespavala jer smo nas dve ko emica vec drugi dan bile same posto je muza zvao posao.
vec drugi dan po porodjaju sam ustala nisam bila secena,ali sam dosta krvarila i sve me je bolelo,i htela sve sama da uradim bez icije pomoci,moje gore navedene pomoci nisu htele ni da cuju dok je svekrva kad sam jednom uzela korpu sa vesom dok one ne dodju reko ajde samo da mi odnese u bastu ja cu da rasirim,ona meni na to rekla ko je tebi rekao da nesmes da dizes tesko,ajde digni tu korpu pa pravac u bastu sta se prenemazes,i ja tu korpu dignem i u istom momentu mi se slije litra krvi u ulozak,prvo sam morala da odem da ga promenim pa tek onda da rasirim ves.
isto je bilo i kad sam je podsetila da je rekla da ce ona da pegla pelene,rekla mi je sta ti neznas da ih peglas evo ja cu ti pokazati jednu pa ti onda ostale ispeglaj,rekla sam znam netreba hvala lepo.
toliko sto se tice pomoci moje svekrve.
zato sam srecna sto sam imala ko da mi otvori vrata,pricuva ninu dok ja bar jedem,istusiram se,sto sam imala s kim da popricam da ne bi pocela da gucem,da popijem kafu i ta njihova pomoc,pruzena paznja i samo drustvo su mi puno znacile i to im na sve moguce nacine svojim postovanjem i dan danas vracam.

ihihihihi reno...moja peglala i kuvala ali ja nisam mogla da jedem, posto niko nije cuvao milenicu, ja i ona sami
Rucala sam u 19:00 i to je bilo sve....uzas.
Ali eto proslo, a najgore sam se osecala kad su mi rekli da samo lezim i nista ne radim, da sam se uljenavila
A rana me uzasno bolela i plakala sam dok sam bila sama, nervozna sam bila sto osim TV niko nije bio tu, mm je radio...i jedva sam cekala da prodju ta 7 dana i da imam drustvo i da jeeedeeemmmmmmmmm.
Ali eto zbog te 40 dana izgubila sam mleko, i oslabela sam tacno 35kg.

Juuuuuuuu peglanje ma dajte meni ispeglale i naredjale sve u sobu kao pomogle mi kad sam izlazila a posle im se na njihovu peglu paucina navatala.

Znam za taj obicaj u Srbiji ali on ovde na postoji. Vec u porodjajnu salu sat nakon sto se Sofiya rodila mi je usla svekrva a sutradan su u bolnicu dosli ona, svekar i mm-ov brat. Kad smo stigli kuci niko nije dolazio dok ih nismo pozvali nakon pet dana. Ali odabrali smo jako los dan jer ovde kazu da se nakon tih pet-sest dana kod majke javlja bebi-tuga pa sam se ja unervozila dok su nam bili drugovi. Kad su otisli ja sam se rasplakala jer mi je bilo krivo sto za mene jos skoro stranci drugovi i drugarice mm-a mogu da je vide a moji najblizi ne mogu.
U setnju smo je vodili isto vec posle pet-sest dana jer smatram da cist vazduh gde mi zivimo moze samo da joj prija. Mm nije radio dve nedelje po njenom rodjenju, pa sam ja nedelju dana bila sama, pa mi bio brat sa mamom 10 dana, pa mama ostala jos tri nedelje. Kad su mi brat i mama doputovali svi smo isli na aerodrom da ih pokupimo- sat ipo voznje do Londona. Onda smo svih deset dana proveli u obilascima jer sam htela da se moj brat sto bolje provede. Sofiyi to uopste nije smetalo i cak je bila nervozna ako je u toku dana ne izvedem napolje- makar na 10ak minuta.
Eto sve to u tih 40 dana!
Iance sto se kuvanja tice- sveki je kuvala veceru prvih nedelju dana pa smo onda mm i ja, kako kad, pa kad mi mama dosla prvo ona dok mi brat bio tu pa onda ja. Ne mogu da se pozalim jer sam stvarno te prve dve nedelje bila umorna od privikavanje na dojenje i zivot sa malom bebom, a svi su mi se nasli.

Meni je to nepisano pravilo od 40 dana dobro doshlo, iz razloga shto je Vuk rodjen u februaru, a taj mesec, kao i mart su poznati po vladanju viroza! Da je leto, pa i da primish posete u dvorishtu, na terasici...ovako ti se skupi brdo ljudi u jednoj prostoriji, u vazduhu mikroba koliko hocesh, a naravno, svi bi da bebici pridju, i da je poljube u rukicu (koju ce ona NARAVNO staviti u usta)...Bebac u prva dva meseca ima najslabiji imunitet i smatram da ga treba sklanjati iz takvih situacija! Naravno, to ne znachi da sa bebom ne treba izaci na vazduh! Mi smo vec nakon 10 dana izlazili pomalo u dvorishte, pa sve duze i duze!
Znate, mislim da je taj "crkveni" obichaj od 40 dana jako, jako davno smislio neko veoma inteligentan i pametan za to doba,uchen chovek, verovatno medicinske struke,a sa velikim ugledom u to vreme, koji je primetio da je u prvih mesec dana zivota najveca smrtnost novorodjenchadi! Tada nije bilo ni vakcina, ni pravih lekova, bebe stare par dana ili nedelja su se lako razboljevale i na zalost u velikom broju zbog tih infekcija umirale! A broj 40 je vec bio prihvacen u narodu kao simbolichan (parastos, Hristovo javljanje apostolima nakon 40 dana od uskrsnuca...) Prostom svetu je tad jedino tako moglo biti nametnuto, ako se svede pod veru i crkvu!
Medicina je sad na takvom nivou da od takvih bolesti novorodjenchat budu lako izlechena, ali shto dete izlagati mogucem oboljenju? Pogotovo u hladnim mesecima?

Eto, to je moje vidjenje stvari...
(iskopirala sam svoj post sa bebe, da ne bude zabune)

Jeste znale da tih 40 dana majci nije dozvoljeno da udje u crkvu?! Ja nisam znala al mi mama rekla da je tako kod nas!

pojma nemam za to milice,prvi put cujem.
evo i moja prijateljica sad pocetkom februara treba da se porodi i vec je naglasila i stavila do znanja da prvih 40dana nece da primi i vidi nikoga sem najblizih.
ja to postujem,a sto kaze beti to je zimsko vreme i vladaju kojekakvi virusi,pa je mozda i bolje tako.

Pri pomisli da vam je ovo prvo dete i da ćete ga odneti kući i morati, možda, i sami da se brinete o njemu može kod vas stvoriti strah i brojna pitanja.
- Da li ću znati kada je gladno?
- Da li je dovoljno jelo?
- Kako da ga povijem?
- Kako da ga kupam?
- Da li je u sobi pretoplo ili suviše hladno?
- Trebali da ga izvodim napolje i od kada?
- Da li smem da primam posete?
- Da li je dovoljno utopljeno?

Sva ta pitanja i još mnogo toga prolaze kroz glavu majke. Zbog ovih briga i strahovanja za bebu, pored ostalih brojnih obaveza, osećaćete se kao da se nalazite pred nesavladivim zadatkom.

Na samom početku nastojte da upamtite sledeće: Bebe su čudesno žilava mala bića koja napreduju kada im se pruži zdrava nega i puno ljubavi. Setite se svih onih beba koje su rodile ostale majke. Izvesne žene retko kad ili nikada ne dobijaju lekarski savet, mnoge od njih nemaju ni potrebne uslove, pa ipak njihove bebe sasvim lepo napreduju.

Mi u Kragujevcu nemamo rodbinu pa niko nije navaljivao da dodje. Sto se prijatelja tice svi su pitali i dolazili kad je nama odgovaralo. Iskreno u prvo vreme nisam bas bila raspolozena za goste, zivimo sami i stvarno nisam imala snage da spremam posluzenje i sve redno. Izasli smo u prvu setnju posle 19 dana i to ne zbog Ive nego zato sto ja nisam mogla da setam pre toga. Mislim da je 40 dana super stvarako zelis da se odbranis od ljudi!

kako lepo da ne prilaze bebi 40 dana kad posle 15 dana moze po malo napolje?

crvenkapa85 :: posle 15 dana moze po malo napolje?

Ja sam Danicu vec 4. dana iznela vani na par minuta.

ma sve je to ok al me smara tih 40 dana,nesme ovo ne sme ono.ja sam cak stavila ispod majinog duseka beli luk cesalj i noz kao za miran san,to htela moja pokojna svekrva...

moze napolje i ranije ili na terasu....
i ja sam moje vodila pre,a odlasci doktoru na kontrole,pa vec ide napolje...

mrzim te babpske price kakvi bre lukovi ispod jastuka budalastine....

rene idi spremaj dolazi ti muz,i pusti dete da se igra

ma sve cu ja to da izbacim iz stana te lukove i to sve,mene zanima feng shui