Novac i deca

Moj redovni čitalac i kritičar me je upozorio, da članci koje pišem na ovom blogu imaju ispravne stavove, da su korisni ali i zvuče naredbodavno i da bi lakše doprli do čitaoca ako iznesem primere , a ne gotove zaključke.

Taj kritičar je moja ćerka, i pošto najviše verujem sudu svoje dece, kritiku sam prihvatila kao umesnu, pa ću za ovu temu opisati primer, a Vi zaključak donesite sami.

Godine 1995. u Srbiji je bio potpun "mrak". Zemlja je bila u blokadi, teško se živelo, a otputovati u inostranstvo bilo je skoro nemoguće.

Zahvaljujući mojoj drugarici, moja deca i ja smo uspeli da se priključimo jednoj školskoj ekskurziji, koja je putovala u Italiju na Bijenale savremene umetnosti u Veneciji.

Ćerka je tada imala 12, a sin 11 godina. Ja sam imala njih i 800 tadašnjih nemačkih maraka ušteđevine. Kada sam platila troškove putovanja ostalo nam je 350 DM za provod u Italiji.

Izložba je za decu bila interesantna, bilo je puno umetničkih instalacija i oni su prosto leteli od jedne do druge. Ali....

Aranžmanom je bio predviđen samo doručak, trebalo je da nas troje ručamo i večeramo 5 dana, izlozi su mamili i decu i mene, a mi smo imali malo novca.

Dugo sam razmišljala kako da objasnim svojoj deci da moramo biti vrlo, vrlo štedljivi. Oni su već tada bili razumni i znam da bi bez pogovora prihvatili da se ponašaju u skladu sa našim skromnim budžetom, ali nisam želela da to putovanje upamte po uskraćivanju.

Primetila sam da je pizza koja se prodaje na ulici, dosta jeftina i onda sam im predložila:

" Sad imamo priliku da vidimo znamenitosti Italije o kojima smo samo čitali, a između ostalog i da probamo mnogo vrsta pizze, kojih kod nas nema. Hajde da probamo što više vrsta!"

Oduševljeno su prihvatili predlog kao izazov.Obilazili su spomenike Venecije i Verone sa elanom, a onda kao mali istraživači pronalazili nove i nove vrste pizze. Svaka nova vrsta je bila mala pobeda. Uspeli smo, od ušteđenog novca da kupimo i patike marke Converse, naravno na sniženju, i jednu vazu od muranskog stakla.

Po završetku putovanja, oboje su sijali od zadovoljstva. Bili su jedni od retkih koji su putovali u inostranstvo u to vreme, videli jednu lepu izložbu, obišli spomenike sa fotografija u njihovoj Umetničkoj čitanci, probali više od 10 različitih vrsta pizze i još dobili Converse patike, koje su kod nas bile skupe, i nama običnim ljudima uglavnom nedostupne.

Kasnije su , i ćerka i sin, puno putovali, ali moja ćerka još uvek tvrdi da joj je to putovanje najlepše u životu.

Po čemu bi putovanje bilo zapamćeno da sam im rekla da nemamo puno novca, da moramo da jedemo jeftinu hranu, da ne možemo ništa od stvari u izlogu da kupimo, zaključite sami.

Naravno, pizzu nismo jeli naredne 2 godine, ali smo svo troje i danas zahvalni mojoj drugarici što nam je omogućila ovo putovanje.

Više o vaspitanju na http://znljubica.blogspot.com