Losa mama?!

Evo vec duze vreme me muci jedna misao tj.jedno pitanje:Da li sam dobra mama?
Jako volim svog sina(kao i sve majke svoju decu),ali nekad uhvatim sebe kako nemam strpljenja sa njim i lako gubim zivce.Nekada se izvicem na njega a posle shvatim da nije trebalo.Bude mi jako zao pa cak i placem.
Npr.juce uvece nije hteo vecerati,a ja sam bila uporna u tome da pojede bar pola obroka.Rekla sam mu da sedi za stolom dok ne pojede.On je sedeo i plakao oko 20 min,ali nije pojeo.Onda sam ga stavila u krevet i rekla mu da za kaznu necu da mu citam pricu za laku noc.On je plakao i tako zaspao.Posle mi je bilo jako zao i plakala sam.Pa nije strasno ako nije vecerao,ali u tom momentu mi je bilo vazno.Hm...i onda se pitam na koga je uporan i tvrdoglav?
Bilo je i drugih situacija kada sam jednostavno pukla a posle mi bude krivo.Mislim da sam losa mama ponekad,a to ne zelim.Znam da ne mogu biti savrsena i ne zelim,ali...
Da li ste vi imale slicne momente ili sam ja stvarno za posmatranje?

Onda ja mislim da je svaka od nas u po nekom trenutku za posmatranje.... meni se desavalo da planem za obicnu, najobicniju glupost zbog koje se posle kajem i jedim... ali to samo jos losije moze da utice na nas.... prosto ako smo po celi dan sa detetom, i potpuno posvecene njemu naravno da ce u nekom trenutku to izaci iz nas na taj nacin.... ne brini, nisi ti losa mama, niti je Filip lose dete, samo svi mi imamo svoje zute minute, i mame i deca.... ja sam ponavljam, ranije cesto pucala zbog hrane upravo, ali onda sam to prihvatila tako kako jeste, kad je gladna jesce, kad nije nece i molim lepo, jednostavno sam sebi dala zadatak da necu da insistiram, pokusam da je ucenim, ali ako ni to ne pomaze, to je to... trazice, nije vise tako mala da ne ume da trazi kad je gladna.

I ja se slažem s Vekom ,svima nam se desilo da smo se zbog nečega kajali što smo uradili nad detetom a da ono nije bilo krivo ili nije to zaslužilo.Desilo se i to je to, puknemo svi u nekom trenutku, neće nam dete sutra zbog toga biti loše. Zamislite hiperaktivno dete, zamislite naporan dan na poslu-primate razne budale, meni se isto desilo da sam sa Sarom tako isterivala nešto, i ako znam i vodim računa da svoje poslovne probleme ostavim na kućnim vratima. Sara je kući s babom, dedom ili tatom divno dete a kad ja dodjem kući odmah počinje da izmišlja, da bude kmekava, sve što želi ne kaže normalno nego kao kroz plač...(trenutno se učimo da sve što želi može da dobije i kad normalno to zatraži). Nemoj sebe mučiti zbog toga...Pokušaj da to sprečiš da se ne desi ako se desi nemoj da sebe mučiš zbog toga....Strpljenja i strpljenja...

Ja sam uvežbala da ne planem odmah na neke stvari koje me iznerviraju jer se desi da su to gluposti koje mogu da se reše,
primer: juče Sara bila s tatom napolju, poslala sam ih da mi ne bi smetali da napravim pitu jer su nam popodne dolazili gosti, vraćaju se oni od spolja i Sara prva ulazi i utrčava u dnevnu sobu preko predsoblja s kilogram blata na čizmama, progutam pljuvačku, udahnem i kažem Saro pogledaj šta si napravila, samo mi praviš posao sad mama mora to da čisti...A besna sam ko...em žurim da spremim sve em sad i da brišem pločice i da ribam tepih...jedva sam se suzdržala...

Da se pridruzim vasim recima.. pravo kazu Cvrki i Veka, svakome od nas dodje zuta minuta pa pogubimo se u svemu. Svi bi mi hteli da budemo savrseni roditelji ali to je malo ne moguce. Svako svom detetu ne zeli lose cak sto vise sve najbolje i u toj trci se kad kad i pogubimo... Meni je Marija trece dete i svako dete je posebno na svoj nacin, treba mu posebna i drugacija "mama"... Vremenom se sve izkristalise i znamo tacno ste je potrebno za svoje dete... Nisi ni ti ni niko od nas los roditelj samo se trebas uklopiti sa zeljama deteta. Dudi strpljiva, nekada stisni zube i osmehni se umesto da povisis ton i sve ce biti kako treba. Sto vise pricaj sa deteto i to jako pomaze, budite prijatelji jer cejednog dana oni to znati da cene... veruj mi...

Drage moje nemate pojma koliko su mi dragocene vase reci.Nekad zaista preteram a to je samo zato sto bih ja,u najboljoj nameri,da bude kako sam JA rekla.Na zalost to sa ovakvim detetom(tvrdoglavim na mamu)ne moze.Imam utisak da nisam autoritet ako mu dopustim da on odlucuje u svemu.No znam da je to greska i da je i on licnost.

Svi roditelji imaju generalni problem jer svi mi zelimo da nam deca budu idealna, sto je priznacete nemoguce...a kad tako ne bude onda mislimo da smo losi roditelji... kada bismo pitali dete i posle svega toga da li je mama losa, sigurno ne bi dobili pozitian odgovor. Danica koliko god da je ljuta na mene, kada moj tata pita da li treba da dobijem batine, nikad ne kaze da treba, uvek je uz mene ma koliko da se moja volja ne poklapa sa njenom.

Sve je tacno sto ste rekle i sa svime se slazem,svako od nas dodje u situaciju kad pomisli da je losa majka i pita se gdje grijesi....sve je to ljudski.....samo bi jos dodala da i drustvo i uvrijezena misljenja stavljaju veliki teret na mame ,jer sve sto ne valja kod djeteta kriva je majka,pa vjerovatno i to na nas vrsi odredjeni podsvjesni pritisak da moramo biti super i nepogresive mame!
Trebamo da budemo sretne i zadovoljne sto smo dobile priliku da odgajamo i stvaramo covjeka,a nedvojbeno to namece i veliku odgovornost,ali najvaznije je da se svi trudimo oko toga,nista ne ide preko noci,idemo dan po dan.....

U poslednje vreme sam blago receno u haosu, oko moje mame, oko posla, sa mm ne cvetaju ruze i tako da ne duzim sad o tome...
Iva je dosta pogodjena celom situacijom, ustvari ona, mukica, je sve to sto joj je baba bolesna i operisana najteze podnela. Baba je do skoro uzimala iz vrtica, cuvala, igrala se sa njom a sad lezi i kuka od bolova, nema snage ni da joj se nasmeje. Sve to kod nje izaziva bes a ja nemam snage da se izborim sa tim i pomognem detetu da prebrodi ovu tesku situaciju, nego sam i ja histericna, cesce je i udarim po dupetu, odvratna sam samoj sebi, samo nesto urlam na nju, cak sam pocela da hvatam sebe da je i opsujem ili uvredim...
Od danas sam na odmoru pa se nadam da cu posle dva meseca konacno da se sredim i ispravim sve ono sto sam zas.ala do sad. A nadam se i malo lepsem vremenu...
Ne mozete da verujete koliko se trenutno lose osecam, kao neka NEmajka

Draga Tanasija, vidim da ti je post od pre 2 meseca i verujem da si uspela da prebrodis sve i da je sad, sa ovim suncem, sve svetlije.

Sve se promenilo od mog prethodnog posta, nesto na bolje, nesto na gore. Na odmoru sam uspela malo da se 'povezem' sa Ivom i da se prvo ja sredim psihicki a potom i da sredim nju. Taman smo se malo sredile i mama mi je umrla. Sad smo nas dve obe prilicno tuzne, ali ne svadjamo se mnogo, na neki cudan nacin me ona najvise razume... Ljudski sam se potrudila i mislim da sam uspela da Ivi smrt prikazem kao neminovnost zivota, kao nesto sto dodje pre ili kasnije. Stalno joj pricam da je normalno da bude i ljuta i tuzna i da joj baba nedostaje, ali da nikog ne treba da kinji zbog toga, niko nije kriv i to nam je sto nam je, sad samo idemo dalje.

I mi imamo pravo da budemo nervozne i da pogrešimo.
Kad uvidimo svoju grešku, treba da se izvinemo detetu i
da objasnimo zašto smo tako postupile. Shvatiće.

I ja se mučim s ovim pitanjem LOŠA MAMA ili Ne. Juče sam izgubila živce sa svojom šestogodišnjom kćerkom i trogodišnjim sinom , takoreći zbog gluposti. I sada me to nagriza iznutra. Uglavnom ne planem tako brzo al juče neznam zašto sam tako planula. Posle sam se izvinula i objasnila da takvo moje ponašanje nije bilo na mestu , da oni nisu loši , da svi grešimo i da je grešiti normalno. Bez obzira na sve i danas se zbog toga osećam loše.