Na danasnji dan....

Dogodilo se na današnji dan - 13. novembar

1813. - Rođen je srpski pisac Petar II Petrović Njegoš, crnogorski vladar i vladika, prema većini književnih kritičara najveći srpski pesnik, čija je kruna stvaralaštva nenadmašni dramski spev "Gorski vijenac". Rade Tomov Petrović - iz porodice koja je Crnoj Gori više od jednog veka davala vladike - monaško ime dobio je po stricu, vladici i vladaru Crne Gore Petru I, poznatom i kao sveti Petar Cetinjski, koji ga je odredio za naslednika. Školovao se u Cetinjskom manastiru i u Topli kod Herceg Novog, a učitelj mu je bio i Sima Milutinović Sarajlija, koji ga je uputio u istoriju, filozofiju i književnost. Kao državnik je položio temelje moderne crnogorske države, ustanovio izvršnu vlast i senat, organizovao sudove, uveo poreze i izdejstvovao veću pomoć Rusije, ali nije ostvario san da zajedno sa Srbijom oslobodi Bosnu i Hercegovinu. Takođe je podigao prvu osnovnu školu, a 1834. osnovao je štampariju. Pritisnut bolešću, umro je 1851. u 38. godini. Ostala dela: filozofski ep "Luča mikrokozma", spev "Lažni car Šćepan Mali", misaone i lirske pesme.

1868. - Umro je Đoakino Rosini, italijanski kompozitor. Komponovao je 39 opera, od kojih se do danas održalo na repertoaru samo nekoliko. Popularnost mu je najviše donela opera "Seviljski berberin". Ostale opere: "Viljem Tel", "Tankredi", "Otelo", "Semiramida"... Iz oblasti crkvene muzike ističe se kompozicija "Stabat Mater".

1871. - Rođen je srpski izdavač slovenačkog porekla Vladislav Ribnikar, osnivač lista "Politika", njen prvi direktor i glavni urednik. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu, u Parizu i Berlinu radio je kao dopisnik jednog francuskog lista, a po povratku u Srbiju, pokrenuo je "Politiku", čiji se prvi broj pojavio 25. januara 1904. Hroničari su zabeležili da je list "mirnim, ozbiljnim i odmerenim tonom" odudarao od tadašnje štampe.

1899. - Umro je srpski fotograf, grafičar i litograf Anastas Jovanović, prvi srpski fotograf, koji je 1846. postao vlasnik treće foto kamere u svetu. Kao darovitog crtača, knez Miloš Obrenović poslao ga je u Beč da studira drvorez i bakrorez, gde se upoznao i s fotografijom. Zahvaljujući njemu, sačuvani su likovi mnogih istaknutih ličnosti tog doba, ali i običnih građana i njihovih porodica. Deo njegove zaostavštine je i izvanredna "Panorama Beograda".

Toliko toga nisam ni bila svesna da se desilo na danasnji dan, hvala Ti Veko!!

Nasla sam jos dosta toga da se desilo, ali eto ovo je vezano za velikane...

Dogodilo se na današnji dan - 14. novembar

- Danas je praznik Sveti Kozma i Damjan - Vračevi. Rođeni su negde u Aziji od oca neznabošca i majke hrišćanke. Po očevoj smrti, majka Teodotija posvetila je sve svoje vreme i trud da sinove vaspita i podigne kao istinite hrišćane. Mladići su stasali i izučili lekarske veštine, pa su, koliko svojim znanjem i veštinom toliko i imenom Gospoda, pomagali mnogim bolesnicima. Prozvani su bezmezdnim vračima, tj. besplatnim lekarima, jer su primili Hristovu zapovest "Badava primiste, badava dajite" (Mt. 10, i nikada nisu naplaćivali svoje usluge. Toliko su bili oprezni u besplatnom lečenju da se sveti Kozma naljutio na brata što je od neke bolesnice uzeo tri jajeta, a Damjan ih je, u stvari, uzeo kad ga je isceljena žena zaklela Presvetom Trojicom. Po smrti, svetitelji su sahranjeni zajedno u mestu Feremenu, shodno otkrovenju Božjem, te ostadoše čudotvorci kako za života, tako i posle smrti. Narod je nastavio da ih priziva u bolesti i nevolji i do danas.

565. - Vizantijski car Justinijan okončao je svoj život. Pretpostavlja se da je rodom iz jednog sela blizu Niša. Neograničeno je vladao državom i crkvom. Vodio je niz ratova sa varvarskim polufeudalnim državama Ostrogota u Italiji, Vizigota u Španiji i Vandala u Africi, da bi "obnovio" Rimsko carstvo. Uspeo je da uništi države Vandala (534) i Ostrogota (555). Na istoku i Balkanskom poluostrvu vodio je odbrambene ratove protiv Persijanaca, koji su ugrožavali azijske provincije, i protiv Slovena, koji su pritiskali severnu granicu na Savi i Dunavu. U samoj zemlji ugušio je mnoge pobune ("zelenih" i "plavih"). Zidao je mnoge dvorce i crkve (Aja Sofija u Carigradu i San Vitale u Raveni). Po njegovom naređenju, sastavljen je zbornik zakona. Glavni saradnici bili su mu supruga Teodora i vojskovođe Velizar i Narzes. Cela njegova vladavina bila je reakcionarni pokušaj obnove Rimske imperije i njenog robovlasničkog pokreta, ali je ta politika pretrpela neuspeh. Posle Justinijanove smrti, propale su i sve njegove osvajačke tekovine.

1811. - Rođen je srpski istoričar slovačkog porekla Janko Šafarik, osnivač Beogradskog muzeja, profesor Liceja u Beogradu. Bavio se i arheologijom i numizmatikom, posebno skupljanjem starog srpskog novca. Dela: "Opisanije sviju dosad poznatih srbskih novaca", "O priloženim grbovima srbskih zemalja i vladatelja", "Srbski spomenici mletačkog arhiva", "Hrisovulja cara Stefana Dušana", "Žitije Stefana Uroša III", "Život despota Stefana Lazarevića".

1840. - Rođen je Klod Mone, francuski slikar, jedan od glavnih osnivača impresionizma. Po njegovoj slici "Impresija", izloženoj 1874. u Parizu, dato je ime celom slikarskom pravcu čiji je Mone bio, veruju mnogi istoričari umetnosti, najdosledniji i najuticajniji predstavnik. Počeo je kao realist pod uticajem G. Kurbea, a docnije je prešao na slikanje predela, uzimajući motive iz Pariza i okoline, pri čemu su ga najviše interesovali efekti svetlosti na vodi. Uopšte, svetlost i pokret bile su dve velike teme po kojima se impresionizam bitno odvojio od realističkog slikarstva. U želji da što vernije na platno prenese kolorističke preobražaje do kojih dolazi usled promene osvetljenja, Mone je morao da reaguje, tj. slika, izuzetno brzo. Stoga je njegov potez neretko bio žustar i iskidan, jer mu je daleko važnije bilo da što autentičnije zabeleži svoje zapažanje i doživljaj nego da podrobno opiše predmet. Slikao je iste motive u različita doba dana, od jutra do večeri, nastojeći pre svega da prikaže kako se usled treperenja svetlosti iz časa u čas menjaju lokalni ton oblika i njegova struktura i stvarajući tako nadasve originalne serije ili cikluse, kakvi su "Plastovi", "Stanica Sen Lazar", "Lokvanji" i najpoznatiji među njima - "Ruanska katedrala", ciklus u kom je u dematerijalizaciji oblika slikar otišao najdalje. Izvršio je ogroman uticaj na evropsko slikarstvo. Umro je 1926. godine.

1872. - Rođena je srpska glumica slovenačkog porekla Augusta Vela Nigrinova, prvakinja Narodnog pozorišta u Beogradu. Bila je idol pozorišne publike krajem 19. veka koju nije zanosila ženstvenošću, već unutrašnjom snagom, dostojanstvenom pojavom i snažnim, sugestivnim glasom. Ostvarila je niz velikih kreacija, poput uloga Julije, Ofelije, Nore, Meri Stjuart, Mona Vane, Debore.

1910. - Prvi put je jedan avion uzleteo sa palube broda.

1918. - Srpska vojska je u Prvom svetskom ratu oslobodila Baranju, oblast s većinskim srpskim stanovništvom. Drugi put su je u Drugom svetskom ratu, posle bitaka na Batini i Bolmanu krajem 1944, oslobodili Rusi i Srbi, u novembru 1991. ušla je u sastav Republike Srpske Krajine, ali je Erdutskim sporazumom, potpisanim u novembru 1995, stavljena pod dvogodišnju međunarodnu prelaznu upravu, posle čega je pripojena Hrvatskoj.

1943. - Antifašističko vijeće Crne Gore je u Drugom svetskom ratu u Kolašinu usvojilo dokumente koji su postali politički i pravni osnov stvaranja buduće federalne jedinice u Jugoslaviji.

1991. - Premijerno je pušten hit spot Majkla Džeksona "Black or White" na FOX televiziji.

Tekst pozajmljen sa http://rs.krstarica.com/

Dogodilo se na današnji dan - 19. novembar

1493. - Kristofor Kolumbo otkrio je Portoriko na svom drugom putovanju.

1828. - Umro je Franc Šubert, austrijski kompozitor i jedan od najznačajnijih predstavnika muzičkog romantizma, svakako najistaknutiji kompozitor lida. Živeo je i radio u Beču. Komponovao je nekoliko stotina solo pesama, među kojima su i ciklusi "Lepa mlinarica", "Zimsko putovanje", "Labudova pesma", zatim opere, operete, scensku muziku za "Rozamundu", simfonije (najpoznatija je "Nedovršena u H-molu"), "Moments musicaux" za klavir, kamernu muziku...

1917. - Rođena je Indira Gandi, indijski političar i socijalni radnik, ćerka Džavaharlala Nehrua. Studirala je u Švajcarskoj i na Oksfordu. I pre Drugog svetskog rata bavila se politikom, pa je bila zatvarana. Godine 1947. učestvovala je u pokretu za nezavisnost Indije pod vođstvom Mahatme Gandija. Posle rata je bila član i rukovodilac brojnih zdravstvenih i dečjih ustanova. Od 1959. do 1960. bila je predsednik Sveindijske kongresne stranke, a od 1960. član Izvršnog odbora UNESKO-a. Bila je ministar informacija u vladi B. Šastrija, a posle njegove smrti 1966, izabrana je za predsednika vlade Indijske unije.

1942. - Sovjetski general Georgij Žukov, pokrenuo je operaciju Uran, veliku sovjetsku kontraofnazivu koja je promenila tok bitke za Staljingrad.

1949. - Princ Renije krunisan je u Monaku.

1969. - Pele je postigao svoj 1000. gol na fudbalskoj utakmici protiv Tima "Vasko de Gama" na Marakani u Rio de Ženeiru. Jedan od najvećih svetskih fudbalera, Pele je rođen 1940. godine u Brazilu kao Edson Arantes do Nascimento. Sa samo 17 godina odveo je nacionalnu reprezentaciju do pobede na Svetskom prvenstvu, postigavši dva gola u finalnoj utakmici protiv Švedske. Još dva puta je nacionalni tim Brazla bio svetski prvak zahvaljujući Peleu, a njegov matični klub "Santos" osvojio je tri nacionalna klupska prvenstva, dva kupa Južne Amerike i titulu klupskog svetskog šampiona 1963. godine. Pele je objavio da se povlači iz fudbala 1974. godine, ali je 1975. potpisao sedam miliona dolara vredan ugovor sa timom "New York Cosmos". Ovaj tim odveo je u Ligu šampiona i učinio mnogo za promovisanje fudbala u SAD-u. Prvog oktobra 1977. odigrao je poslednju utakmicu, i to protiv svog starog tima "Santosa". U toku svoje duge karijere, Pele je postigao 1282 gola u 1363 utakmice.

1985. - Američki predsednik Ronald Regan i sovjetski predsednik Mihail Gorbačov sastali su se prvi put.

Tekst preuzet sa krstarice.

Dogodilo se na današnji dan - 21. decembar

1375. - Proslavljeni italijanski pisac i humanist, Đovani Bokačo, preminuo je u 62. godini. Pisao je pesme, romane i novele. Najpoznatije delo mu je "Dekameron", u osnovi antiklerikalno, zbirka od 100 veoma uspelih novela sa slobodnim temama. Iz njega su uzimali motive Molijer, Šekspir i Marin Držić. Ostala dela: "Danteov život", "Filostrato", "Fiameta" i dr.

1849. - U Filadelfiji je osnovan prvi američki klizački klub.

1881. - U Beogradu je osnovano Društvo novinara Srbije, jedno od najstarijih u Evropi. U Beogradu su tada izlazila 22 lista i časopisa. Predsednik prvog Upravnog odbora Društva bio je srpski pisac Laza Kostić, tada urednik "Srpske nezavisnosti".

1898. - Marija i Pjer Kiri su otkrili prvi radioaktivni element - radijum, po kojem je i pojava radioaktivnosti dobila ime.

1913. - U "New York World"-u su odštampane prve ukrštene reči.

1914. - Realizovan je prvi dugometražni nemi film, komedija "Tillie's Punctured Romance" u kojoj je glavnu ulogu glumio Čarli Čaplin.

1932. - Fred Aster i Džindžer Rodžers su snimili prvi zajednički film - "Flying Down to Rio".

1937. - Premijera prvog dugometražnog crtanog filma u boji. Bila je to Diznijeva "Snežana i sedam patuljaka".

1997. - U drugom krugu predsedničkih izbora u Srbiji pobedio je socijalista Milan Milutinović, kandidat Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice i Nove demokratije.

Izvor: http://www.krstarica.com

Dogodilo se na današnji dan - 24. decembar

1838. - Osam godina pošto je hatišerifom priznao Srbiji unutrašnju samoupravu, turski sultan Mahmud II je uz podršku Rusije privremeno ograničio vlast srpskog kneza Miloša Obrenovića.

1863. - Rođen je srpski državnik Ljuba Davidović, jedan od prvaka Radikalne stranke Srbije. Završio je Filozofski fakultet u Beogradu i bio dobrovoljac u srpsko-bugarskom ratu 1885, a 1901. je s Jašom Prodanovićem osnovao Samostalnu radikalnu stranku, za čijeg predsednika je izabran 1912. Ministar prosvete prvi put je postao 1904, a na tom položaju bio je i od 1914. do 1917. u vladi Nikole Pašića i treći put 1918. Jedan je od tvoraca Krfske deklaracije. Posle stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1919, postao je predsednik novostvorene Demokratske stranke, iste godine premijer, a vladu je drugi put sastavio 1924.

1871. - U čast otvaranja Sueckog kanala, u Domu opere u Kairu premijerno je izvedna opera "Aida" Đuzepea Verdija.

1883. - Rođen je srpski slikar Stojan Aralica, član Srpske akademije nauka i umetnosti, majstor s izrazitim osećanjem za boju. Posle studija u Minhenu, Rimu i Parizu, proputovao je Španiju, severnu Afriku i Italiju i dugo je živeo u Parizu, a od 1948. u Beogradu. Najčešće je slikao predele i mrtvu prirodu, u početku pod uticajem minhenske škole i pariske škole Andre Lota, da bi potom stil izgradio na iskustvima postimpresionista, stvarajući slike koje odlikuje naglašeno osećanje za boju i prozračna atmosfera. U poslednjoj fazi stvaralaštva približio se lirskoj apstrakciji.

1889. - Daniel Stover i William Hance patentirali su bicikl sa pedal-kočnicama.

1920. - Poslednji javni nastup italijanskog operskog pevača Enrika Karuza.

1944. - U Novom Sadu je počeo da izlazi dnevnik "Sabad Vajdašag", list mađarske nacionalne manjine u Jugoslaviji, koji je u septembru 1945. preimenovan u "Mađar so".

1951. - Ujedinjeno kraljevstvo Libije dobilo je nezavisnost od Italije posredstvom Ujedinjenih nacija.

Izvor: http://www.krstarica.com

Dogodilo se na današnji dan - 25. decembar

1818. - U Austriji je otpevana je prva poznata božićna pesma "Silent Night, Holy Night" od Franca Jozefa Grubera i Jozefa Mora.

1830. - Premijerno je izvedena "Fantastična simfonija" Hektora Berlioza.

1834. - Atina je proglašena prestonicom novostvorene Helenske Kraljevine.

1868. - Zbog finansijskih teškoća, u Beogradu je prestao da izlazi časopis "Vila" koji je 1865. pokrenuo srpski istoričar i državnik Stojan Novaković.

1917. - Prva drama koja je osvojila Pulicerovu nagradu, "Zašto Meri?", je premijerno izvedena u Njujorku.

1926. - Japanski regent Hirohito je postao car, umesto svog bolesnog oca.

1942. - Srpski kompozitor, dirigent i muzikolog Vojislav Vučković streljan je u okupiranom Beogradu posle provale Specijalne policije. Završio je konzervatorijum u Pragu, gde je doktorirao muzikologiju. Bio je profesor Muzičke škole "Stanković" u Beogradu, dirigent Beogradske filharmonije, saradnik mnogih listova i časopisa. Između dva svetska rata je učestvovao u radničkom pokretu, organizovao studentske i radničke horove, pisao muzičku kritiku. U Drugom svetskom ratu se uključio u Narodnooslobodilački pokret i u ilegali nastavio da komponuje, stvorivši najznačajnije delo "Herojski oratorijum". Komponovao je i simfonijske poeme "Ozareni put" i "Burevesnik" i balet "Čovek koji je ukrao sunce".

1943. - Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije poslalo je u Drugom svetskom ratu premijeru Vinstonu Čerčilu telegram u kojem se kaže - "Naša politika mora da se osloni na činjenicu - partizani će zavladati u Jugoslaviji. Oni su za nas u vojnom pogledu od velike vrednosti i moramo im pružiti punu podršku. Vojni razlozi važniji su od političkih. U najvećoj meri se može sumnjati u tačnost shvatanja da monarhiju i dalje treba smatrati elementom jedinstva u Jugoslaviji".

1963. - Kompanija Dizni je realizovala "Mač u kamenu".

1990. - Održana je premijera trećeg nastavka kultnog filma "Kum".

Izvor: http://www.krstarica.com

Na današnji dan...
Dogodilo se na današnji dan - 26. decembar

1716. - Rođen je Tomas Grej, engleski pesnik klasicističke škole, iako ga ljubav prema prirodi, dubina osećanja i simpatija prema običnom čoveku, kojima je prožeta njegova poezija, čine pretečom romantizma. Pesme mu se odlikuju savršenošću forme, te stoga, iako je napisao vrlo malo, zauzima visoko mesto u istoriji engleske poezije, a njegova "Elegija napisana na seoskom groblju" smatra se jednom od najlepših poema na engleskom jeziku. Njegovu romantičnu pesmu "Bard" prepevao je Zmaj. Umro je 1771. godine.

1854. - U Bufalu je prvi put izložena pulpa (drvena masa) za izradu papira.

1878. - U Filadelfiji je prvi put jedna američka prodavnica osvetljena električnim sijalicama.

1908. - Džek Džonson je postao prvi crnac koji je osvojio titulu svetskog šampiona teške kategorije u boksu, kada je u 14. rundi nokautirao kanađanina Tomija Burnsa, na svetskom prvenstvu u Australiji. Džonson je titulu držao do 1915. godine.

1924. - Legendarna američka glumica Džudi Garland debitovala je u svetu šou biznisa.

1925. - U Turskoj je prihvaćen gregorijanski kalendar.

1944. - "Staklena menažerija", komad Tenesi Vilijamsa, premijerno je izveden u Čikagu.

1990. - Gari Kasparov je pobedio Anatolija Karpova i zadržao titulu prvaka sveta u šahu.

1991. - Pištolj Džeka Rubija kojim je ubijen Hari Li Osvald (atentator na predsednika Kenedija) prodat je na aukciji za 220.000 dolara.

Izvor: http://www.krstarica.com

Dogodilo se na današnji dan - 28. decembar

1065. - U Londonu je otvorena Vestminsterska opatija.

1849. - M Jolly-Bellin je otkrio hemijsko čišćenje kada je slučajno prevrnuo lampu sa terpentinom i uljem na svoje odelo i video efekat čišćenja.

1856. - Rođen je Vudro Vilson (Woodrow Wilson), političar i državnik SAD, jedan od vođa Demokratske stranke. Kao predsednik SAD (1913-21), oštro je istupao protiv latinoameričkih država. Uveo je SAD u Prvi svetski rat, a 1918. je objavio "Četrnaest tačaka" u kojima je izneo načela za uspostavljanje svetskog mira. Dobio je Nobelovu nagradu za mir 1919. godine, a umro je pet godina kasnije.

1895. - U Parizu je otvoren prvi bioskop. Braća Ogist i Luj Limijer održali su prvu filmsku predstavu na svetu. Oko 30-tak ljudi je platilo da pogleda kratke filmove u kojima je prikazivan običan život francuskih građana - hranjenje bebe, vojnike koji marširaju, igranje karata i sl. Jedan od filmova koji je prikazivao lokomotivu koja ulazi u stanicu izazvao je paniku među gledaocima koji su pomislili da ide na njih.

1897. - Održana je premijera komada Edmona Rostana "Sirano de Beržerak" u Parizu.

1908. - U južnoj Italiji je bio epicentar najdestruktivnijeg zemljotresa u istoriji Evrope koji je sravnio sa zemljom gradove Mesinu na Siciliji i Ređo di Kalabrija. U ovom zemljotresu je poginulo oko 100.000 ljudi.

1959. - U Vinči kod Beograda pušten je u rad prvi nuklearni reaktor u Jugoslaviji, što je omogućilo domaću proizvodnju radioizotopa koji se koriste u medicini, industriji, poljoprivredi i istraživačkim institucijama.

1989. - Aleksandar Dubček, bivši čehoslovački lider i tvorac "Praškog proleća", izabran je za predsedavajućeg, novog, višepartijskog Čehoslovačkog parlamenta. To je bila prva Dubčekova javna funkcija od kako je izbačen iz Komunističke partije 1970. godine.

Izvor: http://www.krstarica.com

Dogodilo se na današnji dan - 31. decembar

- Večeras najveći deo čovečanstva dočekuje Novu godinu. Proslavljanje Nove godine, prema antičkim piscima, potiče od svetkovine rođenja Sunca, a gašenje i paljenje svetla u ponoć podseća na običaj starih Egipćana da u pola noći najave dolazak svetlosti. Stari Persijanci Novu godinu su proslavljali darujući jedni drugima jaja, a Rimljani skupocene poklone. Kao početak Nove godine, 1. januar počeo je da se proslavlja u vreme vladavine rimskog državnika Julija Cezara, a kasnije su to prihvatili i hrišćani. Neki narodi, naročito u Aziji i Africi, Novu godinu ne dočekuju na dan prihvaćen u najvećem delu sveta. Doček Nove godine u sadašnjem smislu kod nas ranije nije postojao. Mladići obučeni u narodnu nošnju obilazili su kuće i pesmom čestitali ukućanima Novu godinu.

1781. - Otvorena je prva banka u SAD-u ("Bank of North America").

1845. - Rođen je srpski državnik Nikola Pašić, jedan od osnivača Radikalne stranke 1881. i njen vođa, tvorac Vidovdanskog ustava 1921, prvog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Kao student Ciriškog politehnikuma u Švajcarskoj, prišao je socijalistima i prihvatio ideje Svetozara Markovića i njegovog pokreta protiv apsolutističke vladavine dinastije Obrenović. Po povratku u Srbiju, uređivao je socijalistički list "Oslobođenje", a 1878. izabran je u parlament, u kojem se kao opozicioni vođa borio protiv autoritarnog režima Milana Obrenovića, zalažući se za uspostavljanje parlamentarne demokratije. Posle gušenja Timočke bune 1883, koju su u zaječarskom kraju podstakli radikali, emigrirao je i u odsustvu je osuđen na smrt, a kad se kralj Milan 1888. pomirio s radikalima, odlučujuće je doprineo da Srbija dobije veoma liberalan ustav. Ubrzo po abdikaciji kralja Milana u korist sina Aleksandra 1889, postao je predsednik parlamenta, a 1891. premijer. Dominantnu političku poziciju u Srbiji učvrstio je posle dolaska na vlast kralja Petra I Karađorđevića 1903. Premijer je ponovo postao 1904. i potom je još tri puta formirao srpsku vladu, a posle Prvog svetskog rata bio je triput i predsednik vlade Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca i uticao je na ključne istorijske događaje. Odlučno se odupro pokušajima Austro-Ugarske da potčini Srbiju, učestvovao je u stvaranju Balkanskog saveza uperenog protiv Otomanskog carstva i bio odan pristalica carske Rusije. Kao premijer i šef diplomatije, predvodio je Srbiju u pobedonosnim balkanskim ratovima 1912. i 1913. i u Prvom Svetskom ratu od 1914. do 1918. Imao je istaknutu ulogu u stvaranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, koju je posle rata zastupao 1919. na Versajskoj mirovnoj konferenciji.

1857. - Kraljica Viktorija proglasila je Otavu za novi glavni grad Kanade.

1879. - Tomas Edison priredio je prvu javnu demonstraciju svog novog pronalaska - električne lampe sa ugljenim vlaknom.

1911. - Marija Kiri, profesor fizike i direktor Instituta za radijum u Parizu, dobila je svoju drugu Nobelovu nagradu, ovoga puta za hemiju. Prvu nagradu dobila je 1903. godine, zajedno sa svojim suprugom Pjerom Kirijem, za fiziku.

1935. - Čarls Darou (Charles Darrow) patentirao je društevnu igru "monopol".

1968. - Sovjetski Savez testirao je TU-144 supersonični avion, nekoliko meseci pre anglo-francuskog "konkorda". TU-144 bio je tako sličan "konkordu" da ga je zapadna štampa prozvala "konkordski".

1971. - Televizija Beograd, na prostoru nekadašnje Jugoslavije, emitovala je televizijski program u boji, iz Studija 3 u Aberdarevoj ulici. Time je počeo sa radom Drugi program Televizije Beograd i pojavila se televizija u boji.

1984. - Radživ Gandi postao je premijer Indije nakon smrti svoje majke Indire Gandi.

1997. - Kompanija Microsoft kupila je Hotmail e-mail servis.


Izvor: http://www.krstarica.com

Dogodilo se na današnji dan - 3. januar

106. p. n. e. - Rođen je Marko Tulije Ciceron, veliki rimski govornik, političar, filozof i pisac. Kao konzul, 63. p. n. e. otkrio je i savladao Katalininu zaveru. Bio je republikanac, protivnik Cezara i Antonija. Ubijen je 43. godine p. n. e. Ostavio je veći broj govora, dela i veliku prepisku. U pogledu stila i jezika, smatra se najvećim rimskim piscem. Dela: "Besede", "O besedništvu", "Razgovori u Tuskulumu", "O starosti", "O dužnostima" (u ovom delu dao je čuvenu pravnu izreku Summum ius summa iniuria - stroga primena zakona često donosi nepravdu)... Čuvene su njegove besede "Filipike" (14) i "Protiv Kataline".

1904. - Rođen je srpski pisac i likovni kritičar jevrejskog porekla Oto Bihalji Merin, koji je s bratom Pavlom 1928. osnovao izdavačku kuću "Nolit" i uređivao književno-politički časopis "Nova literatura". Potom je zbog političkog progona prinuđen da emigrira i u Nemačkoj je uređivao časopis proleterskih pisaca "Linkskurve", a u Parizu je 1933. osnovao Institut za borbu protiv fašizma. Otišao je 1936. u Španiju, gde se na strani republikanaca borio protiv fašističkih snaga Fransiska Franka. Likovnim i književnim studijama znatno je doprineo tumačenju i shvatanju savremenog stvaralaštva. Dela: roman "Doviđenja u oktobru", eseji i umetnička kritika "Osvajanje neba", "Misli i boje", "Susreti sa mojim vremenom", "Jugoslovenska skulptura XX veka", "Graditelji moderne misli", "Naivna slika sveta", "Prodori moderne umetnosti", "Kraj umetnosti u doba nauke?", "Maske sveta", "Re-vizija umetnosti", "Modern German Art", "Goja i mi", "Kapričosi", "Užasi rata", "Anri Ruso, život i delo" (sa suprugom Lizom), monografije "Krsto Hegedušić", "Gabrijel Stupica", "Bogosav Živković", "Vangel Naumovski", delo o Španskom građanskom ratu "Španija između smrti i rađanja".

1924. - Dve godine pošto su otkrili grobnicu faraona Tutankamona, britanski arheolog Karter i njegovi radnici otkrili su i najveću dragocenost u njoj - kameni sarkofag koji je sadržao tri zlatna kovčega jedan u drugom, a u poslednjem je bila mumija faraona Tutankamona, stara oko 3.000 godina.

1942. - Nemački zapovednik za Srbiju objavio je u Drugom svetskom ratu naredbu kojom je, pod pretnjom smrću, zabranjeno skrivanje Jevreja i čuvanje jevrejskih stvari, novca i vrednosnih papira. Mnogi Srbi su, ipak, rizikovali živote i stotine Jevreja spasli sigurne smrti.

1957. - Napravljen je prvi električni sat.

1959. - Američki predsednik Ajzenhauer potpisao je specijalnu proklamaciju priznajući teritoriju Aljaske u Uniju kao 49. državu. Aljasku je otkrio još 1741. ruski naučnik Vitus Bering. Prvo naselje osnovali su Rusi nekoliko godina kasnije, ali su 1867. godine celu teritoriju Aljaske prodali SAD-u za 7,2 miliona dolara. Godine 1912. Aljaska je proglašena američkom teritorijom, ali je tek 1959. godine dobila status savezne države SAD.

1961. - SAD su prekinule diplomatske veze sa Kubom.

Izvor: http://www.krstarica.com

Dogodilo se na današnji dan - 7. januar

- Danas je Božić, 25. decembar prema Julijanskom kalendaru - verska i porodična svečanost posvećena rođenju Sina Božjeg Isusa Hrista, koju svetkuje većina pravoslavnih crkava, uključujući srpsku, rusku i gruzinsku, kao i Vaseljenska, Jerusalimska, Antiohijska i Aleksandrijska patrijaršija. Taj datum je prvi put pomenut kao praznik 336. u jednom kalendaru u Rimu. Božić je uveden da bi suzbio kult Mitre, arijevskog božanstva posvećenog rađanju Sunca, odnosno arijevske jeresi koju je 325. osudio Vaseljenski sabor u Nikeji. Do 16. veka, svi hrišćani su ga slavili istog dana. Uvođenjem Gregorijanskog kalendara 1582, nazvanog po papi Grguru XIII (Gregorius), pravoslavne crkve nastavile su praznike da slave prema Julijanskom kalendaru, ali su neke, poput grčke, rumunske i bugarske, kasnije prihvatile novi kalendar. Proslavljanje Hristovog rođenja delimično se oslanja na prastare narodne običaje i verovanja u rođenje Boga Sunca i Boga vegetacije i zelenila. Unošenje badnjaka u kuću i stavljanje na vatru potiče iz drevne agrarne kulture i treba da obezbedi sreću, napredak i plodnost. Tog dana pravoslavni hrišćani pozdravljaju se rečima "Hristos se rodi" i "Vaistinu se rodi".

1714. - Englez Henri Mil (Henry Mill) patentirao je prototip prve pisaće mašine. Usledilo je nekoliko manje-više neuspelih pokušaja raznih konstruktora. Godine 1829. Vilijem Ostin Bart (iz Mičigena, SAD) patentira "tipografer", prilično nezgrapnu, ali ipak upotrebljivu spravu za pisanje. Pravim "ocem" pisaće mašine (kakvu danas znamo) smatra se Kristofer Latam Shouls, koji je (zajedno sa Karlosom Glidenom i Semjuelom V. Souleom) 23. juna 1868. patentirao novu konstrukciju, koju je upotrebio "Remington", i plasirao na tržište prve pisaće mašine savremene konstrukcije, koja se (neznatno izmenjena) zadržala i do danas.

1789. - Održani su prvi predsednički izbori u SAD-u.

1847. - Rođen je srpski pisac Milovan Glišić, jedan od začetnika realizma u srpskoj književnosti. Studirao je u Beogradu tehniku i filozofiju, zatim uređivao novine i bavio se pozorišnom dramaturgijom. Napisao je tridesetak pripovedaka, dve komedije i prevodio je s francuskog i ruskog, uključujući "Rat i mir" Lava Tolstoja. Opisivao je život srbijanskog sela pritisnutog birokratijom i zelenašima. Dela: pripovetke "Glava šećera, "Roga", "Redak zver", "Šilo za ognjilo", "Prva brazda", pozorišni komad "Dva cvancika", komedija "Podvala".

1872. - Izašao je prvi srpski pozorišni list "Pozorište", koji je pokrenulo Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu. List je izlazio do 1908.

1887. - Objavljen je prvi članak o železnicama na srpskom jeziku - uvodnik u "Serbskom narodnom listu" pod naslovom "Gvozdeni put i parovoz".

1909. - U Beogradu je počela prva balkanska konferencija socijaldemokratskih partija i radničkih pokreta Srbije, Crne Gore, Makedonije, Turske, Hrvatske i Slavonije, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Rumunije. Na trodnevnom skupu usvojena je rezolucija o stvaranju saveza slobodnih naroda Balkana u okviru balkanske federacije.

1929. - Prvi put je izašao "Tarzan", jedan od prvih avanturističkih stripova.

1934. - Prvi put je izašao kultni strip "Fleš Gordon", autora Aleksa Rejmonda (Alex Raymond).

1943. - Umro je srpski fizičar i pronalazač Nikola Tesla, jedan od najvećih umova u istoriji svetske nauke, posebno elektrotehnike, tvorac "novog tehničkog poretka", čijim je izumima postavljen temelj i pravac vrtoglavog naučno-tehnološkog razvoja ljudskog roda u 20. veku. Pronašao je obrtno magnetno polje, trofazni sistem prenosa električne energije, indukcioni motor, generator i transformator, fenomen elektromagnetne rezonance i patentirao je niz izuma na kojima se zasniva savremena elektronika i bez kojih bi bila nezamisliva tehnička civilizacija, pogotovo prenos električne energije. Pionir je i radio-tehnike, bežične telegrafije, radara. Njegov polifazni sistem naizmeničnih struja pokazao je vrednost na prvoj hidrocentrali na slapovima Nijagare. Patentirao je oko 700 pronalazaka u oblasti naizmeničnih struja, telekomunikacija, akustike i mašinstva, od kojih su mnogi našli široku primenu. Posle okončanja studija elektrotehnike u Gracu i kraćeg stažiranja u Budimpešti i Parizu, odselio se u SAD, čiji je državljanin postao 1884, ali je sve do smrti održavao bliske kontakte s otadžbinom. Proniknuvši u tajne oscilatornih kretanja elektriciteta i materije, najveće naučne poduhvate ostvario je u SAD-u. Povodom stogodišnjice njegovog rođenja, 1956. jedinica za merenje magnetne indukcije dobila je Teslino ime. Rođen je kao četvrto dete Milutina i Đuke Tesle u svešteničkoj pravoslavnoj porodici u srpskom selu Smiljan u Lici.

Izvor: http://www.krstarica.com

Времеплов (26.фебруар 2013)

Велики жупан Стефан Немања умро 26. фебрара 1199. године. Француски писац Виктор Иго рођен 1802. На данашњи дан 1896. послата прва разгледница Београда. Пре 94 године, у Њу Орлеансу снимљена прва џез плоча, па се 26. фебруар сматра рођенданом џеза.


Оснивач династије Немањића, велики жупан Стефан Немања умро је у Хиландару 26. фебруара 1199. године. Био је велики жупан Рашке, родоначелник династије Немањића и творац моћне српске државе у средњем веку. Власт је преузео 1166. кад је збацио брата Тихомира. У савезу са Угарском напао је и Србији прикључио зетско приморје (стару српску Краљевину Дукљу), Требиње, Захумље, област око Јужне и Велике Мораве као и простор Косова и Метохије. Немачки цар Фридрих Први Барбароса, који је с војском на основу споразума с Немањом прошао кроз Србију, 1189. није прихватио његову понуду за заједничку борбу против Византије. Када је престо уступио средњем сину Стефану (Првовенчаном), замонашио се у својој задужбини у манастиру Студеница. Са најмлађим сином Растком, чије је монашко име било Сава, подигао је на Светој Гори манастир Хиландар, који је убрзо постао најзначајнији српски духовни и књижевни центар. Подигао је и цркве и манастире Ђурђеве Ступове, Богородичин манастир и Светог Николу код Куршумлије. Сматра се једним од најзначајнијих српских владара и, заједно са сином Савом, једним од утемељивача Српске православне цркве, која га слави као светог Симеона Мироточивог.

Француски писац и песник Виктор Иго рођен је 26. фебруара 1802. године. Био је највећи песник Француске 19. века и родоначелник француског реализма. Веома је био ангажован у политичком животу. После државног удара Наполеона III 1851. је протеран и живео је у изгнанству у Белгији и Енглеској. Кад је 1870. пало Друго царство тријумфално је дочекан у Паризу, где је до смрти 1885. неуморно стварао. Написао је 1876. ватрени чланак "За Србију". Писао је песме, драме, романе, есеје, памфлете. Дела: романи "Јадници", "Богородичина црква у Паризу", "Работници на мору", драме "Ернани", "Лукреција Борџија", "Риј Блаз", политичко-сатирична збирка песама против Наполеона III "Казне", памфлет "Наполеон Мали".

1723. - Умро Кристофер Рен, енглески архитекта, оснивач и први председник Краљевског друштва у Лондону
(Вилтшајер, 20. 10. 1632 - Сент Паули, 26. 02. 1723)

1770. - Умро Ђузепе Тартини, италијански виолиниста и композитор
(Пиран, 08. 04. 1692 - Падова, 26. 02. 1770)

1777. - Рођен Матија Ненадовић, прота, војвода, књижевник, државник, први председник Правитељствујушчег совјета - прве српске владе
(Бранковина, 26. 02. 1777 - Ваљево, 29. 11. 1854)

1802. - Рођен Виктор Иго, француски књижевник
(Безансон, 26. 02. 1802 - Париз, 22. 05. 1885)

1804. - Рођен Теодор Павловић, књижевник и публициста
(Карлово-Милошево, 26. 02. 1804 - Карлово, 24. 08. 1854)

1809. - Рођен Оноре Домије, француски сликар, графичар и вајар
(Марсеј, 26. 02. 1809 - Валмондуа, 11. 02. 1879)

1811. - Рођен Вук Врчевић, сакупљач народних умотворина
(Рисан, 26. 02. 1811 - Дубровник, 25. 08. 1882)

1846. - Рођен "Буфало Бил" (Вилијам Коди), амерички каубој и забављач
(Скот Кантри, 26. 02. 1846 - Денвер, 10. 01. 1917)

1858. - Рођен Драгутин Илић, књижевник
(Београд, 26. 02. 1858 - Београд, 01. 03. 1926)

1917. - Снимљена прва џез-плоча у свету

1917. - Избио Топлички устанак у Првом светском рату

1928. - Рођен Антоан Фетс Домино, амерички музичар
(Њу Орлеанс, 26. 02. 1928)

1928. - Рођен Аријел Шарон, израелски генерал, политичар и државник, премијер Израела
(Кфар Малал, 26. 02. 1928)

1932. - Рођен Џони Кеш, амерички кантри певач
(Кингсленд, 26. 02. 1932 - Нешвил, 12. 09. 2003)

1935. - Први пут јавно демонстриран радар

1960. - Умро Александар Белић, лингвиста, академик
(Београд, 14. 08. 1876 - Београд, 26. 02. 1960)

1969. - Умро Карл Теодор Јасперс, немачки филозоф, творац филозофије егзистенције (Олденбург, 23. 02. 1883 - Базел, 26. 02. 1969)

1971. - Умро Фернандел (Фернан) Контанден, француски филмски глумац - комичар
(Марсеј, 08. 05. 1903 - Париз, 26. 02. 1971)

1992. - Умро Јован Јанићијевић - Јанаћко, позоришни, филмски и ТВ глумац
(Ћићевац, 18. 05. 1932 - Београд, 26. 02. 1992)

1997. - Умро Миладин Животић, филозоф, професор Универзитета у Београду
(Рипањ, 14. 08. 1930 - Београд, 26. 02. 1997)

2001. - Умро Драгослав Аврамовић, економиста, гувернер Народне банке Југославије
(Скопље, 14. 10. 1919 - Роквил, 26. 02. 2001)

2002. - Умро Ново Вуковић, књижевник и универзитетски професор, академик
(Меруљи, 1937 - Београд, 26. 02. 2002)

2004. - Умро Борис Трајковски, политичар и председник Македоније
(Струмица, 25. 06. 1956 - Мостар, 26. 02. 2004)

2004. - Умро Жак Жорж, француски спортски радник, функционер Француске фудбалске федерације, УЕФА и ФИФА
( - 26. 02. 2004)

Izvor: http://www.rts.rs