Hajde da suzama lecimo svoje komplekse!

First topic message reminder :

Dakle na ovu temu me navedose drugarice sa kojima sam diskutovala o temi decije garderobe, i tome koliko sam ponekad veliki potrosac za stvari koje mi ponekad i nisu potrebne. Posto na neki necin zelim da da kazem otkud potreba za ti napisacu
Kada sam bila mala zelela sam pravu barbiku-dobila sam pijacarsku
volela sam da imam bilo kakav kompijuter-kupila sam ga kad sam se udala- znala sam samo da ga ukljucim. Zelela sam nike patike- uvek su bile turske, uvek sam dobijala jakne koje mi se ne svidjaju. Moji roditelji su mogli bar jednom da mi priuste tako nesto jer nisu bili bez para, a otac mi je stalno bio na nekoj funkciji. Znaci mogloi je bar jednom. Mogla bih do sutra da pisem. Uvek sam imala ljubav ali ne i razumevanje. zato sada upropascavam dete najskupljim stvarima po cenu da ja nemam.

Jao bre rasplaka me...
Divno je sto ste uspeli u svemu...

Goco, to je divno, pametan covek ne treba da se stidi nicega, posebno ne postenog rada.
Janko je 7 godina ziveo u selu, iskreno mnogo sam vise volela da se druzim sa onima sto su radili nesto, kad im vec roditelji imaju njive i stoku, nego sa onima koji sede kod kuce i ponasaju se kao Bogom dani a praziluk strci iz guzice, sve pokondireni. Ja sam pomagala sta god sam mogla, kuvala kafu dok se kosilo, spremala posluzenje... Ne znam ja da radim nista od tih poslova, al ako mogu da pomognem ja hocu, nista me nije sramota.

Ćuti i ja sam plakala kad sam čitala ostale priče, najviše za priču od Dy...
A moju priču kad sam pisala gušila sam se...

Svaki dan me moja Sara rasplače. Kad odemo na grob moje mame, ona sama priđe da poljubi sliku (to je videla od mene) i ispriča neku pesmicu. Pitala me je gde je baka Radica i ja joj kažem na nebu.
Jednom je skakala po krevetu i povukla mi majcu, ja joj kažem:
"Nemoj Saro, pocepaćeš mi majcu"
Ona meni: "pa neka ti mama kupi novu"
ja joj kežem:" ja nemam mamu", a ona meni: dođi da te zagujim nemoj da budeš tužna, sad će mama da dođe sa neba"-tad kad nisam crkla...

Naravno Ana...tnanks

Cvrki ::Ćuti i ja sam plakala kad sam čitala ostale priče, najviše za priču od Dy...
A moju priču kad sam pisala gušila sam se...

Svaki dan me moja Sara rasplače. Kad odemo na grob moje mame, ona sama priđe da poljubi sliku (to je videla od mene) i ispriča neku pesmicu. Pitala me je gde je baka Radica i ja joj kažem na nebu.
Jednom je skakala po krevetu i povukla mi majcu, ja joj kažem:
"Nemoj Saro, pocepaćeš mi majcu"
Ona meni: "pa neka ti mama kupi novu"
ja joj kežem:" ja nemam mamu", a ona meni: dođi da te zagujim nemoj da budeš tužna, sad će mama da dođe sa neba"-tad kad nisam crkla...

Jao, slatkica mala.Žao mi je što si imala teško detinjstvo.

Nije ti lako... ali zivot ide dalje a lepe uspomene ostaju.Secaj se svoje bake... spominji je svaki dan... i ona ce ti doci u snove... i tada ces biti srecna. Ja sam svoju baku neku noc sanjala... tako je bilo stvarno... drzala me je u zagrljaju... i tebe ce tvoja....

Cvrki ::Ćuti i ja sam plakala kad sam čitala ostale priče, najviše za priču od Dy...
A moju priču kad sam pisala gušila sam se...

Svaki dan me moja Sara rasplače. Kad odemo na grob moje mame, ona sama priđe da poljubi sliku (to je videla od mene) i ispriča neku pesmicu. Pitala me je gde je baka Radica i ja joj kažem na nebu.
Jednom je skakala po krevetu i povukla mi majcu, ja joj kažem:
"Nemoj Saro, pocepaćeš mi majcu"
Ona meni: "pa neka ti mama kupi novu"
ja joj kežem:" ja nemam mamu", a ona meni: dođi da te zagujim nemoj da budeš tužna, sad će mama da dođe sa neba"-tad kad nisam crkla...

Jaooooo sto je slatka!!!!!!!!!

E, Dy baš me rasplaka!Da znaš da mi je trebalo malo da se isplačem!Nisam već dugo plakala sad mi je lakše!
Ja sam imala super detinjstvo-prva devojčica u tatinoj familiji posle skoro 100.god.....Svi su mi ugadjali...svi su me čuvali...u ono sretno vreme kupovali mi sve i svašta....kad sam imala 7.god. rodio mi se brat.Tad su malo utanjili sa poklonima a mama je baš volela SINA i kasnije mi je falilo te MAMINE ljubavi.Ali zato mi je tata lik.On je moj najbolji drug.Njemu sam mogla sve da kažem i slušala sam njegove savete.Bio je moj idol,uvek je za šalu,ceni i sluša svoju ženu,vredan je,lep čovek i bio je faca u svoje vreme...i neznam šta bih da mu se nešto desi.
Nego,setih se bake...umrla je pre 12.god.(mamina mama)...i nisam je zaboravila,normalno,nego vreme čini svoje...pomiriš se sa situacijom....ali pre neko veče na You tube nadjem njenu omiljenu pesmu koju nečuh odavno-Safet Isović-Sa jablana crven listić pao...e tad sam mislila da će mi se srce rascvetati kao ruža!...