Prvi susret sa vasom bebom,prvi dani

Savjeti koji slijede će vam pomoći preživjeti (i uživati) te prve tjedne:


- Ne žurite. Živimo brzo. Bebe idu drugačijom brzinom nego roditelji. Pokušajte se prilagoditi brzini vaše bebe.
- Ograničite sve svoje druge obaveze. Novopečena mama ili tata, bit ćete samo nekoliko mjeseci u svome životu. Razmislite kako bi mogli taj period najbolje iskoristiti.
- Spavajte kad god možete. Pokušajte se odmarati kada beba spava, ili kada za nju brine netko drugi. Možda će vam se taj odmor nekada učiniti kao gubljenje vremena, jer imate toliko obaveza, ali ako budete svježi i odmorni svaki posao ćete lakše obavljati.
- Priuštite si neke stvari. Utrošit ćete ogromne količine energije, i zato je jako bitno da napunite svoje baterije. Polusatna topla kupka, čitanje ili šetnja s prijateljicom će vas osvježiti. Pomislite na dvije, tri stvari koje možete za sebe napraviti u manje od sat vremena, i to uradite.
- Bebin plač morate razumjeti kao način komuniciranja. Vaša beba se mora naučiti da je svijet povjerenja vrijedan i siguran prostor. Bebin osjećaj za povjerenje u ovaj svijet je važan kamen temeljac za njeno učenje o životu. Doći će i do trenutaka kada ništa neće pomagati, zato je najbolje da samo ostanete u njenoj blizini, da ste opušteni i da je podržavate, dok se na kraju ne isplače.
- Ne očekujte previše. Veliki broj zaposlenih roditelja misli da će kod kuće u tom periodu kada im je beba jedina briga, moći uraditi mnogo poslova. Ako ne budete očekivali previše, bit ćete zadovoljniji rezultatima.
- Prihvatite pomoć. Drugima ćete tako omogućiti da se osjećaju poželjni i potrebni, a vi ćete imati više slobodnog vremena.
- Zamolite za pomoć. Mnogo ljudi oko vas bi vam željelo pomagati, ali ne znaju kako bi se ponudili. Vi ih možete na lijep način upitati da li bi bili spremni pomagati.
- Razgovarajte sa drugim novopečenim roditeljima. Jedan od najvećih problema novopečenih roditelja je da mama i/li tata misle da su jedini koji se osjećaju izgubljeni. Mnogo će vam pomoći razgovor sa drugim roditeljima, jer ćete ustanoviti da i oni imaju slične probleme.
- Trebate očekivati da ćete biti ranjiviji nego prije. Dolazak djeteta vam zauvijek promijeni život. Vaši osjećaji su u isto vrijeme jako duboki i površni. Može se desiti da iznenada zaplačete, ili da vas odjednom preplavi osjećaj neizmjerne sreće. Ako budete svjesni da je tako bogat emotivni život dio roditeljstva, znat ćete se opustiti i razumjeti te nove osjećaje.

Vašoj bebi svijet je novost, ali zivot nije. Tijekom 9 mjeseci stalno je rasla i napredovala neusporedivom brzinom unutar tijela svoje majke. Ona već zna kako sisati, spavati, buditi se i pomicati svoje tijelo. Poznaje glas svoje majke, a vjerojatno i očev. I moze vidjeti i čuti. Ne postoje dvije iste bebe, čak i u vrijeme rođenja. Moze biti aktivna ili pasivna, plakati ili biti tiha. Njezino tijelo moze se tresti ili udarati.

Kako izgleda novorođenče

Novorođena beba mora još napredovati da bi postala bucmasta, široko otvorenih, znatizeljnih očiju, odnosno da bi imala izgled uobičajen za bebe. Za razliku od toga, vaše novorođenče izgleda manje, sitnije i ne toliko ?lijepo? kao što ste mozda očekivali. Mozda je ćelavo, šiljate glave. Mozda ima mladeze. Neke bebe su čak rođene sa zubom. U svakom slučaju, većina roditelja brzo razvije sklonost za malog, naboranog vilenjaka u njihovim rukama.

Koza.
Ne postoji ništa nalik bebinoj kozi. Koza vašeg novorođenčeta bit će mekana i naborana, ruke i noge mogu biti još malo plavkaste. MoŠ?e biti pokrivena verniksom, bijelom, masnom tvari iz uterusa. Moze na sebi imati različite oznake, osipe ili pjege od trauma rođenja ili neujednačene kontrole tjelesne temperature.

Glava.
Glava vaše bebe moze biti izduzena - ili u najmanju ruku, ne baš okrugla. Ali nemojte brinuti, kosti glave bebine lubanje još nisu čvrsto fiksirane zajedno. Prilikom vaginalnog rođenja glava se sama oblikuje kako prolazi kroz porođajni kanal. Glava vaše bebe moze također biti nekako ispupčena na vrhu. Glavica će se u sljedeća 2 tjedna postupno vratiti do okruglog oblika. Djeca rođena carskim rezom imaju puno okrugliji ili čak uglasti oblik glava pri rođenju. Sve bebe imaju na glavici dvije mekane točke (fontanele), područje na kojem kosti lubanje još nisu srasle zajedno. Normalno postupanje neće ih oštetiti.

Kosa.
Neke se bebe rađaju s tamnom kosom. Nakon mjesec dana ova kosa počinje opadati i biva zamijenjena trajnom kosom, koja moze izgledati sasvim drukčije od kose novorođenčeta. Neke se bebe (osobito bjelopute) rode ćelave i ostanu takve mjesecima. Mlađe bebe, osobito one rođene prijevremeno, moŠ?da će imati finu gustu kosu zvanu lanugo. Ona će postupno otpasti nakon tjedan ili dva.

Oči.
Nakon rođenja bebe tamnoputih etničkih i rasnih grupa obično imaju tamnosmeđe oči koje ostanu te boje. Bijeli mališani obično kada se rode, imaju tamnoplavu ili sivu boju očiju. Prava boja mozda se ne pojavi do 6. mjeseca nakon rođenja. Oči vaše bebe vam mogu izgledati pomalo razroko ? to je normalno. Njeni kapci mogu izgledati nekako otečeni ili od traumatičnog iskustva poroda ili od antibiotika koje je dalo porodničko osoblje. Otečenost bi trebala nestati za oko 3 dana. Primijetit ćete da ako joj nagnete glavicu lagano unazad njene se oči spontano otvaraju. Gledajte kako se zjenice smanjuju zbog reakcije na svjetlo.

Ruke i noge.
Malene i savršene, ručice i nozice novorođenčeta su fascinantne. Njegovi noktići mogu biti dugi i trebat će ih uskoro odrezati. Rijetko, beba moŠ?e biti rođena s dodatnim prstima ili malim vrećicama koze na rukama ili nogama ? što moze biti odstranjeno jednostavnim hirurškim zahvatom. Ruke i stopala su često najplavlji dio novorođenčeta, zato što većina krvi u to vrijeme cirkulira u vitalne organe. Stavite prst na bebin dlan ? ona će ga čvrsto uhvatiti. Uši. Mekane i ponekad obješene, uši novorođenčeta ponekad imaju rubove smotane prema dolje ili spuštene preko. Uši vaše bebe će tijekom nadolazećih tjedana poprimiti normalan oblik.

Proporcije tijela.
Glava vaše bebe moŠ?da izgleda velika u odnosu na tijelo. Ona neće biti sposobna drzati glavu uspravno. To nije samo zato što su mišići vrata slabi, nego i zato što je glava velika ? oko četvrtine ukupne duljine tijela u usporedbi sa samo osminom kod odraslih. Ovaj će se omjer s vremenom promijeniti.

Grudi.
U nekih muških i zenskih beba grudi mogu biti povećane. To je uzrokovano prelaskom zenskih hormona s majke na dijete prije rođenja. Grudi mogu ostati povećane 4 do 6 mjeseci, ili čak dulje ako se beba doji.

Genitalije.
Genitalije muških i Š?enskih beba mogu izgledati velike za tako sićušnu osobu. Kod djevojčica, natečena labia (vanjske genitalne usne) će se stisnuti za 2 do 4 tjedna. Djevojčice mogu imati čisti ili krvavi vaginalni iscjedak u početku, uzrokovan zenskim hormonima majke. Trebao bi prestati nakon tjedan dana. U dječaka se moze pojaviti stanje zvano hidrokela - kada se oko testisa sakuplja tekućina ? i moze proći 6 do 12 mjeseci dok se povuče. Erekcija je uobičajena u novorođenih muških beba.



--------------------------------------------------------------------------------
Preuzeto iz knjige "Djecja klinika Boston:

prvi dani sa ninom bili su mi super.
brzo sam se oporavila posle porodjaja,svaku sekundu sam posvecivala njoj,setala je,pevala joj,nosala je,ceo dan smo bile same ali nikad nisam bila umorna,bila je dobra beba,tako da sam sve mogla pored nje da uradim.
kad se nikola odio ona je imala dve godine,mm je vec drugi dan po njegovom rodjenju otisao na put,a ja ostala sama sa njih dvoje.nisam znala sta bi pre,ja jos osamucena od porodjaja,krvarim samo tako,sve me boli,a svako trazi svoje.
svekrva ni da zaviri da pita oces da ga pricuvam 10 min da bar jedes,ma (ni nemora )samo da je ikad bar pitala.
rekla je ona ce da pegla i siri ves,a ni jednu pelenu nije ispeglala,sve sam ja sama.
kad sam je zamolila da mi odnese drugi,treci dan po porodjaju korpu sa vesom u bastu da rasirim ona je rekla boze sta se prenemazes pa nisi sti jedina koja se porodila,a ja kad sam igla onu korpu, momentalno mi se napunio ulozak kako sam krvarila,pa isla da ga prvo promenim pa tek nda rasirim ves,nikolu vodim samnom u kolica ako ne spava a nina oblece oko mene,a ona sedi u dvoristu,gleda i pusi,i jos mi kaze pazi tamo kod cesme ima zolja da ne ujede ninu.
kad sam jednom rekla da sam neispavana i umorna ona mi je na to rekla sta vec ti dosadilo da budes mama.
i tako sam se ja mucila ,prvo uspavam nikolu i sredim ga pa onda ninu,pa se on probudi,ja ga nosim iz sobe da ne probudi nju,pa ga stavim u kolica,pa onda kad idem da spavam ga vracam i tako. spavala sam ko na iglama pazila da nina ne ustane tkom noci da ga podigne ili nesto slicno.
posle 3 /4 meseca mama mi je otisla u penziju tako da je dolazila,pomagala mi koliko je mogla i zahvalna sam joj na tome.
posto mm radi posao koji radi i nikad nije bio kuci,a imamo soba i viska,ona je presla kod nas,tu je spavala bila s nama,povremeno ode da obidje stan i vrati se.
e onda sam se vratila u normalu,mogla sam da jedem,da odem do grada,kod drugarice na kafu i da znam da ce on uvek biti na sigurnom cist i sit.
ostala je kod nas dve godine,jer smo s jako navikli.
sad je kod nje u stanu ali posto je nikola obozava s vremena na vreme ode tamo prespava ili ga ona uzme jedan ceo dan da ja mogu da uradim nesto ili odem negde.
i da nije bilo nje ja neznam sta bi,verovatno bi izludela pored svekrve,jos dvoje male dece,toliko obaveza,nespavanja,hronicno sam bila umorna,da ne kazem da sam posle dve nedelje zavrsila u bolnici jer se nisam pazila jer kako kaze moja svekrva pa nisam se ja jedina porodila,pa sta sad treba drugi dan da guram auto ako nisam jedina.
imala sam nekad osecaj da cu poludeti,non stop sam bila u kuci,zatrpana obavezama,nisam imala skim posteno ni da progovorim i popijem kafu, nekad nisam imala vremena ni da se umijem i ocesljam.
ne mogu da kazem da je lako pogotovo kad je razlika mala i kad je ovo prvo dete fakticki jos uvek beba i trazi paznju za sebe.ja bi uvek nikolu prvo sredila uspavala pa se onda s njom igrala,crtala da se ne oseca zapostavljeno.mada sve se to zaboravi,sada je mnogo ,mnogo lakse.

Prvi susret sa prvom bebom - ne ispušta glas jer se nagutala plodove vodice.Gledam je nakon što su joj izbacili tu vodicu nekim crevom, a ona malena , usta otvorena, već zeva, što kaže mm kad joj se pre prispavalo, crna velika kosa, malen sladak nosić.
Prvi susret sa drugom bebom-Ispušta glas normalno po izlasku odnosno dolasku na ovaj svet.Prvo što sam pomislila je da sam rodila istu bebu kao i prvi put.Nije zevala, ali je identična sa mojom, našom prvom bebom.Potpuno ista.I sada kada gledam slike iz bolnice i jedne i druge, identične su mi.

Ja sam uzivala u svakom danu i dan danas uzivam u njoj. Ne bih je menjala za ceo svet. Kad se setim samo kad sam je donela kuci, nisam imala sta da uzmem u narucje, bila je veoma mala, ali smo se nas dve jako brzo prilagodile njenom ritmu i sve je bilo veoma lako. sto je starija sve je razumnija i sve je zabavnija

Jutro oko sedam sati, samo dva puta sam se napela i kmeeee. Odmah je zaplakala a ja sam se rasplakala. secam se da je bila toliko mala, a ja nesvesna situacije da imam dete. Posle par minuta sestra mi je donela da je vidim i rekla Pogledajte sta ste rodili. Rekoh joj.Znam -Najlepsu devojcicu. Tog dana su mije doneli tek oko 12 sati. Jako cudan osecaj. Kosi ti mali strance? Ti si moje dete i ja cu te voleti, samo jos toga nisam svesna, pri svakom novom susretu sve mi je vise nedostajala kad bi je odneli u boks, ali sam ja bila snalazljiva pa sam onim sestrama nosila pampers i tako koristila priliku da je opet vidim . Uvek placem kad se setim

deset do jedan popodne.neko rece pocelo je...
posle pet minuta ta mrvica pustila je prvi put svoj glasic.
odma su mi posle suze,kroz glavu mi proslo hiljadu misli ona je moje dete,ja sam joj podarila zivot,ja sam je rodila,i posle svake misli sve vise sam plakala.
prislonili su je uz mene...
bila je tako malena,tako nezna tako krhka,a vec je zinula i namestala usta kao da trazi sisu,kao da trazi taj prvi dodir i spoj mene i nje.
odneli su je,a ja sam jos par sati bila u transu neverujuci da moze biti tako lep osecaj postati majka.
cekala sam da m ije ponovo donesu da sisa i dok je sisala i dok je spavala ja sam je gledala.
koja suza pala bi na mekani peskiric kojim je bila umotana,ali ona bi se samo promeskoljila i nastavila da spava ili sisa.
drugo dete sam dozivela i docekala kao da mi je prvo.
sa istim zarom,sa istom srecom i neizvesnoscu,isto tako plakala,gledala u njega kao u malog boga tiho mu saputala...
moje srce je tih prvih dana sa njima toliko snazno kucalo...
basta u mojoj dusi bila je bogatija sa dva nova pupoljka koji tek treba da postanu cvece.

Renatice, kad ti napises ja uvek placem...i za svoje sam dete plakala, sad cmizdrim ranom zorom i zbog tebe. Mnogo je lepo biti mama.

milkice nije mi bila namera da te rastuzim,kao ni ostale.
veruj mi ovo je blago i ukratko opisano,mogu ja i bolje....ha,ha
mada stvarno o tim osecanjima prvih dana sa njima mogu pricati sa toliko ljubavi i osecanja da je prosto nemoguce da nekog ne rasplacem.

Pa to i jeste zapravo najosetljibiji period... ja sam danima plakala sto hormonski, sto od srece....

Da se blizi trenutak mama nije znala, tacnije pravila se da ne zna. A tata nervozan al cuti. Ostali smireni, pomazu mami u sredjivanju stvari jer je mesto ne drzi. Krenuli smo ka bolnici al da su mene pitali ne bi jos - nisam spremna, nesto je u meni ponavljalo! A za sta kad se samo setim. Pa 9 sam meseci cekala na taj dan, ceo zivot mastala i sanjarila o tome kako ce izgledati jer oduvak sam volela, ne volela vec obozavala decu!
Nisam ni primetila kad je vreme proslo! Od dolazka u bolnicu do tog cuvenog trenutka ko da su samo sekunde prosle! Mislim da je zaplakala jos pre nego sto je citavo njeno telo ugledalo svet! Mamina mala devojcica! Nisu morali da mi kazu jer sam znala, osecala sam mesecima! I rekoh ja cu biti ta koja ce fizicku vezu izmedju nas dve zameniti jednom dubljom, vecitom pa zatrazih da presecem pupcanu vrpcu! Samo sam htela da to ne bude neki stranac vec mama ili tata...
Od tog trenutka nismo se razdvajali - ona, ja i njen tata. Stavili su mi je na grudi onako malu, goluzdravu. Sreca mamina, namesta se i stavlja glavicu da cuje mamino srce, tako dobro poznat zvuk. A tata, jedva suze zadrzava! Odmah sam joj dala da sisa i cele te noci smo se nas troje druzili - malo hranili, malo plakali da svi cuju da smo tu! Nismo se ni trena razdvojili iako su predlagali da se odmorimo a oni ce je odneti u drugu prostoriju za bebe. Nisam je dala jer znala sam da joj je mesto tu, uz mene, uz nas! Evo prosla su tek dva meseca a ja vec sanjarim o tome kako ce biti sledeci put! Ima vremena, znam, al ipak zelim da mojoj maloj misici sto pre podarim najlepsi poklon - batu ili seku!

Kad me pitaju kako je Sofiya ja uvek kazem dobro. I cini mi se dosadicu ljudima jer nemam sta drugo da kazem! Evo posle dva meseca nikakav, pa ni najmanji problem nismo sa njom imali (da kucnem u drvo!). Umem da se ponekad nasalim da smo je iz kataloga narucili i dobra se pokazala pa cemo je zadrzati!
Prva nedelja je bila za privikavanje. Ucili smo da sisamo i nije bilo lako. Al samo je nekoliko dana trajalo dok se moje bradavice nisu navikle i onda smo bili super! Pomoc sam, moram reci, imala sa svih strana. Muz mi je uzeo "ocinsko" odsustvo i bio sa nama dve nedelje - cistio, sredjivao ves, isao u kupovinu a svekrva je kuvala! Bog blagoslovio onu zenu koliko je fina (opet da u drvo kucnem!). Dolazile su nam babice - pitaju jel ima problema, jel imamo pitanja a mi svi u glas: "Ne!". Svekrva kaze da smo se kao patke u vodi snasli al ne mogu da kazem da je samo do nas bilo - dobili smo jedno fino, zdravo i pravo dete koje je puno pomagalo u svemu tome.
I da ne bude da smo bas savrseni - posle nekoliko dana od rodjenja nam se ojela guza zbog antibiotika koje smo primili na porodjaju. Malo smo se cesce presvlacili, mazali preporucenu kremicu i sve je brzo proslo!
Sad, posle dva meseca vec smo postali mala licnost! Smeta nam kad ne izadjemo u setnju i na cist vazduh u toku dana jer smo jos od prvih dana poceli zajedno da setamo. Sad imamo termin oko rucka kad moramo napolje pa kako bude - makar i na 10-ak minuta. Uvece se zna - izmedju 19 i 20h idu kupanje, masazica ako nismo mnogo gladni i hranjenje pa u krevetac! Uspavamo se vec posle nekoliko minuta! Upoznali smo dobro mamu a i mama nas pa znamo sta gde i kad nam treba! Dok god saradjujemo i slusamo jedna drugu sve ce biti ok!

Cogswel kako je lijepo i opustajuce ovo procitati,prosto da pozelim jos jednu bebu!
Sa prvim djetetom stalno sam bila u grcu,uopste nisam uzivala,a samo zato sto je kod Andjele bilo problema na porodjaju,nije proplakala,izgubila je kisik,vrsena je reanimacija,a sve na moje oci,uzas jedan,to me pratilo do 6.mjeseci,stalno sam mislila kakve ce posljedice to na nju ostaviti.A onda sam shvatila,sta god da bude ona je moje dijete,voljecu je,pomagati joj,uzivacu u njoj,tako sam odlucila!I stvarno sve je bilo ok,ona je izrasla u veliku i zdravu djevojcicu!
A sa Djoletom sve je bilo drugacije,s njim sam pravo uzivala,uzivala sam u maratonskom dojenju,pa cak i u placu jer sam znala da je to onaj normalni zdravi plac i sto je najvaznije nikakve strahove nisam imala samo cista uzivancija!Mogla sam biti zatvorena u kuci s njim koliko god hoces,nista mi nije nedostajalo iz vanjskog svijeta.Andjela je imala 4.5.g i bila je jako dobra,slusala me i uzivala zajedno sa mnom u svom bratu.
Poslije onakvog stresnog iskustva s Andjelom ovo sa Djoletom je bio melem na ranu!

meni su najljepsi dani bili onih 7 dana u bolnici..(da ne bude zabune, bolnica renovirana, sobe prekrasne u bojama sa crticima, kupatilo lizati mozes..najljepse mi je bilo iz razloga sto je ona bila zahvalna beba, uzivala sam gledajuci je i bilo mi je divno s njom i pored svih bolova koje sam imala...nekako sam gore imala svoj mir, nas dvije same(mada sam jedva cekala da idem kuci)
..i kuci je bilo ok samo guzva, svi dolaze, odlaze itd...

iako sam rekla da necu nikog da vidim 40 dana, to nije bilo tako...ja sam na svoje iznenadjenje bila odusevljena kada neko dodje, kao da sam zeljela svima pokazati svog malog andjela...

sve u svemu i sada se prisjetim tih lijepih dana...

E ja drage moje imam uzasne uspomene......
U bolnici sam bila 5 dana zbog carskog reza i uzasno sam prosla..............................
Nisam mogla da je dojim bolela me rana uzasno, pa razbolela sam se, dehidrirala sam skroz, pa primala sam infuziju..........
uh..........e sad sam dobro i sad uzivamo i ja i Milena:)

Sve je dobro sto se dobro svrsi! Bravo Emilija i Milena sto ste kroz sve to prosle!

Jao hvala puno Emilija! Evo i za tebe i tvoju princezicu jedan :iloveyou: i jos jedan :love: al posto nikad nije dosta zavrsicu sa:volim:

U bolnici, prvi dani sa bebom, stres...rekli su mi da sumnjaju da Vuk ima parezu (slabost) mišića desne ruke (a ja fizioth, odmah najgori scenariji u glavi!)...srećom, potpuno su pogrešili, ali meni ostadoše užasna sećanja na prve dane sa mojim čedom, sećanja prožeta suzama, strahom i strepnjom....

ja je nisam videla....znate vec zasto.
Bila sam uspavana, ona se rodila u 15:40 a ja sam je videla u 19:00.
Plakala sam bila sam presrecna, a ona je bila velika bela beba koja me gledala pravo u oci Sreca mammina
Evo opet placem....ona je moj zivot

joj kud kliknuh ovde. Prvo su me neke rasplakale a onda sam se setila terora u frontu. Sam cin radjanja mi je prosao ko komedija sad kad bolje razmislim. To sve sto su se drali na mene sad mi je smesno. I trenutak nakon kratkog druzenja u boksu kad su mi je doveli u sobu i od tad smo zajedno. Odmah je presla kod mene u krevet i druzenje i ljubljenje do besvesiti ali svu tu idilu su morali da kvare doktori sestre i ostali paraziti. Uzasno su me nervirali sa svojim zahtevima i dobrim nerazumevanjem mene kao prvorotke i moje prevelike zelje da odem kuci sa svojim zlatom

ah,i meni je u Frontu bilo uzasno,ali kad smo dosli kuci,super,jedino sto smo muku mucili sa sisanjem,ali nekako,taj lep osecaj nisam odmah osetila,nego,nekako vremenom,sve vise i vise,dala bih zivot za Stefija,kao i svaka majka za svoje dete...

Proslo je tek nekoliko dana kako smo se upoznali. U stvari, kad bolje razmislim, nase upoznavanje pocelo je mnogo, mnogo ranije. Vec devet meseci nepogresivo osecamo jedno drugo: ti moje pokrete, a ja tvoju zabrinutost, nezadovoljstvo, ljutnju, srecu, spokojstvo.
Sada kada smo se konacno sreli. Da li te je susret sa mnom pomalo razocarao? Priznajem, ja nisam bucmasta, plavooka i plavokosa beba koja se vidja na televizijskim ekranima. Nisam takva, ali sam tvoja beba i od sada zapocinjemo zivot zajedno.
Vreme je da pocnemo da se upoznajemo.Pred nama je dug period tokom koga cemo otkrivati jedno drugo. Oboje moramo biti strpljivi. Ponekad neces razumeti moj plac. Mozda ces se ljutiti. Ponekad ces se osecati i krivom, jer nisi u stanju da me odmah razumes. Molim te, imaj strpljenja. Da bi se dve osobe srele i odgonetnule jedna drugu potrebni su dani, meseci, godine...Ja cu tebe upoznavati preko topline koja zraci iz tvojih ruku, narucja, glasa. Preko tebe cu upoznavati svet. Zato nemoj cutati dok mi prilazis. Tepaj mi, govori nezne, lepe reci. Pevusi. Sve to potrebno mi je isto toliko koliko i hrana koju mi budes davala, cista posteljina i provetrena soba.
Prvih meseci bices ceo moj svet. Ako me uzmes u narucje da bi me podojila, cini to toplo i prisno. Nemoj biti nestrpljiva. Nekim bebama potrebno je desetak minuta da utole glad, drugima mnogo, mnogo vise. Upoznaj moj ritam. Kratak predah na tvojim grudima znaci mi isto koliko i mleko koje mi dajes. Ako me hranis na kasicicu, nemoj mi je davati kroz ogradu kreveta. Mozda je tako jednostavnije i brze, ali meni si potrebna bas ti-toplina koja zraci iz tvog narucja.
Kad podjemo kuci, tih prvih dana bice puno ljudi oko nas. Narocito zena koje oko beba znaju vise. Ali, bez obzira na to, dopusti muskarcu koji mi je otac da bude pored mene. Mozda je on nespretniji u povijanju od drugih, ali veruj mi, to mi nece smetati. Mnogo je vaznije da me i moj TATA upozna vec tih prvih dana i da svi sto pre postanemo porodica.
Ako me kod kuce ceka jos jedno malo bice, to naravno komplikuje stvari. Narocito tebi koja ces morati da se boris sa ljubomorom, nezadovoljstvom, besom. Ljubomora je tesko iskustvo i ne moze se razresiti preko noci. Potrudi se da brigu oko mene podelis sa tim malim bicem. Poslive oko mene radite zajedno. Bice to sporije, iscrpljujuce za tebe, ali to je jedini nacin da nas priblizis jedno drugom i omogucis da se prihvatimo i zavolimo.
Bice tu mnogo problema. Niko nikada nije ucio kako da bude dobar i uspesan roditelj. A to je nesto sto svako zeli. Prvi korak u tom ucenju je tvoja spremnost da me cujes, upoznas i prihvatis.