ADHD/ADD Poremećaj pažnje/hiperaktivnost

O poremećaju pažnje/hiperaktivnosti se sve više govori. Dobro je da je problem prepoznat, jer bez prepoznavanja nema rešenja problema. Ipak roditelji treba da budu oprezni. U mnogim zemljama dijagnoza HIPERAKTIVNOST je najstalniji izvor prihoda psiholozima i pedagozima.
U Americi je broj prepoznatih slučajeva naglo porastao. Vrlo često se detetu koje je , kako bi smo mi rekli, nemirno, dijagnostikuje poremećaj pažnje-hiperaktivnost.
Vrlo često se prepisuju lekovi. To ne čudi ako se zna da je tokom 2000. godine u Americi samo tržište lekova za ADHD vredelo 625 miliona američkih dolara.
Zato roditelji treba dobro da se informušu, kako bi mogli da prepoznaju problem ako zaista postoji, ali i da ne budu izmanipulisani ako problema objektivno nema.
Attention deficit hyperactivity disorder ADHD je razvojni poremećaj samokontrole. U osnovi predstavlja poremećaj pažnje, koji može biti praćen nemirom i impulsivnošću.To nije samo razvojna faza koju će dete prerasti, nije uzrokovan roditeljskim neuspehom u vaspitanju, niti je znak detetove "loše naravi".

KARAKTERISTIČNA PONAŠANJA DECE SA POREMEĆAJEM PAŽNJE
Počinje raditi pre nego što je dobilo jasna uputstva i shvatilo ih
Gleda kako rade druga deca pre nego što pokuša uraditi samo.
Radi prebrzo i čini nepotrebne greške, a ne greške povezane s neznanjem.
Stalno je u pokretu, sve dodiruje i ne može duže vreme sedeti na jednome mestu.
Na pitanja odgovara prebrzo i ne pokušava da prvo razmisli.
Nije sposobno da sledi uputstva koja se daju celoj grupi.
Ne može zapamtiti uputstva, iako nema teškoća s pamćenjem.
Prelazi s jedne aktivnosti na drugu i retko kada završava započete zadatke.
Ima teškoća u organizovanju pismenih radova: oni su obično zbrkani.
Pogrešno tumači jednostavne izjave, ne razume mnoge reči i rečenice.
Može ponoviti izjave koje su mu rečene pre dosta vremena, a ne može ponoviti one koje su rečene nedavno.
Lako posrne i padne, nespretno baca predmete ili mu oni padaju iz ruku.
Lako se povodi za onom djecom koja puno pričaju i prave buku, često potpuno prekine rad da bi im se pridružio.
Previše je pričljivo, često prekida razgovor.
Često napušta klupu i nešto pretražuje po razredu, dok druga deca mirno sede.
Ne pazi kada nastavnik nešto objašnjava, gleda negde drugde.
Često kaže: "Ne mogu to učiniti" i pre nego što pokuša, lako odustajanje posebno je uočljivo kod novih zadataka.
Govori, peva i šapće samo sebi.
Ne može izraziti misli na logičan i razumljiv način.