Pubertet

Nekako ih jos u osnovnoj skoli prodrma pubertet...kako ga vi prezivljavate? Kako se izboriti sa pubertetlijom? Sta nam je ciniti da svi budu srecni i zadovoljni?

Ako je ovo sto se desava sa mojim sinom pocetak puberteta onda cu ja u ovoj temi imati sta da pisem.Dode mi da se
1.postao je neposlusniji
2.osmelio se i par puta da mi odgovori grublje nego sto bi trebalo.
3.Poceo je da vodi racuna o svom izgledu,(vise nego do sad)
4.slusa stranu muziku i dopada mu se i
5.naravno smetaju mu neke stvari koje mu do sada nisu smetale.
Primetila sam dosta promena a tek smo na pocetku...sta li me tek ceka

moj sin ima 11,5 godina i mogu vam reći da je uveliko u tom nekom predpubertetskom stanju..meni je to sada još uvek zanimljivo,videću kad ga zaista uhvati onaj pravi pubertet..

mog devera cerka puni trinaest ove godine,a vec godinu dana izlazi,farba se,cupa obrve,modira se,suprostavlja se roditeljima,isteruje svoje i pravdu,ima neki svoj svet,sve joj je bezveze sem onog sto je njoj zanimljivo,popusta u skoli zbog drustva i izlazaka,slusa muziku i to do daske uglavnom neke za koje nikad nisam cula i nista ih ne razumem,svaki put trazi da ostane sve duze i duze,soba joj je u neredu,totalno nezainteresovana za sve sem interneta,telefona,drugarica i muzike.
mogu samo da kazem da pola od toga ja u tim godinama nisam radila ,ali valjda drugo vreme dolazi pa mu se sledece generacije prilagodjavaju.
ja sam izlazila do 3,4 ujutru,a mozda kad moje dete poraste tek tada bude izlazilo,a vracalo se u 7,8 ujutru,jer moja mama je znala da kaze kad ja idem u 11,12 u grad ti sad ides ,a ja sam tada vec uveliko bila kuci i u krevetu i onda mi to govori kako se vremena menjaju i kako je to u stvari normalno,samo onom ko nije radio tako malo cudno,ali u svakom slucaju mislim da je doba puberteta tj da su te lude godine najkriticniji i najtezi period odrastanja i da treba puno zivaca i upornosti da se zajedno sa detetom prevazidju.
tek kad moja deca budu u tim godinama,znacu kako je mojoj mami bilo,a do tada slusam i gledam kako sa tim izlaze i kako se sa tim bore roditelji tinejdzera.

kako mi deca rastu,sve višem uvidjam istinitost one stare-mala deca-mala briga,velika deca-i briga velika..

ZZ ::kako mi deca rastu,sve višem uvidjam istinitost one stare-mala deca-mala briga,velika deca-i briga velika..

meni to zz mama uvek govori,a ja nikako da joj poverujem,ali eto dokazi su oni koji imaju stariju decu i mogu da potvde istinitost tih reci.

istina je 100%..kad imaš malo dete misliš da su grčevi i nicanje zuba najveći problemi na svetu,a ustvari pravi problemi nastaju tek kasnije..i što je dete veće,rastu i problemi i nedoumice..

uvek pomislim lakse je kad su veci i stariji,razumniji su mozes im lepo objasniti,sa njima popricati,ali izgleda da se to samo cini lako i da uvek nije bas tako.

e tako se i meni činilo..istina je da sa Lazom mogu da razgovaram kao sa odraslim čovekom,ali onda je problem što dete ispoljava uveliko svoju ličnost i treba biti pravi akrobata da usmeriš njegove misli na stranu koju želiš,a da on ne oseti da se namećeš..
jer ako oseti nametljivost,onda se javlja bunt koji nekada može biti žestok..

ZZ ::e tako se i meni činilo..istina je da sa Lazom mogu da razgovaram kao sa odraslim čovekom,ali onda je problem što dete ispoljava uveliko svoju ličnost i treba biti pravi akrobata da usmeriš njegove misli na stranu koju želiš,a da on ne oseti da se namećeš..
jer ako oseti nametljivost,onda se javlja bunt koji nekada može biti žestok..

skroz si u pravu.
uf,javim ti se za koju godinu kad i mene to bude cekalo,jos uvek su mali,pa pritom imam i male brige,verovatno nisu nista naspram onih sto me cekaju kad porastu.

ZZ ::kako mi deca rastu,sve višem uvidjam istinitost one stare-mala deca-mala briga,velika deca-i briga velika..

ima jos jedna stara koju kazu:" mala deca piju mleko, a velika krv"
pa...videcemo! nekada su ovi mali krvopije

a ima i ona-kad su deca mala,toliko su slatki da poželiš da ih pojedeš,a kad porastu,bude ti žao što ih nisi pojeo..

I ja verujem da je mnogo teze kada deca odrastu. Sto rece Vanja, kada su mali razmisljas o grcevima, zubicima, o tome da li je dovoljno pojeo...a kada odrastu razmisljacemo gde su do 3-4 ujutro, sa kim se druze, kakve su im ocene u skoli, da li ce uspeti da upisu fakultet, da li ce mu se nesto desiti ako im damo kola da izadju u grad....i jos milion drugih, zaista, mnogo ozbiljnijih briga i nedoumica...

ima i ona narodna hrani zmiju da te ujede!!!!!
nadam se da bar u vecini slucajeva nije istinita!!!!?????

Kada poceti sa pitanjima i odgovorima?
Svako vreme ima svoje specifičnosti, pa se danas pubertet dece ne može porediti sa tim periodom u životu njihovih roditelja. Osim toga, granice ulaska u pubertet su se spustile gotovo do granice detinjstva, pa se kod pojedine dece prvi znaci mogu primetiti već sa devet ili deset godina.

Deca teško odlučuju da o ovoj temi razgovaraju sa roditeljima. Upravo zato prvi korak morate vi da učinite.

Zašto je period puberteta tako specifičan? Između ostalog i zato što je to vreme velikih odluka. Obično se tada uzima prva cigareta, dešavaju prva eksperimentisanja sa drogom, moguće je prvo zaljubljivanje, a samim tim i prvo seksualno iskustvo. Veoma je važno da sve ove odluke budu donete racionalno a ne emotivno, jer svaka od njih može da obeležiti život za dug vremenski period. Međutim, kako je osnovni pogled na svet jednog tinejdžera pre svega emotivan, dete ove odluke najčešće donosi samo, ili u razgovoru sa vršnjacima, tj. emotivno. Pošto takve odluke mogu da imaju posledice po detetovu budućnost, neophodno je da učinite sve da se čuje i vaš “glas”, jer kao odrasla osoba možete uticati da i racionalno ima značaja u odlučivanju.
Pubertet je period buđenja seksualnosti. Iako se to događa bez vaše kontrole, time što ćete dete pravovremeno informisati i uveriti ga da u vama može da ima pravog sagovornika, doprinosite da kroz ovu fazu prođe lakše i bezbolnije.

Kada je pravi trenutak za razgovor o seksualnosti?
Deca teško odlučuju da o ovoj temi razgovaraju sa roditeljima. Upravo zato prvi korak morate vi da učinite. Kako ćete da prepoznate pravi trenutak? Ako čekate da se vaše dete približi pubertetu, pa zatim da se dovoljno zaljubi (a da je to “dovoljno” i po vašim, a ne samo po njegovim kriterijumima) da bi uopšte razmišljalo o prvom seksualnom odnosu - možete mnogo da zakasnite. Osim toga, zbog pomerenih granica ulaska u pubertet, ne očekujte da se vaša deca ponašaju kao vi u tom periodu. Odnosno: ako ste vi za pojedina iskustva bili zreli sa šesnaest godina, vaša deca mogu da budu spremna već sa četrnaest. Idealno je da sa detetom prvi razgovor o seksualnosti vodite u vreme kada primetite prve znake zaljubljenosti u pubertetu. Zaljubljenost, naravno, ne znači siguran put do seksualnog odnosa - ali, ako ne prilikom ove, onda prilikom svake sledeće zaljubljenosti raste mogućnost seksualnog kontakta.

A. Poverenje
Potrebna je velika doza poverenja da bi dete uopšte prihvatilo razgovor o ovoj temi. Ukoliko sa njim nemate dobar odnos, a ipak mislite da je važno da razgovarate o seksualnosti, tako i recite, na primer: “Znam da trenutno nismo u naročito dobrim odnosima, ali postoji nešto o čemu hoću da razgovaram sa tobom. Takođe, bez obzira što si sada ljut(a) na mene, ili te moje mišljenje uopšte ne zanima, ili si možda uveren(a) da nemam šta da ti kažem o tome, seti se koliko sam ja stariji(a), samim tim i iskusniji(a). Hoću da znaš da ću uvek biti uz tebe, i da ću pokušati da te razumem i budem ti podrška.Uostalom, ako pristaneš da o ovome razgovaraš sa mnom, možda to popravi naše odnose, učini da ponovo budemo bliski.”

B. Nezgodna pitanja, zgodni odgovori
Mnoga deca “razbijaju led” o seksualnosti pitajući roditelje nezgodna pitanja, tj. pitanja vezana za njihova prva iskustva. Podrazumeva se da vam ne može biti lako i prijatno da o nečemu tako intimnom i ličnom razgovarate sa detetom. Zato je važno da za ove razgovore budete pripremljeni. Razmislite unapred šta želite detetu da objasnite, pokušajte da predvidite njegova pitanja, i da unapred osmislite svoje odgovore. Takođe, kako bi se što bolje pripremili za ove razgovore (jer ih neće biti samo jedan), setite se sebe i svojih prvih seksualnih iskustava. Cilj pripreme je da vas oslobodi i «otvori» vam oči kako svoje dete više ne biste posmatrali samo kao dete, već kao osobu koja krupnim koracima grabi u svet odraslih. Jer, sve dok o seksualnosti mislite kao o «onim» stvarima, i dok osećate neprijatnost da o tome i mislite, a kamoli govorite - male su šanse da će vaše dete u vama naći sagovornika na tu temu.

Zašto ovaj razgovor vodite baš vi?
Koji izbor ima vaše dete da bi saznalo ono što ga zanima? Da li mislite da se o seksualnosti može učiti iz knjiga? Naravno da ne. Dete će ili pronaći odgovarajućeg sagovornika, ili će bez pripreme imati seksualno iskustvo, što može da bude veoma traumatično ako ne zna šta da očekuje i nije dovoljno informisano. Ako taj sagovornik niste vi, ko bi to mogao da bude? Neki vršnjak koji o ovoj temi zna još manje, ili isto koliko i vaše dete (a ako i zna više, ne možete biti sigurni da je za vaše dete dobro da bude upoznato sa tim iskustvom). Uostalom, da li imate više poverenja u sebe ili u druga-drugaricu svog deteta?
Da li očekujete da vas u ovoj temi odmeni učiteljica ili školski pedagog? Njihovi zadaci su brojni i važni, ali ne dotiču upućivanje deteta u baš sve oblasti. Kako svoje dete najbolje poznajete vi, i kako bi ono upravo u vas trebalo da ima najviše poverenja, prirodno je da o ovoj temi vi govorite. Nema nikog drugog na koga možete da prebacite tu odgovornost.

A o čemu da pričate?
Treba da govorite kako je prvo seksualno iskustvo važno, kako dete ne treba samo sebe da forsira, ili da to radi iz pogrešnih razloga (na primer: zato što su »TO« uradili svi iz odeljenja), kako je važno da bude što spremnije, kako tu osobu sa kojom ima seksualni odnos treba dobro da poznaje i da zaista oseća ljubav prema njoj. Zatim, da to kako će se završiti prvo iskustvo ne znači ništa za sledeće, jer treba vremena da se sa nekim upozna ... da je to zajedničko iskustvo koje će oboje da pamte. Ne zaboravite da dodate da je u redu, normalno, uobičajeno da u početku oseća zbunjenost, strah, nesigurnost... ali da će se to postepeno izgubiti ako zaista voli svog dečka (devojku). Takođe, seksualni kontakt je izraz poverenja, potrebe da se sa voljenom osobom i na ovaj način bude blizak... To je nešto što ne može da se nauči, zna ili ne zna kako se radi, već se prosto doživljava i oseća, i sasvim je dovoljno ako se dete ponaša tako kako se u trenutku vođenja ljubavi oseća. Budite otvoreni za moguća pitanja i pokušajte da na njih odgovarate konkretno i jasno. Nemojte da morališete i ne upadajte u zamku: »Mali si za to, rano je da o tome misliš...«

A. Kontracepcija
Bez obzira što u trenutku kada vodite ove prve razgovore možda mislite da je do prvog seksualnog kontakta daleko, ili da pitanje kontracepcije ne ulazi u ovu temu, odmah počnite sa upućivanjem deteta u načine zaštite sebe i partnera. Pitanje kontracepcije je jedno od retkih gde roditelji konačno smeju i treba da budu beskrajno dosadni. Uopšte nije dovoljno da to pomenete jednom, da dete klimne glavom (razumelo je), pa da mislite kako ste ga ubedili da koristi kontraceptivna sredstva. Nastavite da ubeđujete, insistirajte... koliko god rizikovali da budete dosadni i da nervirate dete, jer jednom stečena navika da se vodi računa o zdravlju - ostaje i kasnije. Kondom (prezervativ) je najbolja zaštita - ne samo od začeća, već i raznih infekcija. Deca koja su koristila kontracepciju pokazuju odgovornost i zrelost. I bez obzira da li imate sina ili ćerku, insistirajte na ovome.

B. Ne odustajte od razgovora
Iako tinejdžeri odaju utisak da im vaše mišljenje ništa ne znači, i ignorišu sve vaše pokušaje da ostanete u kontaktu - nemojte da odustajete od komunikacije. Naravno, oni nisu skloni da otvoreno pričaju o svojoj privatnosti, tako da često treba da imate razvijen sluh za skrivene poruke i čitanje između redova, što nije nimalo lako. Ne zaboravite da nije dovoljno da samo vi govorite, već i da pokažete iskrenu spremnost da čujete šta dete ima da kaže. Od toga šta čujete zavisi i šta ćete vi da govorite, a to će vam biti pravi pokazatelj detetove stvarne zrelosti. Uostalom, ako ne pokažete otvorenost za slušanje onoga što dete želi da kaže, prestajete da budete pravi sagovornik. Naime, tinejdžeri imaju veoma “istančan” sluh. Pričaju samo dok znaju da ih slušate.

Mame i ćerke, tate i sinovi
Obično se misli da o seksualnosti mame treba da govore sa ćerkama, a tate sa sinovima. Iako ćete ovaj predlog naći u većini literature o tinejdžerima, njegovo poštovanje često nije moguće. Danas je sve više mama koje same gaje decu. U situaciji kada tate nisu prisutne, one nemaju izbora.
Sa druge strane, dečaci su manje vaspitavani da emotivno reaguju, nego što je slučaj sa devojčicama. Kada takvi dečaci postanu muškarci i očevi, teško se snalaze kada treba da razgovaraju o tako intimnoj, važnoj temi sa svojim sinovima. Oni jednostavno nisu navikli, niti su naučeni da uopšte govore o emotivnim stvarima.
Kada se mame upuste u ove razgovore sa sinovima, mogu da imaju poteškoća što neke stvari ne znaju da objasne, jer nikada nisu bile dečaci. Ali, onda to mogu tako i da kažu, na primer: “Ja sam žena. Nikada nisam bila dečak. Zato ne znam da ti odgovorim na to pitanje.” Isto važi i za tate kada sa svojim ćerkama govore o seksualnosti (“Ja nikada nisam bio žensko da bih to mogao da znam…”). Upravo zato, od toga da sa sinovima pričaju očevi, a sa ćerkama - majke, važnije je da je bar jedan od roditelja spreman da se upusti u ove razgovore sa detetom, bez obzira na pol.
[/size]</FONT>

baš zanimljiv i poučan tekst..

Šta se dešava kad pubertet porani ?

Većini devojčica grudi počinju da rastu tek negde oko petog razreda. Međutim, američki pedijatri, roditelji i nastavnici zapažaju da se prvi znaci puberteta više nego ikada javljaju kod dece stare samo sedam godina. Niko za sada ne ume da objasni to ubrzanje. Naučnici ne znaju tačno na koji način detetovo telo odlučuje da treba da otpočne dvogodišnji ili trogodišnji proces biološkog odrastanja. Ali, znaju da prva faza počinje u mozgu kada hemijski signal izaziva čitav niz biohemijskih reakcija u organizmu. Mnogi svaljuju krivicu na preteranu upotrebu pesticida u poljoprivredi i prisustvo hormona u hrani. Dečji endokrinolozi, međutim, veruju da nastala promena ima mnogo više veze s naglim porastom broja gojaznih među mališanima u protekle dve decenije. Masne ćelije proizvode leptin, protein koji služi kao okidač za početak puberteta. Stoga je logično zaključiti da povećanje broja masnih ćelija doprinosi pojačanom lučenju leptina, a time i pojavi ranog puberteta. Presudno pitanje glasi: da li treba da pokušamo da sprečimo prevremeni pubertet ili ne? Mnoge devojčice koje su sa sedam godina ušle u pubertet prolaze kroz taj period razvoja sporije i ništa im u suštini ne fali. Za roditelje je značajno da objasne deci šta se sa njima dešava. Čak i ako vaše dete nije ušlo u pubertet, poželjno je da s njim razgovarate o promenama koje im predstoje. To morate da uradite na vreme da mališani ne bi doživeli šok i unapred zauzeli negativan stav prema promenama koje su neminovne, sasvim prirodne i normalne.

Izvor: blic.co.yu

AH pubertet, ja cu imati taj problem vise godina

moj stari sin je sad u pubertetu ima 14 godina , taman kad on predje pubertet dolazi na red moj srednji sin sad ima 9 godina i kad se i on resi onda dolazi na red moja princeza ona je 4 godine sad
, au menjuvremenu men ce da hvata klimaks, pa sta da kazem nego jadan moj muz sa nama
svi cemo imati nesto svoje tvrdoglavo
hahahahahahha